Šta je CBD: Najtraženiji proizvod industrijske konoplje u Srbiji još uvek u „sivoj zoni“ između leka i droge

Ako pitate uzgajivače industrijske konoplje u Srbiji, reći će vam da je CBD najvredniji deo ove „biljke budućnosti“.

Ipak, najčešće asocijacija na biljke iz porodice kanabisa, među kojima je i industrijska konoplja, jesu droga, psihoaktivno dejstvo, prvi korak ka heroinskoj zavisnosti i smrt, a ne ovaj kanabinoid čije lekovito dejstvo potvrđuje mnoštvo medicinskih istraživanja.

Stručnjaci širom sveta koji se sve intenzivnije bave proučavanjem kanabinoida tvrde da ovo jedinjenje kanabisa nije psihoaktivno, kao i da ima pozitivne efekte na zdravlje.

Međutim, Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance u Srbiji je nešto rigidnijeg stava – ako je suditi po predlogu kojim se traži zabrana ne samo proizvodnje CBD-a, već i uzgoja, uvoza i izvoza konoplje namenjene za proizvodnju CBD-a u Srbiji i inostranstvu.

Kao jedini izuzetak od zabrane ove vrste predlaže se „naučno-istraživački rad, kao i ugovorna proizvodnja za ovlašćene farmaceutske firme koje proizvode lek Epidioleks odnosno njegove registrovane ekvivalente.“

Međutim, u ovom momentu, u Srbiji nema zvanično ni jednog proizvođača CBD-a, barem ne po saznanjima Maje Timotijević, doktorke poljoprivrednih nauka i jedne od pionirki uzgoja industrijske konoplje u zemlji.

• Doktor leči dečaka kolačima od kanabisa
• Marihuana se koristila i pre nove ere
• Tajland dozvolio upotrebu kanabisa u medicinske svrhe

Šta je, zapravo, CBD?

CBD je skraćenica za kanabidiol.

U pitanju je jedno od stotinak jedinjenja koja se nalaze u kanabisu, ili, popularnije, marihuani, ali samo po sebi nema psihoaktivno dejstvo – u prevodu, ne možete se „naduvati“ konzumiranjem CBD-a.

CBD je esencijalna komponenta medicinske marihuane, a dobija se iz cveta biljke industrijske konoplje. Industrijska konoplja je rođaka biljke kanabis indike, koja takođe sadrži CBD, ali i psihoaktivni kanabinoid THC.

Primarna psihoaktivna supstanca u marihuani je tetrahidrokanabinol, poznatiji kao THC. On se nalazi na listi kontrolisanih psihoaktivnih supstanci.

Za razliku od THC-a, CBD ne pokazuje nikakav potencijal za zloupotrebu ili stvaranje zavisnosti.

Do danas nema dokaza o problemima u javnom zdravlju koji su povezani sa upotrebom čistog CBD-a, navela je 2017. godine Svetska zdravstvena organizacija.

Evropski parlament je u februaru 2019. usvojio rezoluciju o korišćenju kanabisa u svrhe medicinskog tretmana različitih bolesti.

U rezoluciji se, između ostalog, podseća da se prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije iz 2017, CBD ne bi trebalo smatrati kontrolisanom supstancom na međunarodnom nivou.

Stručnjaci se slažu da CBD nema psihoaktivan efekat kao THC, ali se sve više istražuju pozitivni efekti na zdravlje.

iMedicinska istraživanja su pokazala da jače forme CBD-a mogu da pomognu u smanjenju broja epileptičkih napada kod nekih pacijenata, i to za više od 40 odsto.

Pri usvajanju rezolucije o korišćenju kanabisa u medicinske svrhe, poslanici Evropskog parlamenta su istakli da kanabis deluje terapeutski na podsticanje apetita, ali i na ublažavanje simptoma psihičkih poremećaja, epilepsije, astme, raka i Alchajmerove bolesti.

U rezoluciji se navodi i da kanabis takođe može da utiče i na popuštanje menstrualnih bolova i smanjenje rizika od gojaznosti i dijabetesa.

Koje efekte ima CBD?

Ovo jedinjenje je tek poslednjih desetak godina došlo u žižu interesovanja.

Početkom 1990-tih, naučnici koji su se bavili istraživanjem THC-a, dobro poznatog kanabinoida, identifikovali su endokanabinoidni sistem receptora – odnosno sistema signalizacije u mozgu čoveka.

Endokanabinoidni sistem (EKS) postoji i aktivan je u telu čoveka bez obzira na moguće korišćenje kanabisa.

Iako ga naučnici još uvek ispituju, ustavljeno je da ima bitnu ulogu u mnoštvu funkcija i procesa u organizmu, kao što su upale, hronični bol, metabolizam, kardiovaskularne funkcije, rad jetre, san, stres, raspoloženje, apetit, pamćenje, plodnost.

Smatra se da upotreba kanabinoida kao što je CBD može imati lekovito dejstvo i dovesti do ravnoteže

Istraživanja, kao i lična svedočanstva korisnika širom sveta ukazuju da CBD deluje na bolesti kao što su MS, psorijaza, ali i bolesti koje su mnogo učestalije poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i stresa.

CBD i industrijska konoplja u Srbiji

Maja Timotijević je od 2015. i predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta „Konoplja“, čijih je 45 članova ove godine posejalo industrijsku konoplju – tri puta više nego prošle godine.

Kada su osnovali udruženje, u Srbiji je bilo 60 hektara industrijske konoplje. Tri godine kasnije – zasađena je na 400 hektara.

Za setvu konoplje je potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, te je svaka parcela sa posejanom konopljom prijavljena.

Dozvoljeno je koristiti samo zakonom regulisane vrste semena, iz kojih rastu biljke sa dozvoljenom donjom granicom THC-a – 0,2 odsto.

Dr Timotijević kaže da je u više navrata tražila nadležnima da se CBD uvede u zakonsku regulativu jer je bez toga promet otežan.

Ona dodaje da skoro svake nedelje ima bar jednog ili dva strana investitora koji dolaze sa željom da naprave fabriku ili laboratoriju za preradu konoplje u CBD. Zemljište i klima su izuzetno povoljni za uzgoj ove biljke, a Srbija je početkom prošlog veka važila i za jednog od najvećih izvoznika konoplje u Evropi.

Međutim, upravo zbog nedostataka regulative, investitori se ne usuđuju da ulažu novac u ovu industriju koja u Evropi i ostatku sveta doživljava ubrzani procvat.

Timotijević je iznenađena inicijativom Komisije da stavi CBD na listu kontrolisanih psihoaktivnih supstanci.

„U okruženju, u zemljama kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Makedonija, došlo se do regulacije čak i marihuane, a mi ne možemo da rešimo CBD“, kaže ona.

I Vladimir Sikora, rukovodilac Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, iznenađen je tvrdnjom da je CBD psihoaktivna i štetna supstanca.

Sikora se više od 20 godina bavi proučavanjem industrijske konoplje i smatra da moguća zabrana CBD-a „postavlja pitanje i legalnog, registrovanog sortimenta.“

„U svakoj sorti (konoplje) mi to imamo. Dakle, nešto što je registrovano od Ministarstva poljoprivrede i čije seme može komercijalno da se prodaje, odjednom postaje nelegalno“, kaže Sikora za BBC.

Ako dođe do zabrane proizvodnje CBD-a, većina proizvođača bi mogla da odustane od proizvodnje, smatra Timotijević – jer kupci traže cvet ove biljke, a ne zrna i stabljiku.

Sikora dodaje da u Srbiji proizvođačkih kapaciteta za preradu stabljike i vlakana više nema, te se samo deo može izvoziti.

Po njegovim rečima, u doba trenda zdrave ishrane i povratka prirodnim sirovinama, nema većih izvora prirodne sirovine od konopljinog vlakna.

Uzgoj industrijske konoplje uzima sve većeg maha u svetu, i mnogi je opisuju kao „biljku budućnosti“ – svaki deo biljke je iskoristiv.

Dok najveću korist donosi prodaja cveta od kojeg se dobija CBD i prerađuje u ulje i kozmetičke proizvode, stablo se može koristiti za proizvodnju tekstila, papira, građevinskog materijala, pa čak i za ogrev.

„To je sve jako bizarno jer tržište celog sveta vapi za tom sirovinom industrijske konoplje“, kaže Sikora.

Ako se zabrani prodaja cveta konoplje, zaključuje on, može doći do negativnog uticaja na razvoj jedne grane poljoprirvede u Srbiji koja se galopirajućim koracima razvija u celom svetu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk