Svemir i nauka: Naučnici tvrde da su rešili Hokingov paradoks

Naučnici tvrde da su rešili jedan od najvećih naučnih paradoksa koje je profesor Stiven Hoking identifikovao.

On je smatrao da ponašanje crnih rupa suprotstavlja dve osnovne fizičke teorije.

Crne rupe su mrtve zvezde koje su se urušile i imaju jaku gravitaciju koje ni svetlost ne može da izbegne.

Novo istraživanje ukazuje da je taj paradoks rešen jer je utvrđeno da crne rupe poseduju „kvantnu kosu“.

„Problem je rešen“, rekao je zadovoljno za BBC Njuz profesor Ksavijer Kalmet sa Univerziteta u Saseksu.

Deo je tima koji je razvio matematičku formulu kojom je paradoks razjašnjen.

• Kako je tišina dokazala postojanje crnih rupa
• Ova gladna crna rupa možda predstavlja kosmičku „kariku koja nedostaje“
• Betelgez: Da li se jedna od najsjajnijih zvezda na nebu „sprema da eksplodira“

U srži paradoksa je problem koji je pretio da ugrozi dve najvažnije fizičke teorije.

Po Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti, ono što uđe u crnu rupu ne može izaći, ali kvantna mehanika kaže da je to nemoguće.

Profesor Kalmet i njegove kolege ističu da su pokazali da sastavni delovi zvezde ostavljaju otisak u gravitacionom polju Crne rupe.

Marketing

Naučnici su otisak nazvali – „kvantna kosa“ jer njihova teorija zamenjuje raniju ideju o „teoremi bez kose“ koju je razvio profeosr Džon Arčibald Viler sa Univerziteta Prinston u Nju Džerziju šezdesetih.

Nazvao ju je tako jer prenosi matematički opis crne rupe: entitet koji ima masu, spin i naelektrisanje, ali inače nema druge fizičke karakteristike – ćelav je.

Teorija o kosi profesora Kalmeta objavljena u časopisu Fizičkih recenzija pisama (Physical Review Letters) je revolucionarna.

Ona tvrdi da je rešila Hokingov paradoks koji je mučio fizičare od kada ju je taj naučnik objavio sedamdesetih.

Teorija o postojanju kose tvrdi da premošćivanjem jaza između glavnih teorija rešava paradoks.

Pojam kvantne kose omogućava da informacije o tome šta ide u crnu rupu ponovo izađu bez kršenja bilo kog od važnih principa bilo koje teorije.

To je jednostavno i elegantno rešenje.

„Ali biće potrebno neko vreme da ljudi to prihvate“, kaže profesor Kalmet.

Zato što je to velika stvar u svetu teorijske fizike.

„Hoking je predstavio paradoks u godini kada sam rođen“, ističe profesor.

Mnogi poznati fizičari širom sveta od tad pokušavaju da reše ovaj problem predlažući dramatične stvari kako bi to objasnili.

Neki od tih predloga su ukazivali da su određeni aspekti kvantne mehanike pogrešni.

„Dakle, biće potrebno neko vreme da ljudi prihvate da vam nije potrebno radikalno rešenje da biste rešili problem“, rekao je profesor Kalmet.

• Stiven Hoking, čovek koji je tražio „teoriju svega“
• Ko su bila deca Alberta Ajnštajna i šta je bilo s njima
• Šta ako vasiona nema kraj

Ako teorema o kosi izdrži ispitivanje, dodao je, mogao bi to biti prvi korak u povezivanju teorija relativnosti – koje se tiču gravitacije i kvantne mehanike koja se uglavnom tiče tri druge sile prirode, a to su elektromagnetizam i dve nuklearne sile.

„Jedna od posledica Hokingovog paradoksa bila je da su opšta relativnost i kvantna mehanika nekompatibilne.

„Ono što otkrivamo jeste da su veoma kompatibilne.“

Istraživački tim, koji takođe uključuje profesora Roberta Kazadija sa Univerziteta u Bolonji i profesora Stefana Hsua sa Univerziteta Mičigen, izgrađen je na radu profesora Suvrata Radžua iz Međunarodnog centra za teorijske nauke, u Bengaluru u Indiji.

Profesor Radžu veruje da su zajedno rešili Hokingov paradoks.

„U proteklih nekoliko godina, prepoznato je da teorema bez kose ne uspeva zbog kvantnih efekata i to rešava Hokingov paradoks“, rekao je on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk