Talibani i droga: Avganistanska industrija koja ne posustaje - rekordna proizvodnja kristal meta i heroina

Nagomilani u plastičnim kesicama u jednom sobičku u ruralnom južnom Avganistanu, beli kristali svetlucaju.

To je metamfetamin „izvoznog kvaliteta" i biće otpremljen do tako udaljenih zemalja kao što je Australija.

Kad jednom stigne, 100 kilograma skladišteno u ovoj sobi dostići će uličnu vrednost od oko 2,6 miliona dolara.

Napolju, dim se vijori iz dva bureta u kojima se kuvaju novi kontingenti kristal meta.

Droga je veliki posao u Avganistanu, a pod talibanima trgovina cveta.

• Koliko se opijuma proizvodi u Avganistanu
• Američki izgubljeni rat protiv droge
• Upotreba kanabisa povećava rizik od psihoze

Za ovu zemlju odavno se vezuje heroin, ali poslednjih godina ona se istakla i kao značajan proizvođač kristalnog meta - još jedne opasno adiktivne droge.

Jedan izvor koji učestvuje u trgovini kaže da se trenutno svaki dan proizvodi oko 3.000 kilograma kristal meta u više od 500 priručnih „fabrika" u jednom zabitom distriktu na jugozapadu zemlje.

Uspon meta podstaklo je otkriće da efedra - rasprostranjena, divlja biljka lokalno poznata kao „oman" - može da se koristi umesto jednog od ključnih sastojaka droge: efedrina.

Na pijaci duboko u pustinji koja služi kao centralno čvorište u avganistanskoj trgovini metom, u slobodnoj prodaju mogu da se nađu ogromne količine ove biljke, u razmerama koje nisu viđene do sada.

Veruje se da su talibani prethodno naplaćivali porez na efedru.

Ali oni su nedavno najavili zabranu njenog uzgoja, dekretom koji nije svuda objavljen.

Za sada, međutim, nastavljaju da dozvoljavaju laboratorijama meta da rade.

Jedan Avganistanac koji učestvuje u trgovini rekao nam je sa širokim osmehom na licu da je zabrana efedre dovela do toga da se cena meta na veliko preko noći udvostruči.

Skladišta su još puna zaliha ove biljke za upotrebu u budućoj proizvodnji.

Doktor Dejvid Mensfild je vodeći stručnjak za avganistansku trgovinu drogom koji je pratio rast proizvodnje meta uz pomoć satelitskih snimaka što identifikuju laboratorije aktivne u ovom procesu.

On kaže da je zabrana efedre nastupila u trenutku godine kad je žetva već prošla, „tako da se pravi uticaj ovoga neće osetiti do jula sledeće godina kad krene nova žetva efedre."

• Bokserski šampion Majk Tajson kao ambasador kanabisa - ideja u Malaviju
• Kao u horor priči - kad ribe postanu zavisne od droge

Doktor Mensfild veruje da bi količina meta koji se proizvodi u Avganistanu mogla da premaši količinu druge etablirane droge u zemlji, heroina.

Opijum koji se ubere iz polja maka u zemlji već se smatra izvorom oko 80 odsto snabdevanja u svetu, a izgleda kao da je i dalje u porastu.

Poslednjih nedelja, farmeri širom Avganistana bili su zauzeti pripremanjem svojih polja i sejanjem semena opijuma.

„Znamo da je štetan", kaže Muhamed Gani, dok prelazi grabuljama preko zemlje ispred grada Kandahara, „ali ništa drugo što uzgajamo ne donosi novac."

Avganistanska privreda propada posle povlačenja međunarodne podrške kao reakcije na talibansko preuzimanje vlasti ranije tokom godine, i za mnoge zemljoradnike, opijum deluje kao najsigurnija opcija.

Smanjenje nivoa vode, pogoršano sušom, takođe ih primorava na taj potez, kaže on.

„Moramo da bušimo bunare, a ako uzgajamo okru ili paradajz, nećemo zaraditi ni polovinu onoga koliko su nas koštali ti bunari", kaže Gani.

Spekulacije da bi talibani na kraju ipak mogli da zabrane čak i uzgoj opijuma dovele su do porasta cena, što ih je, zauzvrat, prema rečima farmera, samo navelo da uzgajaju još veću količinu.

Za sada, trgovina cveta. Dileri opijuma, koji su nekad potplaćivali korumpirane zvaničnike vlade i prodavali kese guste crne smese u tajnosti, sada su otvorili tezge na pijacama.

„Otkako su talibani oslobodili zemlju, postali smo potpuno slobodni", kaže jedan prodavac na veliko, sa osmehom na licu.

Talibani su, međutim, i dalje osetljivi na pitanje trgovine opijumom.

U pokrajini Helmand, sprečili su BBC da snimi veliku i ozloglašenu pijacu opijuma, opisavši je kao „zabranjenu oblast".

Kad smo insistirali da saznamo da li su uzrok za zabranu medijskog izveštavanja navodi da neki pripadnici talibana profitiraju od ove trgovine, Hafiz Rašid, šef pokrajinske komisije za kulturu, naprasno je okončao intervju.

