Vreme je za našu godišnju rekapitulaciju najčitanijih priča iz oblasti tehnologije.
Kompanija Fejsbuk je tema čak četiri najčitanije priče - verovatno vas neće iznenaditi da nijedna od njih nije bila naročito laskava po brend.
Prvi put na BBC listi je kineska video aplikacija TikTok uz druge „velike tehnološke kompanije".
Upada u oči to da nekih kompanija - nema. Uprkos lansiranju Sajber kamiona razbijenih prozora i planovima da nam hakuje mozak, ni Ilon Mask ni Tesla nisu se našli među najčitanijim pričama.
- Greška 404: Povrede digitalnih prava u Srbiji
- Kad Nobelovac savetuje: Kako da vam duže traje baterija za telefon
- Osnivači Gugla se povlače sa vodećih mesta u kompaniji
Suosnivači Gugla bili su na listi zbog odluke da se odreknu svakodnevne kontrole nad ovom imperijom, ali su istisnuti u poslednji čas, neposredno pred objavljivanje.
Izostale su i teme o video gejmingu, iako je princ Hari privukao mnogo pažnje predlogom da bi Fortnajt trebalo zabraniti.
A nema ni Huaveja i Samsunga, iako su odluka Gugla da povuče aplikacije sa telefona prve kompanije i Samsungov fijasko sa telefonom na preklapanjem bili među istaknutijim događajima ove godine.
U svakom slučaju, evo šta je privuklo najviše očnih jabučica svakog meseca ponaosob tokom 2019. godine:
Januar: Kad tri postane jedno
Curenje podataka prisililo je čelnike kompanije Fejsbuk da obelodane da planiraju da - iza kulisa - spoje Vocap, Fejsbuk Mesindžer i Instagram. Inicijativa je navodno lični projekat generalnog direktora Marka Zakerberga.
On je kasnije opravdao potez rekavši da će tako približiti tri proizvoda jedan drugom, što će korisnicima olakšati slanje poruka. Dodao je i da će to pomoći firmi da proširi funkcije za enkripciju i tako osigura da slanje poruka ostane bezbedno.
Mnogi su primetili, međutim, da će akcija isto tako otežati razdvajanje kompanije. Kako je godina prolazila, ovo potonje je postajalo sve realnija pretnja - počelo je komentarom američke senatorke Elizabet Voren, a potom i drugi demokratski predsednički kandidati, da Fejsbuk ima suviše veliku moć.
Zakerbergove ambicije možda budu osujećene - Vol strit žurnal nedavno je pisao da bi Federalna trgovačka komisija mogla da spreči integraciju ovih aplikacija.
Februar: Ništa se ne bojte
Društvene mreže, mejnstrim mediji, pa čak i policija u februaru su upali u histeriju zbog Momoa bez valjanog razloga. Tvrdilo se da se nalozi mlađarije na ovoj društvenoj mreži „hakuju" da bi prikazali izbuljeno čudovište, a da im se postavljaju i „izazovi" koji mogu biti opasni po život.
Na internetu su se pojavili tekstovi u kojima je smrt više od 100 tinejdžera u Rusiji dovedena u vezu s ovom aplikacijom. Naravno, nije bilo nikakvih dokaza za ovakve tvrdnje.
To čak nije bilo ni prvi put da je slika japanske skulpture žene-ptice postala viralna. Do širenja panika, doduše mnogo manjih razmera, došlo je i 2018. godine kad je „igra" povezana za smrtima u Južnoj Americi i Indiji - ponovo bez dokumentovanih dokaza.
Komentatori su to opisali kao „paniku koja ne nestaje". Osim što jeste nestala.
Ovih dana pretraga za Momoom na Tviteru prikazuje reklame za maske čudovišta i malo šta više od toga.
A na TikToku hešteg #momochallenge prikazuje snimke ljudi koji u delovima Azije kuvaju i jedu knedlice koje se isto zovu.
Mart: Isključite ga i ponovo upalite
Fejsbukove aplikacije prestale su da rade - prekid je trajao 14 i opisan je kao „njihov najozbiljniji kvar" do danas.
Mnogi korisnici uopšte nisu mogli da pristupe servisima - bilo gde u svetu da su bili u tom trenutku. Kompaniji je trebalo još desetak sati da sve dovede u red, a zatim su na Tviteru saopštili da je za sve kriva „promena konfiguracije servera".
Iz kompanije su tako negirali sugestije da je Fejsbuk zapravo bio hakovan, ali istovremeno ostali i odgovarajuće nedorečeni po pitanju pravog uzroka.
April: Kako su ušli?
Stručnjaci za sajber bezbednost pali su u očajanje kada je studija pokazala da je najpopularnija onlajn lozinka „123456".
Nalazi britanskog Nacionalnog centra za sajber bezbednost stigli su sa upozorenjem da je ovaj niz brojeva ne samo lako pogoditi, već je i jedan od prvih kodova koje isprobavaju automatizovani hakerski alati.
Stručnjaci iz ovog centre savetovali su korisnike da za svaki nalog osmisle drugačiju, ali i složenu šifru, kao i da koriste poruke kako bi potvrdili identitet. Ali muka koju iziskuje neprestano kopiranje kodova, dovela je do toga da se usvoje biometrijskih testova koji automatizuju proces ukoliko korisnici prođu proveru lica, očiju ili otiska prsta.
Druga alternativa je ulogovati se preko neke druge platforme i prepustiti njoj da odradi teži deo posla. A u septembru, Epl se pridružio žurki kad je dozvolio korisnicima da pristupaju aplikacijama treće strane preko novog dugmeta Uloguj se preko Epla, oponašajući tako ranije pokušaje Gugla, Fejsbuka i Tvitera.
Maj: Krekovan Vocap
Kad je Vocap potvrdio da je aplikacija zloupotrebljena za instaliranje softvera za prismotru na telefone žrtava, jedno od prvih pitanja bilo je koliko je taj napad rasprostranjen.
Do pojašnjenja je došlo tek u oktobru. Iz Fejsbuka su rekli da je direktno kompromitovano oko 1.400 korisnika, među kojima je „najmanje 100 branilaca ljudskih prava, novinara i drugih pripadnika građanskog društva" iz najmanje 20 zemalja.
- Vraća se čuveni Motorolin telefon na preklapanje
- Proba uspela - radi ruski internet
- Kako bolji podaci mogu da poboljšaju brzinu trčanja
Slavna tehnološka firma tvrdi da je za to odgovorna NSO grupa, izraelska privatna kompanija za bezbednost. Fejbuk je protiv ove kompanije podneo tužbu u Americi. NSO negira navode i kaže da će se „energično boriti" u ovom slučaju.
Kakav god bio ishod, afera je istakla da ukoliko napadač može da ubaci spajver na telefon mete ili neki drugi uređaj, enkripcija po principu spojenih krajeva i druge bezbednosne mere možda su uzaludne.
Jun: Smrt Etike
Dezmond „Etika" Amofah iz Bruklina imao je veliki broj internet sledbenika, zahvaljujući brzom mozgu i videima reakcije na Nintendove video igre na Jutjubu i Tviču. Ali sredinom juna, mnogi su se zabrinuli kad je postavio video u kom je govorio o samoubistvu. Nekoliko dana kasnije, njujorška policija potvrdila je da se ubio.
Nekoliko njegovih prijatelja i kolega čuva uspomene na njega. Onlajn prodavnice prodaju suvenire obeležene njegovim logoom, a zaradu doniraju Nacionalnom savezu za mentalne bolesti. Jutjuber PewDiePie udružio se sa glumcem Džekom Belkom da u Etikino ime sakupi sredstva u dobrotvorne svrhe.
Drugi su tragediju obeležili uradivši tematske tetovaže. Još uvek aktivan Tviter nalog - @Etika - otvoren je da oživi uspomene na njega. A prošlog meseca, otkriven je veliki mural u Bruklinu na kom se nalazi gejmerovo lice zajedno sa parom kontrola Nintendo Sviča.
We present to you the Art Mural dedicated to the legend Desmond Etika Amofah! Please share and RT. Pls use #joyconboyzforever when you post your pics/vids and tag us. Shoutout to the amazing artists @bkfoxx & #kestaadm with support from @jmzwalls
— Double A (@DoubleA_Charged) November 6, 2019
1280 Myrtle Ave, Brooklyn NY pic.twitter.com/RiN6vgxcT1
Neki su kritikovali Jutjub jer Etika nije spomenut u godišnjoj rekapitulaciji ove mreže po imenu Rivajnd. „Niko ne treba da bude iznenađen što Jutjub i dalje ne razume vlastitu platformu", napisao je jedan nezadovoljni korisnik.
U svakom slučaju, izgleda da ne postoji opasnost da će se Etikina tvrdnja iz njegovog poslednjeg videa da će „me ovaj svet zaboraviti" ostvariti u skorije vreme.
Jul: Kvarovi sa fotkama
Novi tehnički problemi u sedištu Fejsbuka onemogućili su korisnicima da postave nove fotografije i video snimke na aplikacije ove kompanije, a u nekim slučajevima čak sprečili da se vide već postojeće objave. Ovaj kvar je trajao oko devet sati.
Fejsbuk nikad zapravo nije objasnio pravi uzrok - rečeno je samo da je problem pokrenula operacija održavanja.
Drugi mali kvarovi dešavali su se tokom čitave godine, uključujući uporne prekide rada platforme u Sjedinjenim Državama na Dan zahvalnosti.
Ali imajući u vidu da kompanija sada opslužuje više od 2,4 milijarde korisnika koji se loguju na jedan od servisa najmanje jednom mesečno, popriličan je inženjerski poduhvat održavati sve u funkcionalnom stanju sve vreme.
Avgust: Ajfonove zamkice
Studije ukazuju na to da se Eplovim mobilnim uređajima dešava manje ozbiljnih pretnji po sajber bezbednost nego njegovim ekvivalentima koji rade na Androidu. I zato kad je Gugl otkrio da hakeri koriste sajtove sa postavljenim zamkama da bi zloupotrebili prethodno neotkrivene greške u iOS-u, potencijalno pogađajući „hiljade posetilaca nedeljno", bila je to velika vest.
Gugl je dodao da su kompromitovani ručni uređaji omogućili počiniocima da u realnom vremenu kradu privatne poruke, fotografije i podatke o lokaciji.
Danima se spekulisalo ko je sve mogao da bude ugrožen. Epl je na kraju izdao saopštenje u kom se kaže da u kompaniji veruju da je zaraženo manje od desetak sajtova fokusirano na „sadržaje vezane za zajednicu Ujgura". Mnogi su to shvatili kao sugestiju da je u sve umešana kineska država. Međutim, Epl nije i sam eksplicitno izvukao taj zaključak, što ne iznenađuje kad se uzmu u obzir njegove veze s ovom zemljom.
To nije bila jedina Eplova kontroverza povezana sa Ujugurima ove godine.
Grupa aktivista Neki od nas uporno je tvrdila da je odluka firme da pristane na kinesku zabranu aplikacija virtualne privatne mreže (VPN) otežavala borcima za građanska prava da bezbedno govore o kršenjima prava manjina. Organizacija sada planira da pokrene ovo pitanje na Eplovom sledećem godišnjem sastanku akcionara.
Septembar: Još foto-aparata
Ajfon 11 je dobio više foto-aparata, dugotrajnije baterije i novu „pro" odrednicu za modele više klase. Ali nije bilo 5G-a, iako su Samsung, Huavej i drugi rivali već lansirali kompatibilne pametne telefone.
I glasine da je generalni direktor Epla Tim Kuk možda spreman da otkrije kacigu za proširenu realnost, pokazale su se neosnovanim.
Pratioci tržišta od tada su javili da se ajfoni prodaju bolje nego što su očekivali - naročito u SAD i Zapadnoj Evropi.
A sad se govorka i da će 2020. biti godina „ajfonovog superciklusa" zahvaljujući očekivanom obnovljenom dizajnu zajedno sa uvođenjem 5G mreže.
Oktobar: Džedajski ratovi
Amazon - i mnogi autsajderi - mislili su da ova kompanija ima najviše šanse da sa Pentagonom potpiše ugovor o veštačkoj inteligenciji i pružanju usluga.
I tako je došlo do velikih potresa kad je takozvani Džedajski ugovor dobio Majkrosoft. Vrednost ovog posla mogla bi da bude i 10 milijardi dolara.
Ne samo da je reč o ogromnoj sumi novca, već će i Majkrosoftovom marketinškom timu sada biti lakše da ponudi usluge ove firme drugim američkim državnim institucijama, kao i privatnim kompanijama.
To bi moglo da ozbiljno ugrozi status kompanije Amazon koja važi za lidera na tržištu.
Iz Amazona su se žalili na proces dodele ovog posla, tvrdeći da je predsednik Tramp pritisnuo Ministarstvo odbrane da odbije njihovu ponudu zbog lične osvete protiv generalnog direktora Džefa Bezosa.
Sve bi ovo moglo da utiče i na američke predsedničke izbore 2020. godine. Regulisanje velikih tehnoloških kompanija već se našlo na dnevnom redu nekih kandidata, a Amazon bi mogao da postane izazovna meta Trampu tokom kampanje.
Ali ako Bezos bude mislio da će reizbor Trampa ugroziti njegovo poslovanje, činjenica da je jedan od najbogatijih ljudi sveta i da je vlasnik Vašington posta može ga načiniti dostojnim protivnikom predsednika Amerike.
Novembar: Oči ne možete lagati
Početkom godine, vrlo malo ljudi je znalo za TikTok - izvan uskog kruga tinejdžera. Ovih dana, to je jedna od aplikacija o kojoj se najviše govori.
Lansirala je jedan mim za drugim i stekla reputaciju jednog od najzabavnijih mesta na internetu. Ali, neke ipak brine to što su vlasnici ove aplikacije iz Kine.
Kriza je nastala prošlog meseca kad je jedna američka tinejdžerka postavila video koji je krenuo kao tutorijal za šminkanje trepavica. Ali kreatorka Feroza Aziz brzo je prebacila priču na kritikovanje kineskog ophođenja prema Ujgurima.
Njen video je postao viralan. Nedugo zatim, ova 17-godišnjakinja otkrila je da je blokirana i da ne može da postavlja nov materijal, a njen video je obrisan.
Onda je ova društvena mreža promenila priču. Vratili su snimak i okrivili za uklanjanje „grešku ljudske moderacije".
Aziz je ponovo dobila pristup mreži, a iz TikToka su rekli da je bila blokirana zbog ranijeg ponašanja koje nije imalo veze sa navedenim snimkom.
Iz kompanije su insistirali na tome da nije bilo pokušaja gušenja kritike kineske vlade, ali Aziz nije poverovala u to.
Ona je nastavila da izražava zabrinutost povodom Ujgura. U poslednjem videu o „nezi kože", ukazuje i na kontroverzni indijski zakon o državljanstvu koji ilegalnim imigrantima iz obližnjih zemalja nudi amnestiju ali samo ako su nemuslimani - ona kaže da je ovo „nemoralno".
Iz kog god razloga, post je privukao mnogo više pregleda na Tviteru i Instagramu nego ista verzija postavljena na TikToku.
U međuvremenu, šefovi TikToka navodno traže novo sedište - izvan Kine - kako bi potkrepili tvrdnje o samostalnosti. Vlasnik aplikacije Bajtdens je negirao da bi mogao da proda mrežu kako bi bila uspostavljena prava nezavisnost.
Decembar: Doba splinterneta?
Već dugo, države nemaju mnogo prostora za ograničavanje onoga što njihovi građani rade na internetu. Uprkos tome, najava Rusije da je uspešno testirala nešto što zove „suverenim internetom" i dalje deluje kao veoma važan trenutak.
Inicijativa podrazumeva preusmeravanje vlastitog veb saobraćaja kroz specijalne nodove - izraz za vezivne tačke mreže - u kojima bi sadržaj mogao da se filteriše kako bi se uklonio sav potencijalno rizičan materijal.
Nadalje, želja je da u slučaju neke „vanredne situacije" svi podaci izvan zemlje mogu da se blokiraju i da se Runet - izraz za ruski internet - izoluje.
Državni mediji naveli su da se ovom mrežom domaće kompanije i vladina tela štite od sajber napada.
Ali borci za ljudska prava upozoravaju da bi Kremlj mogao da iskoristi ovu mreži i ograniči ljudimu u Rusiji pristup„neželjenim" informacijama.
Ruska vlada bi pošla koracima vlasti u Kini, Saudijskoj Arabiji i Iranu, koji cenzurišu disidentske glasove.
A to bi pratilo i širi svetski trend. Iz američke grupe za ljudska prava Fridom haus su upozorili da indeks slobode na internetu opada devet godina zaredom.
Pored Rusije, ova organizacija je izdvojila i Kazahstan, Sudan i Brazil kao primere mesta na kojima su digitalna prismotra, usmereni sajber napadi i/ili onlajn kampanje dezinformacija bili uzrok velike zabrinutosti.
Saznaćemo malo više o ruskom projektu čim predsednik Vladimir Putin bude bio u prilici da prouči rezultate testova i odluči šta dalje. Za sada, portparol Kremlja negirao je da ima nameru da „rasparča internet" u zasebne delove.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac