Svemirska istraživanja: „Vanzemaljska kometa“ ima čudan sastav

Prva poznata kometa koja nas je posetila iz nekog drugog zvezdanog sistema neobičnog je sastava, govore podaci novog istraživanja.

Međuzvezdana kometa 2I/Borisov otkrivena je u našem Sunčevom sistemu prošle godine.

Ovaj misteriozni posetilac iz dubina svemira pružio je astronomima do sada neviđenu mogućnost da ga uporede sa kometama koje su nastale oko Sunca.

Novi podaci sugerišu da ona sadrži velike količine ugljen monoksida – što bi moglo da ukaže na to gde je „rođena“.

• Satelitske linije na nebu „biće vidljive tokom čitave nedelje“
• Svemirska posada koja se vratila na veoma drugačiju Zemlju usred korona virusa
• Za šest miliona dolara kupio mogućnost da lansira raketu u Kini

Otkrića su se pojavila u dve odvojene naučne studije koje je objavio časopis Nejčr astronomi (Nature Astronomy).

U jednoj od studija, međunarodni tim koji su predvodili Martin Kordajner i Stefani Milam iz Centra za svemirske letove Godard američke svemirske agencije (Nasa) u Grinbeltu, u državi Merilend, usmerili su Atakama visokomilimetarski/submilimetarski radio teleskop (Alma) ka kometi 15. i 16. decembra 2019. godine.

Alma se sastoji od 66 antena na vrhu planine u Čileu koja osmatra nebo na submilimetarskim talasnim dužinama.

U drugoj studiji, Denis Bodevic sa Univerziteta Obern u državi Alabama i njegove kolege sakupili su ultraljubičaste opservacije 2I/Borisova koristeći svemirski teleskop Habl (HST) i opservatoriju Nil Gerels Svift.

Komete su sačinjene od gasova, leda i prašine; one nastaju komešajući se u disku materijala koji okružuje zvezdu kad se rađaju njene planete. One mogu da poseju hemikalije neophodne za život po mladim svetovima i možda su donele vodu na ranu Zemlju.

Timovi su identifikovali dva molekula u gasovima koje je ispustila kometa: cijanid vodonik (HCN) i ugljen monoksid (CO).

HCN je već otkriven u ovom međuzvezdanom posetiocu i prisutan je u sličnim količinama i u kometama iz Sunčevog sistema.

Međutim, oni su se iznenadili kad su otkrili velike količine ugljen monoksida. Istraživači koji koriste Almu za opservacije procenili su da je koncentracija ugljen monoksida u 2I/Borisovu između devet i 26 puta viša od one u prosečnoj kometi iz Sunčevog sistema.

„Ovo je prvi put da smo ikada zavirili u neku kometu izvan našeg Sunčevog sistema“, rekao je doktor Kordajner, „i ona se dramatično razlikuje od većine drugih kometa koje smo viđali ranije.“

• Kako izgleda šetnja po mesecu
• Šta astronomima otkriva najblještavija supernova

Doktor Je Kvanži, astronom sa Merilendskog univerziteta u Koledž parku, rekao je za rezultate da su „veoma kul i iznenađujući“.

Ovaj istraživač, koji nije učestvovao u studijama, rekao je za BBC Njuz: „Saznali smo u poslednjih par meseci da je Borisov sličan ‘dinamički novim’ kometama u našem Sunčevom sistemu (što će reći, domaćim kometama koje su nastale na ivici Sunčevog sistema i obično imaju veću koncentraciju ugljen monoksida), tako da je veće obilje uljen monoksida na neki način očekivana, ali toliko visok nivo uljen monoksida (najmanje nekoliko puta viši od obične komete iz Sunčevog sistema), veoma je iznenađujuć – makar za mene.“

On je dodao: „Lepo je videti da različiti timovi astronoma koji rade na različitim talasnim dužinama (Habl na ultraljubičastoj, Alma na radijskoj) mogu da potvrde rezultate jedni drugih.“

Ugljen monoksid je uobičajen u svemiru i može se naći u većini kometa. Ali, iz razloga koji su još uvek nepoznati, postoje ogromne varijacije ugljen monoksida u ovim ledenim objektima.

To bi delimično moglo da ima veze s tim gde je u zvezdanom sistemu kometa formirana. Moglo bi da ima veze i s tim koliko često orbita dovodi kometu bliže njenoj zvezdi i navodi je da otpušta led koji lakše isparava.

„Ipak“, kaže doktor Kordajner, „ukoliko gasovi koje smo primetili odražavaju kompoziciju rodnog mesta 2I/Borisova, onda to pokazuje da je mogla da nastane drugačije od naših kometa u Sunčevom sistemu, u izuzetno hladnom spoljnom regionu nekog dalekog planetarnog sistema.“

Doktorka Milam komentariše: „Kometa se sigurno formirala od materijala veoma bogatih zaleđenim ugljen monoksidom, koji je prisutan samo pri najnižim temperaturama u svemiru, na -250 stepeni Celzijusa.“

Doktor Kordajner je dodao da je Alma prethodno primetila da diskovi prašine i gasa – iz kog nastaju planete – okružuju mlade zvezde male mase nalik Suncu.

„Mnogi od ovih diskova prostiru se mnogo dalje od regiona za koje se veruje da se u njima formiraju naše komete i sadrže velike količine ekstremno hladnog gasa i prašine. Moguće je da je 2I/Borisov potekao iz jednog od tih većih diskova.“

Doktor Bodevic je izneo jedinstvenu teoriju, tvrdeći da je kometa mogla da nastane oko crvene patuljaste zvezde, najčešćeg tipa u galaksiji Mlečnog puta. „Ove zvezde imaju upravo one niske temperature i svetlucavost kod kojih mogu da nastanu komete sa tipom sastava koji se može naći u kometi Borisov“, objasnio je on.

• Obrađene fotografije posle pola veka otkrile detalje života na letelici misije Apolo 13

Na osnovu velike brzine (33 kilometara u sekundi), astronomi sumnjaju da je 2I/Borisov izleteo iz rodnog sistema posle bliskog susreta sa zvezdom u prolasku ili džinovskom planetom.

Potom je provela milione ili milijarde godina usamljena u putovanju kroz međuzvezdani svemir, preko nego što ju je 30. avgusta 2019. godine otkrio astronom amater Genadij Borisov.

Astronomi nastavljaju da proučavaju ovog uljeza i skorašnja posmatranja ponašanja komete sugerišu da je ona počela da se cepa.

„Mislim da se Borisov raspao u dva dela – HST je primetio kometu u dva različita vremena i oba su pokazivala znake raspada“, rekao je Je Kuanži. „Naše naknadno osmatranje (koje je predvodio Kičeng Žang iz Kalteka) obavljeno je nekoliko dana kasnije posle prvobitnog otkrića i naizgled je pokazala dalji razvoj događaja – činilo se da se jedan od fragmenata sveo na mehur prašine.“

2I/Borisov je tek drugi međuzvezdani objekat otkriven u našem Sunčevom sistemu.

Prvi, poznat kao Oumuamua, otkriven je u oktobru 2017. godine, kada je već uveliko bio na izlasku iz našeg kosmičkog komšiluka. Iako je prvobitno klasifikovan kao kometa, nije pokazivao znake izbacivanja gasa i prašine karakteristične za ove objekte (i primećene kod 2I/Borisova).

Studija objavljena početkom ovog meseca u Nejčr astronomiju sugerisala je da bi Oumuamua, koja je imala blago izduženi oblik poput cigare, mogla da bude parče planete koju je raznela gravitacije njene domaće zvezde.

Pratite Pola Tweets by rincon_p
.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk