Svetska banka: Šta znači napredak Srbije na Duing biznis listi i šta je uopšte ova lista

Za godinu dana, Srbija je skočila za četiri mesta na najvažnijoj listi za danas sve „ređe zverke“ – investitore koji pažljivo prelamaju odluke o ulaganju novca u privrede svetskih zemalja.

Srbija se nalazi na 44 mestu od 190 zemalja na Duing biznis listi za 2020. godinu Svetske banke.

Pozicija na ovoj listi pokazuje koliko je ambijent u Srbiji dobar za otpočinjanje poslovanja, objašnjavaju ekonomski analitičari.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je svaki napredak na ovoj listi važan, ali da na umu treba imati da se rangiranje vrši u odnosu na druge zemlje.

„Napredovanje je nekad rezultat nazadovanja drugih, ali je u većoj meri stvarno rezultat našeg napredovanja“, dodaje on.

Investitorima ova lista može poslužiti samo kao početna tačka za odlučivanje o tome u koju zemlju će uložiti novac – konačna odluka ipak zavisi od toga kako stvari funkcionišu u praksi.

• Mali korak za Srbiju, još manji za EU
• Zašto Srbija gubi milijarde zbog sive ekonomije – u 100 i 500 reči
• U Beloj knjizi nije sve tako belo

Šta je Duing biznis lista?

Svetska banka svake godine rangira 190 zemalja prema poslovnom okruženju koje u njima važi.

„Na ovoj listi objavljuje se pozicija pojedinih zemalja u pogledu atraktivnosti poslovnog ambijenta za investitore, kako domaće, tako i inostrane“, objašnjava ekonomista Hasan Hanić.

Pozicija na toj listi zavisi pre svega od makroekonomske stabilnosti zemlje, od rezultata koji se ostvaruju u oblasti fiskalne konsolidacije, pozicije javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod i svih onih stubova koji obezbeđuju konkurentnost jedne zemlje, dodaje.

Položaj na listi meri se u odnosu na ranije godine, ali Hanić objašnjava da nekad na listi može da se ostvari veliki napredak, a da je zapravo malo urađeno – i obrnuto.

„Može se dogoditi da Srbija malo napreduje, ali da i druge države napreduju još manje, pa da mi imamo dobar rezultat“, priča Hanić.

Naravno, važi i suprotno – da Srbija dosta napreduje, ali i da druge zemlje ostvaruju još bolji rezultat – pa da se onda lošije rangiramo, dodaje on.

Lista je prvi put objavljena 2003. i obuhvatila je 133 zemlje. Na njoj nije bilo Srbije, sve do 2007.

• Srbija dobila budžet, šta je BDP
• Mali korak za Srbiju, još manji za EU

U odnosu na prošlu godinu, to je poboljšanje, ali i dalje je lošiji rezultat od najboljeg, postignutog 2017.

To ipak nije bio toliki napredak Srbije, već je Svetska banka između 2014. i 2015. menjala metodologiju, čime je to 91. mesto postalo zapravo 68.

Zemlje se rangiraju prema ovim kriterijumima:

• započinjanje poslovanja
• izdavanje građevinskih dozvola
• dobijanje priključka za struju
• upis imovine
• dobijanje kredita
• zaštita manjinskih akcionara
• plaćanje poreza
• prekogranična trgovina
• sprovođenje ugovora
• rešavanje stečajeva

U kojima oblastima je Srbija napredovala?

Srbija je unapredila poslovanje u šest oblasti, a značajno nazadovala u jednoj. U preostale tri je stagnirala. Merenje napretka zapravo znači uticaj donetih reformi u određenoj oblasti.

Svetska banka je ocenila da su napravljene reforme u oblasti izdavanja građevinskih dozvola (deveto mesto), oblasti dobijanja priključka za struju (94. mesto), zaštite manjinskih akcionara (37. pozicija), plaćanje poreza (85. pozicija), sprovođenje ugovora (65. mesto) i rešavanje stečaja (41. mesto).

Pad je zabeležen u oblasti otpočinjanja poslovanja – po tom kriterijumu Srbija je na 73. mestu, a prošle godine je bila na 40. Razlog za pad je način na koji je uvedena nova procedura u funkciji sprečavanja pranja novca – evidentiranje stvarnih vlasnika.

U oblasti registrovanje imovine, uzimanja kredita i prekogranične trgovine nije bilo reformi, ni pomaka.

Iako je po izdavanju građevinskih dozvola Srbija na devetom mestu, Milan Kovačević kaže da u toj oblasti i dalje ima problema.

„Dozvole se brže i lakše izdaju, ali nelegalnoj gradnji i dalje nismo stali na put.“

Koje reforme je Srbija sprovela i kako su uticale na rang?

• započinjanje poslovanja: postalo je komplikovanije zbog uvođenja procedure o stvarnom vlasniku – ocena negativna
• izdavanje građevinskih dozvola: postalo je lakše izdavanje zbog novog onlajn sistema i smanjenja administrativnih taksi – ocena pozitivna
• dobijanje priključka za struju: Srbija je poboljšala pouzdanost napajanja električnom energijom obnavljanjem trafostanica, instaliranjem sistema daljinskog upravljanja i poboljšanjem održavanja mreže – ocena pozitivna
• podsticanje manjinskih akcionara: Srbija je pojačala zaštitu manjinskih investitora zahtevajući eksternu reviziju i momentalno obelodanjivanje transakcija sa povezanim stranama, povećavajući prava akcionara u glavnim odlukama, pojašnjavajući vlasničke i kontrolne strukture i zahtevajući veću korporativnu transparentnost – ocena pozitivna
• plaćanje taksi: postalo je lakše uvođenjem internih rokova za povraćaj poreza na dodatu vrednost – ocena pozitivna
• sprovođenje ugovora: olakšano je uspostavljanjem finansijskih podsticaja za strane da pokušaju posredovanje – ocena pozitivna
• rešavanje stečajeva: rešavanjem stečajeva olakšano je tako što je traženo od poverioca da odobre imenovanje predstavnika insolventnosti i obezbede im pravo na informacije o finansijskom stanju dužnika – ocena pozitivna

Izvor: Svetska banka

Šta promene znače za poslovanje u Srbiji?

Kada je reč o investitorima, rezultati pokazuju da je Srbija atraktivna zemlja za privlačenje stranih investitora i da smo vodeći u regionu, kaže Hasan Hanić.

„Tako se investitorima šalje informacija da se zainteresuju za mogućnosti koje u tom pogledu pruža naša zemlja“, objašnjava.

Duing biznis lista bitna je za privlačenje novih investitora, ali ne pokazuje kako se u Srbiji posluje, kaže Milan Kovačević.

„To što smo u nekim oblastima napredovali, a u nekim nazadovali ili stagniramo, govori da ova lista ne potvrđuje stanje daljeg obavljanja poslova. Obavljanje posla jeste problem u Srbiji“, kaže on.

On kaže da je potrebno da se stvore uslovi za konkurentniji sistem koji bi omogućio investitorima da lakše pokrenu poslovanje, realizuju ugovore, ali i izađu iz posla.

Ono što nedostaje su podsticaji za pokretanje biznisa, saglasni su Hanić i Kovačević.

„Nema dovoljno izvora finansiranja za one koji imaju dobre ideje, tako da bi trebalo obezbediti povoljnije izvore finansiranja i drugačije načine obezbeđenja, jer mnogi nemaju hipoteke kao uslov da od banke dobiju novac“, kaže Hanić.

Kovačević kaže da je malo investitora koji imaju dovoljno novca da sami grade, a da kreditiranje sve teže ide.

„Manje-više samo bankarski sektor daje kredite, nerazvijeno je finansijsko tržište akcija, obveznica i ostalih sredstava. To mora da se promeni.“

Na najnovijoj listi od Srbije su od zemalja regiona bolje rangirane Severna Makedonija koja je na 17. mestu, zatim Slovenija koja je na 37. poziciji.

Crna Gora je na 50, Hrvatska 51. mestu, Kosovo zauzima 57. poziciju, dok je Bosna i Hercegovina 90. u rangu od 190 zemalja.

Po lakoći poslovanja na prvom mestu je Novi Zeland, a slede Singapur i Hong Kong.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk