Stomatologija i anestezija: Kako je bol nestala

Bela sterilna prostorija karakterističnog mirisa, svetlo upereno u lice, neprijatan zvuk omanje bušilice i bol – tako oni koji zaziru od zubara uglavnom vide odlazak u stomatološku ordinaciju.

Ipak, neprijatnom osećaju koji nastaje tokom popravke ili vađenja zuba, decenijama na put uspešno staje – anestezija.

„S obzirom na to da je prva asocijacija na stomatologa uglavnom bol ili možda neka eventualna nelagoda, anestezija zauzima primat u modernoj stomatologiji, gde je bezbolnost pre svega imperativ, ali i svakodnevica“, navodi doktor stomatologije Stefan Milenković u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Ova medicinska metoda kojom se trenutno suspenduje ili ublažava bol kod pacijenta, mnogima koji strahuju od zubara – a i samim stomatolozima – umnogome „olakšava život“ još od sredine 19. veka, kada je prvi put uspešno primenjena.

Američki stomatolog Vilijam Morton je izvadio zub pacijentu upotrebivši etar 30. septembra 1846. godine, da bi petnaestak dana kasnije izveo javnu operaciju i pokazao kako ova tečnost ublažava bolove.

On je 16. oktobra u operacionoj sali Opšte bolnice Masačusets, u Bostonu, uklonio tumor pacijentu i tako uveo anesteziju u svet medicine.

Danas je gotovo nemoguće zamisliti bilo kakav ozbiljniji hirurški zahvat, ne samo u stomatologiji, bez primene anestezije.

• Zubar na neobičnom zadatku – leči morža sa zuboboljom
• Otkriće penicilina – od gljive do leka za milione ljudi
• Neurohirugija i najveća misterija našeg organizma: „Mozak nas uvek iznenadi“

Opšta i lokalna anestezija

Zahvaljujući napretku i dostignućima u oblasti stomatologije i drugim granama medicine, odlazak kod zubara danas ne mora da bude traumatičan jer je bol moguće ublažiti gotovo pri svakoj intervenciji, tvrde lekari.

Glavni razlog je upotreba anestezije, kako lokalne, tako i opšte.

Vladimir Koković, doktor stomatoloških nauka, kaže da se lokalna najčešće koristi u „rutinskim stomatološkim intervencijama“, dok se opsežniji i hirurški zahtevniji zahvati izvode pri opštoj anesteziji.

„Primena opšte anestezije iziskuje posebne uslove u pogledu stručnosti i opreme, stoga se najčešće izvodi u bolničkim uslovima“, navodi u pisanoj izjavi za BBC na srpskom ovaj specijalista oralne hirurgije i implantologije koji trenutno živi i radi u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati).

Opšta anestezija, kaže njegov mlađi kolega Milenković, „potpuni je gubitak osetljivosti nerava, praćen oslabljenom svešću“.

„U stomatologiji se koristi ređe od lokalne, a indikacije su uglavnom veće hirurške intervencije, usled alergije na lokalne anestetike, kod pacijenata sa psihičkim tegobama, kod osoba sa smetnjama u razvoju…“, objašnjava stomatolog Milenković.

Izuzetno je važno, dodaje, da „postoje svi uslovi“ za davanje opšte anestezije, odnosno da je prisutan anesteziolog i da je oprema za reanimaciju dostupna.

Anestetik – supstanca, odnosno lek kojim se postiže anestezija, daje se injekcijom ili inhalacijom (udisanjem).

„Najpopularniji lek koji se može koristiti za opštu inhalacionu anesteziju, a u manjim dozama izaziva analgeziju (bezbolnost), je azotni oksidul ili gas smejavac“, kaže stomatolog Milenković, vlasnik jedne stomatološke ordinacije u Beogradu.

Dodaje da ovaj gas, zbog toga što podstiče na smeh, može izazvati i „psihičku zavisnost“, usled čega je „vrlo ograničene upotrebe kod nas“.

Doktor Vladimir Koković ističe da Američka akademija za dečiju stomatologiju azot-oksidulom smatra „efikasnom tehnikom u redukciji anksioznosti i bola kod pacijenata dečijeg uzrasta“.

Zato se, dodaje, mnoge intervencije kod „malih pacijenata“ izvode uz njegovu primenu.

Ipak, u stomatologiji se češće primenjuje drugi tip anestezije – lokalna, uglavnom injekcijom.

Koković, nekadašnji docent na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, kaže da ova anestezija još od početka 20. veka predstavlja „najprimenljiviju tehniku suzbijanja bola pri stomatološkim intervencijama“.

„Savremena farmakologija omogućila nam je da danas u ponudi imamo različite tipove lokalnih anestetika koji omogućavaju brzo postizanje i duži period bezbolnosti tokom intervencije“, navodi on.

Stomatolog Stefan Milenković kaže da se lokalna anestezija razlikuje od opšte pre svega po „načinu primene i polju delovanja koje je ograničeno na lokalno tkivo“.

„Lokalna anestezija se primenjuje za veći deo vilice, za manje površine, kao i za saniranje samo jednog zuba“, objašnjava Milenković.

Ovim vidom anestezije se, dodaje, postiže „analgetski učinak i gde pacijent ne doživljava više bol, ali ima osećaj za pritisak i temperaturu“.

Kako bi se izbegao bol na mestu uboda igle, ona takođe može delovati i „kao površinska“, a tada se nanosi kao gel ili putem spreja.

• Žene su sklonije da umru kad ih operišu muški hirurzi – studija
• Princeza koja je transformisala ratnu medicinu
• Plastična hirurgija cveta u Kini uprkos rizicima po zdravlje

Anestezija u praksi

Doktor Stefan Milenković prilikom stomatološke intervencije prvenstveno primenjuje lokalnu anesteziju – artikain i lidokain sa adrenalinom.

„Koristim ih u svim situacijama – od popravki, koje potencijalno mogu izazvati bol, do komplikovanih vađenja zuba.

„Uvek kada očekujemo da intervencija može izazvati nelagodu kod pacijenta“, dodaje.

Kako pacijentu ne bi naneo nikakvu bol, posebnu pažnju tokom intervencije obraća na davanje anestezije.

Sam proces se odvija tako što se, kaže, prvo izvrši priprema „utrljavanjem anestetika u vidu gela i prskanjem anestetikom u spreju“, na samom mestu uboda.

„Posle nekoliko minuta, posebnim špricom sa izrazito tankom iglicom koja se savija, ubrizgavamo lokalnu anesteziju“, opisuje Milenković.

Pet minuta kasnije, „polje delovanja je potpuno bezbolno“, te se može pristupiti popravci, vađenju ili nekom drugom tretmanu zuba.

Gas smejavac, etar, kokain…

Ljudi su kroz istoriju na različite načine popravljali i vadili zube, ali i suzbijali bol.

Za neutralisanje bola ili izvođenje operacija su isprva, uglavnom neuspešno, korišćene različite metode i supstance – biljke, opijati, alkohol, pa i hipnoza.

Doktor Vladimir Koković kaže da je „tradicionalna kineska medicina sugerisala i akupunkturu“, dok je u 13. veku primenjivana tehnika udisanja dima spaljenog bambusovog drveta.

„U jednoj ciriškoj ordinaciji u prvoj polovini 19. veka prilikom ekstrakcije zuba angažovan je orkestar koji je svirao glasnu muziku pokušavajući tako da skrene pažnju pacijentu sa bolne intervencije“, navodi stomatolog.

On smatra da su prva epohalna otkrića nastupila baš u ovom veku, među kojima je i „primena inhalacione anestezije“ što je omogućilo „dalji razvoj hirurških i stomatoloških grana“.

Prvu neuspešnu javnu prezentaciju primene anestezije azot-oksidulom, odnosnom gasom smejavcem, tokom vađenja zuba održao je američki stomatolog Horas Vels početkom 1845. u Opštoj bolnici Masačusets, u Bostonu.

Operacija je prošla katastrofalno, a njegov prisutni kolega Vilijam Morton rekao je da je pacijent „vrištao od bolova“.

Morton je 30. septembra naredne godine, prilikom vađenja zuba upotrebio etar – sintetizovan iz mešavine sumporne kiseline i alkohola.

Pacijent je navodno tražio da ga zubar hipnotiše, ali je doktor umesto toga upotrebio supstancu za ublažavanje bolova.

Bio je to uvod u prvu javnu i, za razliku od Velsa, uspešnu demonstraciju upotrebe etra kod operacije tumora – 16. oktobra 1846.

Ovaj datum se danas obeležava kao Međunarodni dan anestezije.

Pošto je etar imao nedostatke – bio je eksplozivan, a pacijenti bi često kašljali ili povraćali dok su ga udisali, u Velikoj Britaniji zamenio ga je gas hloroform.

Početkom 20. veka u upotrebu su ušli i prvi lokalni anestetici – na bazi kokaina, a anesteziolozi su se pojavili kao posebna profesija.

Etar se, prema tvrdnji britanskih lekara, i danas koristi kao anestetik, ali je modernoj verziji hemijski dodat fluor.

Reakcija pacijenata

Reakcije ljudi na anesteziju su drugačije jer je „prag tolerancije na bol“ različit, kaže stomatolog Stefan Milenković.

„Često primećujemo da će muškarci krupnije građe pre pomenuti neophodnost anestezije pre samog rada, za razliku od osoba ženskog pola koje češće budu zaista hrabre.

„To je lični utisak, ne treba generalizovati, ali svakako pre samog tretmana u ordinaciji ako postoji i mala šansa da se javi bol, uslediće detaljan razgovor sa pacijentom koji će dovesti do zajedničke procene o neophodnosti anestezije“, navodi 33-godišnji zubar.

Davanje anestezije u pojedinim slučajevima zahteva posebne mere opreza, pogotovo ako je reč o deci ili trudnicama, a postoje i pacijenti koji od nje mogu biti izuzeti.

„Anestezija se ne preporučuje osobama koje imaju istoriju alergijskih reakcija, određene kardiovaskularne bolesti, skorije pretrpljeni srčani ili moždani udar, hormonalne poremećaje“, ističe Milenković.

Dodaje da u tim slučajevima anestezija može negativno uticati na sam proces stomatološke intervencije, usled „preosetljivosti organizma“.

Milenković kaže da su neželjene reakcije retke, ali da su sve ordinacije opremljene za pružanje prve pomoći.

Savremena stomatologija

Od prvog pokušaja primene anestezije kod stomatoloških pacijenata pre više od 170 godina do danas, ova medicinska disciplina je višestruko napredovala pomerajući granice.

Vladimir Koković kaže da je sinonim savremene stomatologije bezbolnost.

Jedna od novina je i davanje lokalne anestezije bez upotrebe igala, kao i jontoforeza – postupak davanja lokalne anestezije u dublje slojeve tkiva primenom blage električne energije.

Međutim, obe metode su pokazale nedostatke u odnosu na „tradicionalnu tehniku“.

Doktor Koković živi i radi u Dubaiju gde je „možda malo više zastupljena primena kompjuterizovane stomatologije u koju se ubraja i kompjuterski kontrolisana aplikacija lokalnog anestetika“.

„Ovim je bolnost intervencije svedena na minimum“, zaključuje stomatolog.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk