Tehnologije i internet: Šef Gugla Sundar Pičai upozorava na pretnje slobodi interneta

Besplatni i otvoreni internet napadnut je u zemljama širom sveta, upozorio je šef Gugla Sundar Pičai.

Kaže da mnoge zemlje ograničavaju protok informacija, a model se često uzima zdravo za gotovo.

U intervjuu za BBC, Pičai se takođe bavi kontroverzama oko poreza, privatnosti i podataka.

On tvrdi i da je veštačka inteligencija značajnija od vatre, električne energije ili interneta.

Pičai je izvršni direktor jedne od najsloženijih, najznačajnijih i najbogatijih institucija u istoriji.

• Šta se dešava kad nam ugase internet
• Čovek koji se obogatio na podacima – godinama pre Gugla
• Čeka li nas hakovanje mozga

Sledeće revolucije

Kao šef Gugla i njegove matične kompanije Alfabet, on je glavni vođa kompanija ili proizvoda raznolikih poput Waze, FitBit i DeepMind, pionira veštačke inteligencije.

Samo u Guglu nadgleda Gmail, Google Chrome, Google Maps, Google Earth, Google Docs,Google Photos, Android operativni sistem i mnoge druge proizvode.

Ali daleko najpoznatiji je Google Search.

Čak je nastao i poseban glagol: guglati.

Tokom protekle 23 godine, Gugl je oblikovao uglavnom besplatan i otvoren internet koji danas imamo verovatno više od bilo koje druge kompanije.

Prema Pičaiju, tokom sledećih četvrt veka, dva druga događaja će revolucionarno izmeniti naš svet: veštačka inteligencija i kvantno računanje.

Usred šuštavog lišća i pod sjajnim suncem u praznom kampusu, sedištu Gugla u Silicijumskoj dolini, Pičai je naglasio koliko će veštačka inteligencija biti važna.

„Smatram je najfundamentalnijom tehnologijom koju će čovečanstvo ikada razviti i na kojoj će raditi", rekao je.

„Znate, ako mislite na vatru, struju ili internet, to je tako.

„Ali mislim da je još dublje."

Veštačka inteligencija je u osnovi pokušaj preslikavanja ljudske inteligencije na mašine.

Razni sistemi veštačke inteligencije već su bolji u rešavanju određenih vrsta problema od ljudi.

Za elokventno izlaganje potencijalne štete od veštačke inteligencije, isprobajte ovaj esej Henrija Kisindžera.

Kvantno računanje je potpuno drugačiji fenomen. Uobičajeno računanje se zasniva na binarnim stanjima materije: 0 ili 1.

Ništa između.

Ovi položaji nazivaju se bitovi.

Ali na kvantnom ili subatomskom nivou, materija se ponaša drugačije: može biti 0 ili 1 istovremeno - ili na spektru između ta dva položaja.

Kvantni računari su izgrađeni na kubitima, koji utiču na verovatnoću da se materija nalazi u jednom od različitih stanja.

Ovo je komplikovana stvar, ali mogla bi da promeni svet.

Wired ima izvrsno objašnjenje.

Pičai i drugi vodeći tehnolozi nalaze ove mogućnosti uzbudljivim.

„(Kvantum) neće uspeti za sve. Postoje stvari za koje bi način na koji danas radimo računanje uvek bio bolji.

„Ali postoje neke stvari za koje će kvantno računanje otvoriti čitav novi spektar rešenja."

Pičai se probio kroz Guglove redove kao najefikasniji, najpopularniji i najugledniji menadžer proizvoda u istoriji kompanije.

Ni Chrome, pretraživač, ni Android, mobilni operativni sistem, nisu bili njegova ideja (Android je jedno vreme vodio Endi Rubin).

Ali Pičai je bio menadžer proizvoda koji ih je, pod budnim okom osnivača Gugla, odveo do globalne dominacije.

U izvesnom smislu, Pičai sada upravlja beskrajno većim izazovima veštačke inteligencije i kvantnog računanja.

Čini to dok se Gugl svakodnevno suočava sa kontrolom i kritikama na nekoliko frontova - da nabrojimo samo tri: porez, privatnost i navodni monopolski status.

• Kako će veštačka inteligencija pomoći Japancima da nađu srodnu dušu
• Plati da te prati: Veštačka inteligencija navodi na kupovinu
• Ko su „mikroradnici“ – hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućuju vaš digitalni život?

Tehnologija oporezivanja

Gugl se brani po pitanjima koja se odnose na porez.

Nekoliko godina, kompanija je plaćala ogromne sume računovođama i advokatima kako bi zakonski smanjila svoje poreske obaveze.

Na primer, 2017. godine, Gugl je preko holandske ofšor kompanije prebacio na Bermude više od 20 milijardi dolara, kao deo strategije nazvane „Double Irish, Dutch Sandwich".

Spomenuo sam ovo Pičaiju koji je rekao da Gugl više ne koristi ovu šemu, da je jedan od najvećih poreskih obveznika na svetu i pridržava se poreskih zakona u svakoj zemlji u kojoj posluje.

Odgovorio sam da je njegov odgovor otkrio tačno problem: ovo nije samo pravno pitanje, već i moralno.

Siromašni ljudi uglavnom ne zapošljavaju računovođe kako bi smanjili svoje poreske račune.

Izbegavanje poreza velikih razmera nešto je što rade najbogatiji ljudi na svetu i - sugirisao sam mu - da to može oslabiti kolektivnu žrtvu.

Kada sam pozvao Pičaija da na licu mesta obeća da će se Gugl povući iz svih poreskih oaza, on nije prihvatio ponudu.

Ipak je jasno stavio do znanja da ga „ohrabruju razgovori oko globalnog minimalnog poreza za korporacije".

Jasno je da Gugl sarađuje sa kreatorima politika u pronalaženju načina da porez učini jednostavnijim i efikasnijim.

Tačno je da kompanija najveći deo svojih istraživanja i prihoda generiše u SAD-u, gde plaća veći deo svog poreza.

Štaviše, tokom protekle decenije platila je efektivni porez od 20 odsto, što je više od mnogih kompanija.

Ipak, svaka upotreba bilo kog poreskog utočišta predstavlja reputacijsku izloženost za kompanije kada se širom sveta pozajmljuju, troše i podižu bilioni putem poreza na obične ljude kako bi se ublažile posledice pandemije.

Druga ozbiljna pitanja u kojima se Gugl suočava sa stalnom i sve većom kontrolom oko podataka su privatnost i pitanja da li kompanija ima efikasan monopol u pretraživanju, gde je potpuno dominantna.

Za poslednji navedeni, Pičai tvrdi da je Gugl besplatan proizvod i da korisnici mogu lako da odu negde drugde.

To je isti argument koji je Fejsbuk koristio, a kompanija Marka Zakerberga dobila je snažnu podršku sudije Džejmsa Bozberga iz Vašingtona, prošlog meseca, kada je odbacio niz antimonopolskih slučajeva protiv giganta društvenih medija sa obrazloženjem da ne ispunjava trenutnu definiciju monopola (to jest, „moć profitabilnog podizanja cena ili isključivanje konkurencije").

Poštovanje industrije

Pripremajući se za intervju, razgovarao sam sa više od desetak sadašnjih ili bivših Guglovih rukovodilaca, drugih viših rukovodilaca velikih tehnoloških kompanija, regulatora i stratega tehnološkog sektora.

U svakom taboru postojalo je pouzdano čvrsto mišljenje i konsenzus.

Oni koji rade u tehnološkom sektoru rekli su da se jednostavno ne možete osporavati rast cene cene Guglovih deonica pod Pičaijem.

Vrednost im se skoro utrostručila.

