Srednjoškolci u Beogradu zainteresovani za odbranu i zaštitu

Učenici srednjih škola u Beogradu ne znaju dovoljno o postupanju u vanrednim situacijama i voleli bi da pohađaju obuku o tome. I to u okviru formalnog obrazovanja.

Većina ih je zainteresovana i za obuku iz prve pomoći, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog među beogradskim srednjoškolcima od maja do jula 2018.

Istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Bezbednosna kultura mladih – preventiva i reagovanje u vanrednim situacijama“, na dnevni red je vratilo pitanje da li je u obrazovni sistem neophodno ponovo uvesti ovakav vid obuke.

Oni koji su sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji bili srednjoškolci, na časovima Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite učili su da pruže prvu pomoć, ugase požar, kako da se evakuišu, ali i da pucaju iz vatrenog oružja.

Neki su ovaj predmet zvali i predvojnička obuka i prolazili su je svi učenici srednje škole.

ONO i DSZ ponovo u školi?

Da je ono što se nekada skraćeno zvalo ONO i DSZ i danas neophodno, smatra Zoran Dragišić, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti.

Predmet, koji je ukinut pre četvrt veka, 1992. godine, i danas je potreban, a za to je i bilo nekoliko konkretnih predloga, kaže za BBC na srpskom Dragišić.

„Ovaj vid obrazovanja treba neizostavno vratiti u škole. Nedostatak bezbednosne kulture među mladima je kritičan i to je ono što oni uočavaju kao ozbiljan nedostatak u obrazovanju i u opštim znanjima koja im pomažu da kvalitetno žive“, smatra Dragišić.

• Antifašizam: Šta Srbija uči svoju decu
• Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
• Matematička gimnazija: Škola u kojoj se rađaju roboti

Na takvoj nastavi bi, kako dodaje, učili o postupanju u vanrednim situacijama poput poplava, zemljotresa, požara i drugih nepogoda.

Poplave i požari dve su vanredne situacije koje je najviše ispitanika u pomenutom istraživanju navelo kao one u kojima su učestvovali.

Većina srednjoškolaca (čak 96 odsto) koji su učestvovali u istraživanju tvrdi da zna šta su vanredne situacije. Međutim, na pitanje da li su se nekada našli u vanrednim situacijama – nešto malo manje od trećine ispitanika odgovorilo je da nije sigurno.

Istraživači su na osnovu toga zaključili da zapravo srednjoškolci ne znaju u potpunosti koje situacije se mogu nazvati vanrednim.

O postupanju u ovakvim situacijama neku vrstu obuke je prošlo 35 odsto ispitanika, a čak 75 odsto njih smatra je neophodnom.

Više od dve trećine njih (79 odsto) misli da ovakva obuka treba da bude deo sistema formalnog obrazovanja.

Profesor Dragišić, koji je inače i poslanik u Narodnoj skupštini, kao i član Odbora za obrazovanje, smatra da je potrebno uvesti poseban predmet u srednje škole koji bi se bavio ovom problematikom.

„Ako pogledamo kriminal prema mladima, sklonost ka prihvatanju ekstrimističkih ideologija, narkomaniju, alkoholizam, stradanja u saobraćaju, videćemo da postoji velika potreba da u školama postoji ovakav predmet koji bi se odnosio na pitanje bezbednosne kulture.

Potreba za tim postoji bez obzira na to kakva je strategija nacionalne bezbednosti ili kakva je strategija odbrane države“, kaže Dragišić.

Prema njegovim rečima, bilo bi važno da u okviru predmeta postoje metodske jedinice koje se odnose na narkotike, sve vrste kriminala, ekstremizam i ekstremističke ideologije.

„Važno je da se deca kroz taj predmet upoznaju i sa osnovama sistema nacionalne bezbednosti, da znaju kako funkcioniše policija, vojska, tužilaštvo“, dodaje on.

Neadekvatan kadar

Iako je, prema Dragišiću, bilo nekoliko predloga, te da „postoji saglasnost na nivou nadležnih ministarstava za uvođenjem ovog predmeta“ i da „nema spora da je predmet potreban“, to nije lako izvodljivo i ne sme da se uradi preko noći.

„To nije tehnički lako izvesti. Deca su vrlo opterećena različitim predmetima i treba naći prostor za još jedan.

Problematično je i pitanje kadra koji bi nastavu držao. Nastavnici odbrane i zaštite koji su školovani do devedesetih godina su u penziji ili pred njom.

Studenti Fakulteta bezbednosti bi mogli i zapravo su jedini koji bi bili kvalifikovani da predaju taj predmet, međitim to bi podrazumevalo da i sam fakultet promeni nastavni program i uvede dodatne pedagoške predmete“, kaže Dragišić.

Kako dodaje, kada bi u ovom trenutku bila napravljena radna grupa čiji bi zadatak bio da napravi plan za taj predmet, kvalitetna nastava ne bi mogla da otpočne za naredne tri godine.

„Bolje da predmet ne uvodimo, nego da to uradimo volonteristički. Ukoliko bismo zbrzali, predmet bi se iskompromitovao, deca ne bi dobila kvalitetnu nastavu i sve zbog čega bismo odlučili da ga uvodimo bi propalo“, dodaje.

Prva pomoć

Ovim predmetom mogla bi da bude obuhvaćena i obuka iz prve pomoći.

U pomenutom istraživanju, nešto manje od polovine srednjoškolaca navelo je da zna da pruži prvu pomoć, dok je veliki procenat i onih koji je naveo da bi se snašao.

U pojedinim stručnim školama ona je i sada deo nastave, ali svi srednjoškolci su o njoj slušali u sedmom razredu osnovne na časovima biologije.

Ipak, prema rečima Tatjane Turšijan, koja predaje ovaj predmet u beogradskoj Osnovnoj školi Drinka Pavlović, tih nekoliko metodskih jedinica nije dovoljno.

„Da se ja pitam, uvela bih jednonedeljni kurs ili blok nastavu prve pomoći koju bi deca pohađala i na kraju imala test. Mislim da ne treba praviti poseban predmet sa jednim ili dva časa nedeljno“, kaže Turšijan za BBC na srpskom.

Prema njenim rečima sadašnja nastava nije dovoljna, a deci je potrebna praksa.

I za ovo je, prema njenim rečima problematičan kadar.

„Volonteri Crvenog krsta bi bili dobar kadar. Deca vole kada im vršnjaci prenose znanje Ne bi bilo dobro da im lekari o tome pričaju „, kaže ona.

U saradnji sa Crvenim krstom Starog grada u njihovoj školi su do sada organizovane ovakve obuke nekoliko puta i deca su pokazala izuzetno interesovanje.

„Ove školske godine ćemo organizovati i seminar za nastavnike o pružanju prve pomoći, koji je potreban pre svega mlađim kolegama“, kaže.

Inače, za vreme SFRJ i prva pomoć je postojala kao zaseban predmet u osmom razredu osnovne škole. Tatjana Turšijan je bila jedna od predavača.

Bezbednosna kultura

Da je obrazovanje iz bezbednosne kulture neophodno, saglasni su i stručnjaci i učesnici istraživanja koje su sproveli Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i Fondacija ARKA uz pordšku Kancelarije za mlade Grada Beograda.

Ukoliko se nova varijanta odbrane i zaštite i uvede, značajno će se razlikovati od onoga što je bila u nekadašnjoj držav koja se prostirala na ovim područjima.

„Promenili su se uslovi i bezbednosne pretnje. Mi se tada nismo na ovakav način suočavali sa terorizmom i ekstremizmom. Droga je ranije bila nešto o čemu se pričalo, o teroristima se slušalo iz priča, a o islamističkom terorizmu nije se znalo ništa, dok poplave nisu bile ni iz daleka ovakve“, kaže Dragišić.

Predmet bi, dodaje morao da bude očišćen od bilo kakve ideologije i politike.

Početak nove školske godine je pred vratima. Na nastavnom planu neće biti odbrane i zaštite. Hoće li i kako predmet u nekoj od narednih godina biti organizovan, zavisiće i od strateškog opredeljenja zemlje.

Deo tog opredeljenja zavisio bi i od odluke o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, o čemu se obaveznosti se ovih dana često govori.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk