Srebrenica: Holandski vojnici delimično odgovorni za masakr

Holandski Vrhovni sud potvrdio je da je Holandija delimično odgovorna za smrt 350 ljudi u masakru u Srebrenici.

Sud je rekao da je država 10 odsto odgovorna, jer je postojala verovatnoća da su holandski vojnici mogli da spreče ubistva.

Snage bosanskih Srba ubile su 1995. godine više od 8.000 muslimanskih muškaraca u Srebrenici.

• Srebrenica - genocid, negiranje i razdor
• Srebrenica: Lekcije iz istorije na 18. Maršu mira
• Srebrenica: Šta se desilo pre 24 godine

Holanđani su obezbeđivali Sigurnu zonu Ujedinjenih nacija (UN).

Redak je slučaj da država bude proglašena odgovornom za neuspehe u mirovnim operacijama UN-a.

Zbog izveštaja o ulozi Holandije u Srebrenici cela holandska vlada 2002. godine podnela je ostavku.

Konačna presuda stavlja tačku na višegodišnju pravnu bitku između Holandije i tužilaca - rođaka nastradalih, poznatih kao grupa Majke Srebrenice.

Žalbeni sud je najpre utvrdio da je odgovornost Holandije 30 odsto, ali je Vrhovni sud tu brojku smanjio.

Šta je sud rekao?

„Dačbat - holandske trupe evakuisale su 350 muškaraca i oduzeli im priliku da ne završe u rukama bosanskih Srba", utvrdio je sud, prenosi agencija Rojters.

Sud niže instance je doneo odluku da su Holanđani odgovorni za smrt, ali se na tu odluku žalila vlada.

Pre dve godine, Žalbeni sud je u najvećoj meri potvrdio presudu, ali je smanjio odgovornost holandskih vojnika na 30 odsto.

Majke Srebrenice su tražile priznanje i nadoknadu štete od UN, ali su ih oni ostavili bez odgovora.

Analiza

Ana Holigan, dopisnica iz Haga

U prvom redu u sudnici sedele su žene koje sebe nazivaju Majkama Srebrenice.

Tri žene koje su izgubile muževe, sinove i očeve u masakru u Srebrenici i kao životni cilj postavile su potragu za pravdom.

Sedela sam nekoliko mesta dalje i bila sam iznenađena kako ove žene u tišini slušaju čitanje presude. Kada smo izašli, jedna od njih, Munira Subašić, objasnila je zašto.

„Opet su nas ponizili. Kao i 1995, Holanđani su bili glavni i nismo znali šta se dešava".

Holandski sud im nije obezbedio simultani prevod.

Prisetila se trenutaka pre masakra kada su ih holandski mirotvorci stavljali u grupe i evakuisali kroz tunele. A sa druge strane bili su autobusi za deportacije snaga bosanskih Srba.

U tom trenutku muškarci si bili izdvojeni iz gomile, odvedeni i kasnije pogubljeni.

Kada sam je pitala šta misli o presudi po kojoj je odgovornost Holandije deset posto, odmahnula je glavom.

„Ja sam dobila nazad samo nekoliko sinovljevih, oko tri posto. Ostalo nedostaje", rekla je Subašić.

Subašić: Razočarane smo

Munira Subašić, predsednica udruženja Majke Srebrenice u izjavi za agenciju AFP rekla je da je razočarana presudom.

„Danas smo doživele jedno za drugim poniženjem", kazala je ona.

„Čak nismo mogle ni da čujemo presudu na našem jeziku, jer nam nisu obezbedili prevodioca", dodala je Subašić.

Ko je osuđen za genocid u Srebrenici?

Za događaje u Srebrenici, tužilaštvo Međunarodnog suda za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije vodilo je proces protiv 20 ljudi.

Bivši ratni komandant Republike Srpske, general Ratko Mladić osuđen je prvostepenom presudom po više tačaka optužnice, između ostalog i za genocid u Srebrenici, na kaznu doživotnog zatvora.

Bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću izrečena je pravosnažna presuda 20. marta 2019.

Kažnjen je doživotnim zatvorom za genocid u Srebrenici.

Međunarodni sud pravde u Hagu oslobodio je Srbiju direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici presudom iz 2007. godine.

U istoj presudi stoji da je Srbija kriva što nije sprečila genocid ili kaznila njegove počinioce.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom je osuđen ovaj zločin, ali nije nazvan genocidom.

Srpski zvaničnici u većini i dalje odbijaju da događanja iz jula 1995. nazovu ovom rečju.

Hiljade ljudi odale počast ubijenima u Srebrenici

Radovan Karadžić osuđen na doživotnu kaznu

Šta se desilo u Srebrenici?

Tokom rata u Bosni (1992-1995), snage bosanskih Srba učestvovale su u operaciji etničkog čišćenja.

Hiljade muslimana pokušalo je da se skloni u Srebrenici, koja je bila Sigurna zona UN pod kontrolom holandskih snaga.

Slabo naoružane mirovne snage kapitulirale su tokom ofanzive i izbacile stotine muslimanskih muškaraca van baze UN.

Tok opsade Srebrenice

6-8 jul 1995: Snage bosanskih Srba granatiraju enklavu u Srebrenici

9. jul: Bosanski Srbi pojačavaju granatiranje: hiljade izbeglica bosanskih muslimana beži u Srebrenicu

10. jul: Holandski mirovnjaci traže vazdušnu podršku Ujedinjenih nacija nakon što snage bosanskih Srba granatiraju pozicije Holanđana. Veliki broj izbeglica se skuplja oko holandskih pozicija

11 jul: Više od 20.000 izbeglica beži u glavnu holandsku bazu u Potočarima, Srbi prete da će ubiti holandske taoce i granatirati izbeglice nakon što holandski borbeni avioni F-16 gađaju srpske pozicije. Komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić ulazi u Srebrenicu i postavlja ultimatum da svi muslimani moraju da predaju oružje

12. jul: Procenjuje se da je oko 23.000 žena i dece deportovano na muslimansku teritoriju; muškarci starosti od 12 do 77 godina su zarobljeni „radi ispitivanja" i držani u kamionima i skladištima

13. jul: Prva ubistva nenaoružanih muslimana u blizini sela Kravica. Mirovnjaci predaju oko 5.000 muslimana koji su se sklonili u holandskoj bazi u zamenu za puštanje 14 holandskih mirovnjaka koje su zarobili bosanski Srbi.

14. jul: Pojavljuju se prvi izveštaji o masakru