Šta je čovek uradio prirodi: Za pola veka 73 odsto manje divljih vrsta

Ljudi nastavljaju da podstiču ono što Svetska fondacija za prirodu (VVF) naziva „katastrofalnim" gubitkom divljih vrsta.

U Izveštaju o stanju planete za 2024, navedeno je došlo do katastrofalnog prosečnog pada od 73 odsto u populacijama posmatranih divljih vrsta u samo 50 godina (1970-2020.).

Upozoreno je da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu.

Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto) i morskim (56 odsto).

Gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.

Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti.

Klimatske su dodatna pretnja populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen zapanjujući prosečni pad od 95 odsto, dodaje se.

• Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi
• Kako se na Balkanu čuva šarolikost prirode
• Ubijamo ih: Strašne fotografije ptica širom sveta koje žive u ljudskom otpadu
• Spas za beloglavog supa: Poništena građevinska dozvola za gradnju turističko-vizitorskog centra na Uvcu

Gubitak divljih staništa „dovodi mnoge ekosisteme na ivicu opstanka", rekla je Tanja Stil, šefica VVF u Velikoj Britaniji, za BBC.

Pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema.

Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo - čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za proizvodnju hrane - i postaju osetljiviji na prelomne tačke.

Prelomna tačka se dogodi kada se ekosistem gurne iznad kritičnog praga, što dovodi do značajnih i potencijalno nepovratnih promena.

Globalne prelomne tačke, kao što je nestanak Amazonske prašume i masovno odumiranje koralnih grebena, imaju ogroman uticaj na celu planetu i mogu da ugroze sigurnost hrane i prihoda.

Upozorenje dolazi pošto je broj šumskih požara u Amazoniji u septembru dostigao 14-godišnji maksimum.

Izveštaj je zasnovan na Indeksu živog sveta na planeti koji broji više od 5.000 ptica, sisara, vodozemaca, gmizavaca i riba tokom pet decenija.

Među mnogim pokazateljima nestajanja divljih životinja, za šta je čovek glavni krivac, oko 60 odsto roze rečnih delfina Amazona uginulo je usled zagađenja, rudarstva i građanskih sukoba.

Ipak, i pored vesti o gubitku divljih životinja postoje i pozitivni primeri.

Populacija gorila u planinama Virunga u istočnoj Africi od 2010. do 2016. povećavala se za oko tri odsto godišnje.

• Tajna spasavanja planinskih gorila

Ali VVF ističe da ovi „izolovani slučajevi nisu dovoljni, jer se iza toga krije široko rasprostranjeno uništavanje staništa".

„Kada se ovi podaci iskombinuju sa drugim informacijama, recimo opadanjem broja insekata, možemo da sastavimo zabrinjavajuću sliku globalnog kolapsa biodiverziteta", rekao je Tom Oliver, profesor ekologije na Univerzitetu u Ridingu.

Uništavanje i gubitak staništa najveća su pretnja divljim životinjama, navodi se u izveštaju.

Uzrok su prekomerna eksploatacija, invazivne vrste, bolesti, klimatske promene i zagađenje.

„Ljudskim delovanjem, naročito načinom na koji proizvodimo i konzumiramo hranu, sve više gubimo prirodno stanište", upozorio je Majk Beret, glavni autor i naučni savetnik VVF.

Izveštaj upozorava i da klimatske promene brzo guraju svet ka nepovratnim prekretnicama, kao što je potencijalno uništavanje amazonske prašume, koja se smatraju 'plućima planete' jer usisavaju ogromne količine ugljen-dioksida.

„Molim vas, nemojte samo da izražavamo tugu. Ovo je suštinska pretnja čovečanstvu i zaista moramo nešto da uradimo", poručio je Baret.

Valentina Markoni, iz Zoološkog društva londonskog Instituta za zoologiju, kaže za BBC da je priroda ugrožena, ali da uz hitnu i zajedničku akciju svetskih lidera još postoji šansa da se situacija preokrene.

„Izveštaj je poziv na buđenje. Zdravi ekosistemi su važni za naše zdravlje, prosperitet i blagostanje.

„Ali to je pre svega odgovornost vlada i kompanija, a ne običnih ljudi.

„Moramo da brinemo o zemlji i njenim najdragocenijim mestima i sačuvamo ih za buduće generacije", kaže Tanja Stil, šefica VVF u Velikoj Britaniji.

Alarm za spas divljih životinja na planeti uključio se dok se svetski lideri pripremaju za okupljanje na Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kolumbiji, kako bi razgovarali o obnovi prirode.

Skoro 200 zemalja se obavezalo na sporazum UN iz 2022. godine za borbu protiv nestajanja prirode.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]