To je fenomenalan učinak.

Objašnjavanje tog rasta povoljnim preovlađujućim strujama u ponašanju potrošača - one vrste koje su pomogle ostalim tehnološkim gigantima da rastu - slično na sličan način.

Gugl je to ponašanje potrošača stvorio zapanjujućim inženjeringom i proizvodima svetske klase.

Uglavnom neslužbeno, regulatori su rekli da su potrebni novi zakoni i jezik kako bi se izvršio bolji nadzor nad ovom novom vrstom korporativnog giganta.

Presuda sudije Bozberga u slučaju Fejsbuka je to prilično potvrdila.

Zanimljivo je da je Lina Kan, nova tridesetdvogodišnja šefica Savezne komisije za trgovinu, ranije tvrdila da definiciju monopola treba proširiti kako bi odražavala ovaj novi svet.

Starije rukovodioce drugih velikih tehnoloških firmi zapanjilo je koliko je Pičai učinkovit u javnom nastupu.

Njegova svedočenja u Kongresu retko su vodila do pada cene Guglovih deonica.

Njegov smirujući način i poimanje detalja omogućavaju mu da neutrališe otrov iz potencijalno teških situacija.

Detalje o svom privatnom i porodičnom životu uglavnom čuva samo za sebe - što je delimično razlog zašto će osoblje Gugla koje gleda intervju saznati mnogo o njemu (prisutni su rekli da jesu).

U vrlo razotkrivajućoj i brzoj paljbi pitanja otkrivamo da ne jede meso, vozi Teslu, poštuje Alana Tjuringa, želi da upozna Stevena Hokinga i ljubomoran je na svemirsku misiju Džefa Bezosa.

Bilo je fascinantno saznati sve ovo od tako uticajne ličnosti, upravo zato što ne daje previše javnih izjava. Ne biste ga, na primer, pronašli na Instagramu kako vozi električnu dasku za surfovanje dok drži američku zastavu, na Dan nezavisnosti SAD-a, uz zvuke Country Roads Džona Denvera (verzija Tutsa Hiberta je, naravno, beskrajno bolja).

• Ima 17 godina i plaćaju ga da gleda fudbal ceo dan
• Srpska IT firma postala deo jedne od najvećih gejming kompanija na svetu
• Kako da delujete „prebogato“ na internetu

Glavni službenik za etiku

Međutim, ono što sam čuo od onih koji su radili sa njim ili za njega, najviše je obogatilo informacijama moj pristup.

Pičaija većinom smatraju izuzetno ljubaznim, pažljivim i brižnim vođom.

Pažljiv prema osoblju, on je, prema svima sa kojima sam razgovarao i koji su ga poznavali, iskreno posvećen tome da bude etički primer.

Idealista je kad je reč o uticaju tehnologije na poboljšanje životnog standarda, što je nešto što vuče korene iz njegovog odrastanja, o čemu smo opširno razgovarali.

Rođen je u porodici srednje klase u Tamil Naduu, na jugu Indije. Razne tehnologije imale su transformativni uticaj na njega, od starog rotacionog telefona za koji su bili na listi čekanja, do skutera na koji su se svi nagomilali da bi otišli na mesečnu večeru.

U Guglu je osvojio inženjere i programere. Pomoglo mu je to što je i sam bio inženjer metalurgije, ali još nije lako.

Trustovi mozgova u kompanijama iz Silicijumske doline uključuju neke od najvećih ega na planeti. Ipak, izuzetno ga poštuju.

Pičai primenjuje kontraciklični pristup rukovodilaca za rukovodstvo koji favorizuju mnogi lovci na talente.

Posle nužno pionirskog, revnosnog i rizičnog vođstva osnivača Lerija Pejdža i Sergeja Brina, imalo je smisla imati neupadljivog, čvrstog, opreznijeg vođu, koji će ublažiti javnu strepnju i šarmirati javne zvaničnike.

Pičai je bio izvanredan u ovim poslednjim zadacima, a učinak deonica kompanije po cenama je izvanredan.

Nije mnogo ljudi u istoriji moglo reći da su stvorili bilion dolara vrednosti kao izvršni direktori.

Ali sami kvaliteti koji su ga učinili pametnim kontracikličnim imenovanjem takođe ukazuju na potencijalne zamke, prema bivšim Guglovcima i mnogim drugim bliskim posmatračima.

Važno je reći da su ovi ljudi uglavnom tehnološki evanđelisti, koji imaju veoma različite prioritete od vašeg prosečnog igrača.

Tehnološki evanđelisti su ujedinjeni u nekoliko tačaka.

Prvo, Gugl je sada opreznija kompanija nego što je ikada bila (Gugl bi to naravno osporio, a drugi bi rekli da bi bilo dobro ako je to istina).

Drugo, Gugl ima gomilu proizvoda „i ja", a ne originalne ideje.

U smislu da vidi kako drugi ljudi prave velike izume, a zatim pušta svoje inženjere da ih poboljšaju.

Treće, mnogi Pičaijevi veliki aduti su propali: Google Glass, Google Plus, Google Wave, Project Loon.

Gugl bi mogao razumno da uzvrati da eksperimentisanje i neuspeh imaju koristi. I da se ovo prilično kosi sa prvom tačkom gore.

Četvrto, Guglova ambicija da reši najveće probleme čovečanstva jenjava.

Uz najveću koncentraciju doktora računarstva na svetu u jednom malenom delu zemlje južno od San Franciska, kako kaže ovaj argument, ne bi li Gugl trebalo da preokrene klimatske promene ili rešava rak?

Teško mi je da ovu kritiku ukrstim sa Pičaijevim učinkom, , ali je uobičajena.

Konačno, da zaslužuje ogromno saosećanje, jer je upravljanje osobljem tako velikim, prevrtljivim, zahtevnim i idealističkim kao što je Gugl u eri kulturnih ratova u osnovi je nemoguće.

Ovih dana Gugl je često u vestima zbog odlaska osoblja zbog raznolikosti ili plaćanja.

Ili zato što su ključni ljudi otišli zbog kontroverznih pitanja oko identiteta.

Sa više od 100.000 zaposlenih, od kojih mnogi imaju veoma čvrste stavove na internim forumima i aktivističkog su karaktera, ovo je jednostavno nemoguće kontrolisati.

Postoji napetost između Gugla koji istinski prihvata kognitivnu raznolikost tako što među svetsko osoblje ima ljude svih ubeđenja, a istovremeno se kao kompanija zalaže za određena pitanja.

Ubrzanje

Sve navedeno zabrinjava ljude iz tehnološkog sveta koji žele da Gugl ide brže.

Mnogi glasači u polarizovanim demokratijama žele da velika tehnologija uspori.

Najočiglednija lekcija koju izvlačim iz svog vremena u Silicijumskoj dolini je da nema šanse da se to dogodi.

Ubrzanje je norma: ubrzanje istorije samo se ubrzava.

I na moje pitanje o tome da li je kineski model interneta - mnogo autoritarniji, nadgledaniji - u opadanju, Pičai je rekao da je slobodni i otvoreni internet „napadnut".

Važno je reći da se nije direktno osvrnuo na Kinu, ali je nastavio: „Nijedan od naših glavnih proizvoda i usluga nije dostupan u Kini".

Sa zakonodavcima i regulatorima koji se pokazuju sporim, neefikasnim i lakim za lobiranje - i pandemijom koja zauzima dosta propusnog opsega - trenutno demokratski Zapad u velikoj meri prepušta ljudima poput Sundara Pičaija da odluče kuda bismo svi trebalo da krenemo.

On ne misli da bi trebalo da ima svu tu odgovornost.

Šta vi mislite?

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]