„Srbija protiv nasilja“. Protesti u više gradova Srbije, demonstranti poručuju da neće odustati

Osmi put od početka maja, hiljade ljudi izašlo je na ulice gradova u Srbiji kako bi izrazili negodovanje zbog porasta nasilja, pogotovo posle dva masovna ubistva na teritoriji glavnog grada u samo dva dana.

Protesti su održano istovremeno u desetak gradova širom Srbije, pored Beograda, izašlo se na ulice i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Pirotu, Vranju, Subotici, Zrenjaninu i Šapcu.

Demonstrantima su se u ovim gradovima pridružili i studenti, a protesti i šetnje protekli su bez incidenata

Na protestima pod sloganom „Srbija protiv nasilja,“ koji su počeli posle dve velike tragedije u kojima je ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih, opozicija traži promene u vladi i uopšte odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema.

Opozicija kritikuje vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja, što predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici poriču i uzvraćaju da je upravo opozicija ta koja poziva na nasilje i da je „zloupotrebila tragedije u političke svrhe“.

• Hoće li Srbija na prevremene parlamentarne izbore, Vučić kaže da je „to jasno“
• Šta je REM i zašto su nacionalne frekvencije u Srbiji važne
• Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ iz ugla roditelja, mesec dana kasnije

Vučić je pozvao opoziciju na razgovor, što ona odbija, a nagovestio je i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja godine.

Opozicija na izbore za sada ne pristaje i traži najpre ispunjenje svih zahteva protesta, što Vučić kategorički odbija.

Ovo su do sada najmasovnije demonstracije protiv Vučića i njegove vlasti.

Vučić i njegova partija Srpska napredna stranka na vlasti su od 2012. godine i imaju sve poluge moći u svojim rukama.

Neke partije opozicije kao rešenje za izlaz iz krize predlaže prelaznu, tehničku vladu koja bi pripremala uslove za buduće izbore, što Vučić kategorički odbija.

U Beogradu su demonstranti, posle kraćeg okupljanja ispred Narodne skupštine u centru grada, u šetnji došli do međunarodnog auto-puta koji je bio blokiran nešto više od sata.

U Beogradu i još nekoliko gradova u Srbiji protestne šetnje na skupovima „Srbija protiv nasilja“? pic.twitter.com/ro74nnnVvI

— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom)

Zašto se protest zove „Srbija protiv nasilja“?

Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodile su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.

Najpre je 13-godišnji dečak, prema policijskoj istrazi, upao u svoju školu u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.

Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.

• Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ iz ugla roditelja, mesec dana kasnije
• Dubona i Malo Orašje: Ćutanje i utisak meštana da se „cela situacija stavlja u zapećak“

Oba zločina, pogotovo nezapamćena tragedija u školi u strogom centru Beograda, duboko su uznemirila ljude, a potom su počeli protesti nazvani „Srbija protiv nasilja“.

Dok je opozicija govorila da protesti nisu politički, vlast je tvrdila upravo suprotno, naglašavajući da su zahtevi demonstranata upravo politički.

Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta ne postoji nijedan koji se tiče dece.

„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev“, kaže Vučić.

On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo“, navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada“, ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima“ jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.

Vučić je u više navrata rekao da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne preko ulice i nasiljem“.

Posle nekoliko masovnih opozicionih protesta, Vučić je krajem maja organizovao miting u Beogradu, najavljujući ga kao „najmasovniji u istoriji Srbije“.

Na mitingu, održanom po kiši, poručio je da odlazi sa mesta predsednika SNS i da osniva Narodni pokret.

• Vučić otišao sa čela Srpske napredne stranke, osniva narodni pokret
• Vučićev narodni pokret za državu – šta se može očekivati
• Šta je REM i zašto su nacionalne frekvencije u Srbiji važne
• Da li će i Srbija zabraniti rijaliti preko dana
• Ko su vlasnici nacionalnih TV frekvencija

Koji su zahtevi protesta?

Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Više o nacionalnim frekvencijama i televizijama u Srbiji pročitajte ovde.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk