Tehnologija: Zašto je naučiti robote da trepću teško ali važno

Ovo mi je prvi put da udaram u bubanj zajedno sa robotom.

Sedim preko puta stola za kojim sedi ljupki humanoidni robot po imenu ajKab.

Oboje imamo palicu i kutiju, i treba palicom da udaramo kutiju u skladu sa svetlosnim signalima.

Ali, naravno, istovremeno gledam u robota – i svesna sam da on gleda u mene.

• Zašto se Japan ne plaši robota
• Roboti kuvari spremaju večeru umesto vas
• Seks roboti su „rastuća psihološka i moralna pretnja”

Ovaj bubnjarski eksperiment osmišljen je da bi testirao kako prisustvo robota koji obavlja isti zadatak utiče na ljudsko ponašanje.

To je jedan od mnogih eksperimenata interakcije između ljudi i robota koji sprovodi istraživačka grupa KONTAKT (Kognitivna arhitektura za kolaborativne tehnologije) na Italijanskom tehnološkom institutu u Đenovi.

Iako sam svesna svetla i drugih ljudi u prostoriji, moj pogled uporno se vraća na ajKabove teške bele očne kapke.

Kao prvo, jasno se čuje zvuk svaki put kad robot trepne svakih nekoliko sekundi.

I, zato što je ovaj robot nalik detetu koje ima izražajne, predimenzionirane oči, njegov pogled je naprosto hipnotički.

Ovo je važno zato što se u treptanju, baš kao i u drugim vidovima komunikacije pogledom, krije nešto više nego što bi na prvi pogled moglo da se zaključi.

„Iako se često pretpostavlja da je treptanje samo refleksno psihološko svojstvo povezano sa zaštitnim funkcijama i lubrikacijom oka, ono igra važnu ulogu i u recipročnoj interakciji“, komentariše Helena Kilavuori, psihološka istraživačica sa Univerziteta Tampere u Finskoj.

Pogledajte i video: Beogradska šaka – ruka koja je utrla put humanoidnoj robotici

Čovekovo treptanje prenosi poruku o pažnji i emocijama.

Kao sredstvo neverbalne komunikacije, ono izražava veliki broj stvari kojih nismo ni svesni, kao što je čiji je red da priča tokom razgovora.

Stoga, to je samo jedan od mnogih društvenih signala koji ljudi među sobom neprestano razmenjuju a da ih nisu svesni, a opet izvlače veliku količinu informacija i utehe iz njih.

I zato socijalna robotika proučava i fizička i psihološka svojstva ljudskog treptanja kako bi razumela zašto bi bilo korisno dočarati ga kod robota.

„Zbog mnogih važnih funkcija treptanja prilikom ljudskog ponašanja, može da se pretpostavi da ako bi roboti treptali to bi moglo značajno da pojača doživljaj njihove ljudskosti.

„A to bi, zauzvrat, moglo da poboljša interakciju ne relaciji čovek-robot“, kaže Kilavuori.

Drugim rečima, „Kad robot dobro trepće, ljudi osećaju njegov karakter“, kaže Dejvid Henson, koji predvodi Henson Robotiks.

I zaista, istraživanje KONTAKT-a na trinaestogodišnjacima i odraslim osobama u Italiji pokazalo je da obe grupe prosto više vole robote koji trepću.

Robot koji ne trepće može kod osobe da izazove neprijatan utisak da zuri u vas, ističe Alesandra Skijuti, koja predvodi radnu jedinicu u KONTAK-u.

Ljudi takođe prirodno doživljavaju robote koji trepću kao inteligencije.

A inteligencija je važna u situacijama u kojima ljudi zavise od robota za dobijanje informacija, kao na železničkim stanicama.

Uprkos prednostima prirodnog treptanja, njihovo integrisanje u robote (mimo avatara i robota sa ekranima namesto lica) predstavlja veliki tehnički izazov.

„Treptanje je jedno od najsuptilnijih ljudskih pokreta, i zato dizajniranje mehanizama koji oponašaju te pokrete zahtevaju naprednu tehnologiju, kao što su motori visoke preciznosti“, objašnjava Kilavuori.

Robotičari iz Indžinird artsa, na primer, koriste skupe motore aeronautičkog nivoa, a dizajniraju i vlastitu kontrolnu elektroniku.

Konkretno, kaže Henson iz Henson Robotiksa, „brzina kojom motori pomeraju kožni materijal tokom treptanja predstavlja veliki izazov, baš kao i učiniti da oblik oka izgleda prirodno za vreme samog treptanja. Isto važi i za smanjenje trenja između veštačkih kapaka i same površine oka.“

Drugo pitanje ovde je kompromis između brzine i zvuka motorizovanog treptanja.

Fransisko Ria, viši tehničar u radnoj jedinici KONTAKT-a, kaže da bi kod robota ajKaba tiši motor mogao da uspori treptaj.

A sporiji pokret bi onda učinio da robot deluje uspavano ili poput mačke.

Vrlo sporo treptanje predstavlja i rizik od gubitka vizuelnih informacija, jer se kamera kod ajKaba nalazi iza očiju.

„U slučaju vida, gubitak dve sličice ne predstavlja veliki problem“, kaže Ria.

„Gubitak deset sličica počinje da ga predstavlja.“

Kilavuori dodaje: „Drugi izazov je pravilno tempiranje i trajanje treptanja.“

Različite funkcije koje vrši treptanje – kao što je kako osoba menja brzinu treptanja dok izgovara laž – uključuje različitu dinamiku pokretanja kapaka kao i različita emocionalna stanja.

„Bilo koje odstupanje od prirodnog i odgovarajućeg vremena za treptanje, u datom kontekstu, može da učini da robot deluje čudno i uznemirujuće“, kaže ona.

KONTAKT-ov tim koristi softverski program koji delimično randomizuje intervale između jednostrukog i dvostrukog treptaja

Na kraju krajeva, fiksno treptanje takođe ne bi izgledalo veoma prirodno.

• „Za vas je to šala, za mene je nasilje“
• Za pet godina roboti će od ljudi preuzeti polovinu poslova
• Kako je Nišlija osmislio robota pastira

U Dizni Riserču, robotičari su udružili snage sa animatorima likova kako bi razvili istraživački prototip za realistični robotski pogled.

Cilj je da se dizajnira ekspresivni sistem pogleda koji je lak za kontrolu animatora kako bi uspeli da prenesu suptilnu emociju.

Sa elementima kao što su pokreti zakrivljenja kapaka, „možemo da izolujemo ova individualna ponašanja, što umnogome olakšava da se istinski usredsredimo na autentično dočaravanje sitnih aspekata i sitnih detalja“, kaže Džejms Kenedi, istraživač u Dizni Riserču.

Oni su patentirali vlastiti sistem robotskih osećaja i kontrole pogleda.

U to spada softver za obradu slika koje snimi kamera u robotovim grudima i generisanje signala kontrole pokreta kao što je otvaranje i zatvaranje kapaka.

Kenedi kaže da je istraživanje i dalje više eksperimentalne prirode i još uvek se ne koristi u Diznijevim zabavnim parkovima.

„Cilj je da se izdvoji jedan socijalni signal koji nas zanima i da ga guramo onoliko koliko možemo kako bismo postigli životno uverljiv pokret i ponašanje za koje smatramo da će omogućiti platformu za interakciju sa ljudima.“

Tehnologija mora da se rafiniše po redu – na primer, da bi sistem pogleda ostao uverljiv u dužim bliskim interakcijama sa ljudima.

Drugi veliki izazov bio bi da se humanoidni roboti navedu da počnu da usklađuju svoje obrasce treptanja sa onima kod ljudi, baš kao što to rade ljudi u razgovoru sa drugim ljudima.

Ovi tipovi izazova za neke robotičare ostaju nesavladivi.

I, suprotno od preteranih opisa u popularnoj kulturi androida koji su neraspoznatljivi od ljudi, treptanje je samo jedan sićušni primer brojnih složenosti koje još uvek sprečavaju da robotska interakcija deluje potpuno prirodno.

Kad pokušavate da oponašate mehanizam koji je toliko sićušan i ponekad nedovoljno cenjen kao što je treptanje, „vi zapravo pokazujete koliko je taj mehanizam složen, a potom i koliko suptilnih pokreta uopšte postoji“, ističe Kenedi.

„I tu nam se ukazuje sjajna prilika za istraživanje i invenciju.“

Pogledajte i video: Šta je veštačka inteligencija

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk