Svetski dan borbe protiv side: „Osećao sam se kao da su mi krv i sperma otrovni“

„Budući da sam bio strejt, belac i zapadnoevropski muškarac, nisam mogao da zamislim da će mi test ispasti pozitivan."

Kristofer Kletermajer - poznat i pod pseudonimom Filip Spigel - 38-godišnji je Austrijanac koji je otkrio da ima virus HIV-a 2014. godine.

To je dan kog se i dalje seća kao da je bio juče.

Nije bio u Austriji, već u Indiji, radeći na fotoreporterskom zadatku, a planirao je da ode u ašram iliti hinduistički manastir.

Kao zahtev za ulazak, od njega je zatraženo da se testira na HIV.

• Sahranjivanje osoba sa HIV-om u crnim vrećama: „Izgubila sam muža, a i dalje moram da lažem rodbinu"
• Druga osoba na svetu izlečena od HIV-a
• Berlinski pacijent: Preminuo Timoti Rej Braun, prvi čovek izlečen od HIV-a

„Naravno, pristao sam. Pošto sam belac i strejt, mislio sam da ću biti negativan", kaže on za BBC. „Ali nisam bio."

Nekoliko meseci ranije, dok je još bio u Austriji, Kristofer se osećao veoma loše, ali apsolutno nikome nije pao na pamet HIV.

„Nijednom lekaru nije palo na pamet da me testira zato što nisam spadao ni u jednu rizičnu grupu. Postavljena mi je dijagnoza u Indiji pukom slučajnošću i to me je šokiralo."

„Zapravo sam imao sreće, zato što su mogle da prođu godine i godine pre nego što bih se testirao."

„Uveličani problemi"

Kristofer priča svoju priču povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv side, u godini u kojoj je svetska pažnja usmerena na jednu drugu pandemiju.

Ujedinjene nacije upozorile su da Kovid-19 dodatno ugrožava napredak postignut protiv HIV-a, pojačavajući postojeće nejednakosti u pristupu lečenju.

Od bolesti uzrokovanih sidom 2019. godine bilo je 690.000 smrti.

Tu može da se doda još i najmanje 120.000 do 300.000 smrti, zato što je Kovid-19 uticao na sprovođenje lečenja, kaže UNAIDS.

Od procenjenih 38 miliona ljudi koji žive sa HIV-om, 12 miliona i dalje nema pristup antiretroviralnoj terapiji, zaključno sa junom 2020. godine.

„Iako smo ostvarili izuzetan napredak u poslednjih 40 godina, moramo da nastavimo dalje da ulažemo, jer ako to ne budemo činili, prednosti koje smo stekli biće uzaludne", kaže za BBC doktorka Birgit Poniatovski, izvršna direktorka Međunarodnog društva za borbu protiv side (IAS).

HIV disproporcionalno pogađa zemlje u razvoju, ali ideja da su određene grupe manje sklone zarazi je „zabluda", kaže ona.

„Jedna stvar kojoj nas je 40 godina epidemije HIV-a naučilo jeste da ova bolest ne diskriminiše. Ima ljudi koji žive sa HIV-om u svakoj zemlji, različitih starosnih grupa, etničkog porekla, rase, roda, profesija, religije, polne ili seksualne orijentacije."

Nezaštićeni heteroseksualni seks i danje je važan oblik prenosa - i najčešći oblik u Južnoj Africi, na primer, zemlji koja je žestoko pogođena HIV-om.

„Nezaštićeni seksualni kontakt nije jedini način da dobijete HIV. Deljenje ili ponovna upotreba igala takođe čini značajan broj infekcija globalno, 10 odsto svih slučajeva zaraze u svetu",. kaže doktorka Poniatovski.

• Testiranje na HIV: „Crv sumnje je postojao, iako nisam imao rizične odnose"
• HIV/AIDS: Podrška je važna
• Dobio matične ćelije, HIV virus postao „neprimetan"

„Zašto ja?"

„Isprva sam bio uplašen i imao sam mnoga pitanja o tome šta je HIV zapravo" kaže Kristofer.

„Pomislio sam: 'Zašto ja?' Shvatio sam da moram da se oslobodim svih klišea koje sam imao u glavi o virusu iz osamdesetih i devedesetih i da ih prilagodim 21. veku."

Kristofer smatra da je priznanje da ste HIV-pozitivni posebno problematično za strejt muškarce, zbog predstave u vezi sa njihovom muškošću.

„Mnogi strejt muškarci ne obelodanjuju svoj HIV status zato što se plaše da će biti doživljeni kao gej ili narkomani", kaže on.

Toliko se plašio da će biti doživljen ili tretiran drugačije da je koristio pseudonim Filip Spigel kad je govorio o HIV-u i davao intervjue.

Ali vremenom, kako se više opuštao u vlastitoj koži, odustao je od te „persone".

„Što sam se više suočavao sa samim sobom i dovodio u pitanje doživljaj seksualnosti i muškosti, manje značaja sam tome pridavao", kaže Kristofer.

„Došlo je do tačke kad sam rekao sebi: 'U redu je, nije smak sveta'".

„Osećao sam se otrovno"

Iako još uvek nema leka za HIV, aktuelni metodi lečenja koji suzbijaju virus - a koji se zovu antiretroviralni tretmani - omogućuju većini ljudi sa virusom da žive dugim i zdravim životom.

Štaviše, ljudi koji su suzbili virus do tačke da je on praktično neprepoznatljiv ne mogu preneti HIV drugoj osobi, čak ni seksualnim putem, kaže doktorka Poniatovski.

„Ako ste na antiretroviralima, i ako oni dobro rade, onda niste zarazni ni po koga drugog", kaže ona.

Čim je započeo lečenje, Kristofer je primetio pozitivne fizičke efekte. Međutim, trebalo mu je nekoliko godina da izmeni svoje percepcije na psihološkom planu.

Stvari kao što su romantični izlasci postale su „gotovo nemoguće, zato što HIV uništava vaše samopouzdanje".

„Neko vreme sam imao osećaj da u sebi nosim nešto izopačeno. Osećao sam se otrovno, kao da su moja krv i moja sperma otrovni. Osećao sam se da sam opasan po druge, naročito one sa kojima sam želeo da se zbližim, kao što su moje ljubavnice."

Na kraju je Kristofer odlučio da treba da iskoristi „privilegiju što živi u zemlji u kojoj kad imate HIV to predstavlja manji problem", da bi edukovao i inspirisao druge.

„Shvatio sam da ako ja ne mogu da kažem da imam HIV, ko može?"

„Lutrija" od reakcija

Kristofer kaže da je najstrašnija stvar u vezi sa životom sa HIV-om ta što nikad ne znate kako će ljudi reagovati kad im kažete da ste pozitivni.

„To je lutrija", kaže on, dodajući da je do sada već video sve tipove reakcija.

„Jedna pozitivna reakcija bila je kad sam pitao jednu devojku: 'Kako bi reagovala kad bih ti rekao da sam HIV pozitivan?' Ona se samo nasmešila i rekla da bi tada stvari postale još zanimljivije", kaže on.

„Ali bilo je i ljudi koji su me odmah pitali: 'Mogu li da ga dobijem ljubljenjem?'"

HIV se prenosi krvlju i ne može da se prenese s jedne osobe na drugu pljuvanjem, kijanjem ili kašljanjem, niti ljubljenjem ili opštim društvenim kontaktom.

Za Kristofera, zaljubljivanje je postao ključni deo prevazilaženja strahova oko ove stigme.

„Video sam kako se ona postavlja prema meni i da pitanje virusa naprosto ne postoji. Bilo je to samo uzimanje jedne pilule dnevno."

On kaže da je jedna česta „zabluda" misliti da HIV „dominira" životima ljudi koji ga imaju.

„Bilo je perioda kad su moja porodica i prijatelji potpuno zaboravljali da imam virus, zato što on naprosto ne predstavlja problem", kaže on.

„Ja sam više od toga: HIV je samo jedan aspekt mene."

„Srećniji sam sada nego pre HIV-a"

Kristofer kaže da mu je njegovo iskustvo pružilo priliku da razmisli o svom životu i sagleda širu sliku.

„Živim više u sadašnjem trenutku. Živim srećnije nego pre HIV-a", kaže on.

Dalo mu je i umetnički smisao i cilj da napiše knjigu o tome kako je živeti sa HIV-om.

Kristofer izbegava izravan odgovor na pitanje da li savetuju HIV-pozitivne da obelodanjuju svoj status.

„Savet je drugačiji u zavisnosti od zemlje ili regiona, ili čak od porodice u kojoj ste odrasli. Znam ljude koji su bili izopšteni iz porodice zato što su pozitivni", kaže on.

Međutim, on kaže da je „osećaj krivice ili sramote zašto što ste HIV-pozitivni besmislen".

„Ne žurite. Budite strpljivi, prihvatite da ga imate, ali dajte HIV-u prostor koji treba da ima u vašem životu i onda mu ne dozvolite da upravlja njim. Izbor je na vama."

I još jedan, poslednji savet: „Saznajte sve što možete o njemu. Znanje razvejava strah."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]