Zapretio je i da će razbiti kameru ukoliko se taj snimak ne obriše.

U susednom Kandaharu, isprva smo dobili dozvolu da snimimo pijacu opijuma, ali nam je po dolasku rečeno da to ipak neće biti moguće.

Bilal Karimi, portparol talibana u Kabulu, rekao je za BBC da grupa „pokušava da nađe alternativu" za farmere.

„Ne možemo to da oduzmemo ljudima, a da im u zamenu ne ponudimo nešto drugo", kazao je on.

Tokom prvog boravka na vlasti ove grupe, oni na kraju jesu zabranili opijum.

Tokom trajanje njihove pobune, međutim, porez na opijum postao je značajan izvor prihoda, mada u javnosti oni to kategorički poriču.

• Porođaj pod talibanima u Avganistanu: „Bilo je užasno"
• Sutkinje iz Avganistana: „Žene su zatvorene, a kriminalci su na slobodi“

Neki trgovci kažu da ako talibani to budu želeli, oni će moći ponovo efikasno da uvedu zabranu na drogu. Drugi su skeptični prema toj mogućnosti.

„Ostvarili su to što imaju zahvaljujući opijumu", kaže jedan farmer ogorčeno.

„Niko od nas im neće dozvoliti da zabrane opijum ukoliko međunarodna zajednice ne bude pomogla avganistanskom narodu. Inače ćemo ostati gladni i nećemo uspeti da prehranimo svoje porodice."

Doktor Mensfild upozorava da će povećanje troškova hrane i poljoprivrednih proizvoda povezano sa ekonomskom krizom navesti farmere i vlasnike laboratorija da pojačaju količinu trgovine, „samo da bi održali visinu svojih prihoda".

U delovima Avganistana, industrija proizvodnje droge duboko je povezana sa lokalnom privredom.

Do Gandum Reza, zabite grupe sela u Helmandu, može da se stigne samo prašnjavom pošljunčanom stazom. Ali on se nalazi u samom centru globalne trgovine heroinom.

Pored toga što je dom velikog broja pijačnih tezgi posvećenih prodaji opijuma, tu se nalaze i fabrike, u kojima radi po 60-70 ljudi, a koje ga pretvaraju u heroin.

Droga se krijumčari u Pakistan i Iran, a potom na zapad u ostatak sveta, uključujući Evropu.

Prema jednom lokalnom izvoru, kilogram heroina za izvoz prodaje se za oko 210.000 pakistanskih rupija (1.190 američkih dolara).

Bivši trgovac drogom u Velikoj Britaniji rekao je za BBC da do trenutka kad kilogram stigne u Veliku Britaniju i bude „presečen" raznim sredstvima za mešanje, ulična vrednost mu bude oko 66.000 dolara.

Od toga će najviše zaraditi oni koji transportuju drogu širom sveta, ali talibani ubiru porez od samih proizvođača.

Prema doktoru Mensfildu, količina novca koju grupa zaradi od droge često se preuveličava i praktično je manje značajna od njihovih drugih izvora prihoda.

Ali on procenjuje da su 2020. godine dobili oko 35 miliona dolara od poreza na proizvodnju droge - što je novac koji im je preko potreban.

„Prvi put kad su talibani došli na vlast, trebalo im je šest godina da stvarno uvedu zabranu na droge a i to je tada samo bio opijum", kaže on.

Kad bi to učinili sada, imajući u vidu stanje u kom je avganistanska privreda, kaže doktor Mensfild, to bi se doživelo kao kažnjavanje biračkog tela koje je prethodno pružalo talibanima „pomoć i podršku".

Talibanski portparol Bilal Karimi rekao je za BBC da bi ukidanje proizvodnje droge pomoglo i Avganistanu i međunarodnoj zajednici, „tako da bi i svet trebalo da se uključi i pomogne".

• Sutkinje iz Avganistana: „Žene su zatvorene, a kriminalci su na slobodi“
• „Sakupljači kokaina“ koji izvlače prokrijumčarenu drogu iz roterdamske luke

Trgovina droge u zemlji ne vrti se isključivo oko izvoza. Ona ima poražavajuće posledice i po samo avganistansko stanovništvo, kod koga je zabeležen visok nivo zavisnosti.

Pored prometnog druma na obodima glavnog grada Kabula, nekoliko stotina muškaraca zgureno je u malim grupama, pušeći kristal met i heroin.

„Sad kad se droga proizvodi u Avganistanu, ona je mnogo manje skupa", kaže jedan čovek. „Ranije je stizala iz Irana. Gram meta bio je 15 dolara, sad je od 0,31 do 0,41 dolara."

Uslovi su loši, a neki od njih žive u kanalizacionim jarcima.

„Čak ni pas ne bi živeo onako kako mi živimo ovde", kaže drugi čovek.

Talibani ih često grubo sakupe i odvedu do rehabilitacionih centara koji nisu dobro opremljeni, kažu oni, ali većina ipak ponovo završi ovde.

Za sada izgleda kao da će u budućnosti još više droge stići na ulice, i Avganistana i inostranstva.

Video: Koliko zarađuju uzgajivači kanabisa u Maroku