Šta su vakcine, kako one rade i zašto ljudi nemaju poverenja u njih

Vakcine su u proteklom veku sačuvale preko 10 miliona života. Ipak u mnogim zemljama, zdravstveni stručnjaci kažu da postoji trend nepoverenja kada su vakcine u pitanju, pa samim tim i odbijanje da se one koriste.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ovaj trend uvrstila u jednu od 10 pretnji svetskom zdravlju u 2019. godini.

• Male boginje: Osam mitova o vakcinama
• Četiri puta više obolelih od malih boginja
• HPV vakcina smanjuje broj oboljenja grlića materice

Kako je vakcinisanje otkriveno?

Pre nego što su nastale vakcine, svet je bio opasno mesto za život.

Milioni ljudi umirali su svake godine od bolesti koje danas mogu da se spreče.

Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet.

Osam vekova kasnije, britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.

Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.

Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Filipsu.

On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.

Kada se Filips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet.

Kada su 1987. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.

Šta je uspeh?

Vakcine su pomogle da se drastično smanji šteta prouzrokovana bolestima iz prošlog veka.

Oko 2.6 miliona ljudi umiralo je od boginja svake godine, pre prve vakcinacije koja je uvedena šezdesetih godina.

Vakcinacija je dovela da se broj smrtnih slučajeva od boginja u svetu smanji za 80 posto u periodu od 2000. do 2017. godine, navodi Svetska zdravstvane organizacija.

Nekoliko decenija ranije, paraliza ili smrt brinule su milione ljudi koji su postali žrtve dečije paralize. Sada je ova bolest iskorenjena.

Zašto neki odbijaju da se vakcinišu?

Vakcine izazivaju sumnju od trenutka kada su napravljene.

U prošlosti su ljudi bili skeptični iz religioznih razloga, jer su mislili da je vakcinacija nečista.

Širom Britanije 1800. godine počele su da delaju takozvane anivakcinaške grupe, koje su tražile alternativne mere za borbu protiv bolesti, poput izolacije.

Prva grupa protiv vakcinacije stovena je u SAD nakon posete britanskog aktiviste protiv vakcinacije Vilijama Teba 1870. godine.

Jedna od ključnih figura u pokretu protiv vakcinacije u poslednje vreme je Endrju Vejkfild.

On je 1998. godine objavio izveštaj koji lažno povezuje autizam i bolest creva za MMR vakcinom.

MMR vakcina je trovalentna vakcina koja se daje maloj deci kako bi se izborila sa malim boginjama, zauškama i rubeolama.

Iako je njegov rad diskreditovan i Vejfild više nema dozvolu da se bavi medicinom, u Velikoj Britaniji je došlo do pada broja vakcinisane dece, zbog njegovih tvrdnji.

Samo u 2004. godini, 100.000 dece manje je primilo MMR vakcinu u Velikoj Britaniji, što je dovelo do porasta broja obolelih.

Pitanja oko vakcina se sve više politizuju.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini podržao je grupe koje se bore da se vakcinacija ukine.

Američki predsednik Donald Tramp je bez dokaza povezao vakcinaciju s autizmom, ali je onda pozvao roditelje da ipak vakcinišu svoju decu.

Međunarodna studija o stavovima prema vakcinaciji pokazala je da, iako je ukupno poverenje u vakcine pozitivno, ono je najniže u evropskom regionu. Najmanje poverenja u vakcine imaju Francuzi.

Kakav je rizik?

Kada se veliki deo populacije vakciniše, to pomaže u sprečavanju širenja bolesti, što zauzvrat pruža zaštitu onima koji nemaju imunitet ili koji ne mogu da se vakcinišu iz nekog razloga.

To se zove kolektivni imunitet i kada se on naruši, postoji rizik za širu populaciju.

Procenat ljudi koji treba da se vakcinišu da bi se održao kolektivni imunitet razlikuje se od bolesti do bolesti. Za male boginje to je 95 posto, a za dečiju paralizu je 80 posto.

Prošle godine je jevrejska zajednica u Bruklinu bila životno ugrožena, jer se našla u centri epidemije koja je krenula u SAD. I to samo iz razloga, jer su njeni pripadnici bili protiv vakcinacije.

Prošle godine engleski lekar upozorio je na činjenicu da je mnogo ljudi prevareno lažnim infromacijama o vakcinama na društvenim mrežama.

Američka istraživanja su pokazala da se ruski botovi koriste za sejanje pogrešnih informacija po internetu o vakcinama.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj vakcinisane dece ostao je nepromenjen poslednjih nekoliko godina.

SZO kaže da vakcine sprečavaju između dva do tri miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.

Najnižu stopu imunizacije imaju zemlje koje imaju loše sisteme zdravstvene zaštite, poput Angole, Konga i Avganistana.

Međutim, SZO upozorava da i građani bogatijih zemalja zaboravljaju šta vakcinacija znači i kakvu štetu može da nanese.