Teretane bez muškaraca pomažu Turkinjama da ostanu u formi

Bedrije Hulija je vlasnica najvećeg turskog lanca teretana u kojima treniraju samo žene. Teretanom upravljaju žene, samo žene su i zaposlene, pa osim toga što pomaže ženama da vode računa o zdravlju, Hulija takođe otvara radna mesta. Ali da li odvajanje polova pomaže ženama ili produbljuje jaz?

Piše Nejran Elden, novinarka BBC Turska

„Kreni u teretanu, sredi liniju... živi srećno", ispisano je na posteru ispred B-Fit teretane u Umraniju, konzervativnom delu Istanbula.

Na manjoj nalepnici, rukom je ispisano „zabranjen ulaz muškarcima".

Ovo je jedan od 220 B-Fit centara u Turskoj - najvećeg lanca teretana u državi, i broji 650.000 članica. Mnoge žene koje sada treniraju ovde, pre toga se nisu bavile nikakvom fizičkom aktivnošću, a tokom godina su zajedno potrošile oko 600.000 kilograma.

Bedrije Hulija je pokrenula lanac 2006. godine, nakon što je posetila jednu teretanu za žene u Americi. Boravak tamo joj se toliko dopao da je pomislila „Možda nam baš ovako nešto treba u Turksoj."

Ljudi su joj isprva rekli da neće uspeti.

„Rekli bi 'Nema šanse, žene u Turskoj ne treniraju'", kaže. „Ali ja ne posmatram stvari na takav način, već upravo u tome vidim priliku".

Hulija je uočila da je većina sportskih objekata u Turskoj - bilo da je reč o fudbalskim klubovima, salama za bilijar ili teretanama - podređena muškarcima. Razgovarala je sa stotinama žena i otkrila da su tri glavna razloga zbog kojih ne vežbaju nedostatak vremena, novca i odgovarajućih prostorija.

Zato je osmislila model koji je eliminisao sve poteškoće. Članarina u teretani nije visoka, osmislila je brz program vežbanja od samo 30 minuta, a rešila je da u svakom kraju Istanbula otvori jednu prostoriju za vežbanje.

Lanac funkcioniše na principu franšize - vlasnice teretana su žene i zapošljavaju isključivo žene, što je jako značajno u državi u kojoj samo 34 odsto žena ima posao, a još manji procenat vodi sopstveni biznis. Svega devet odsto turskih preduzetnika čine žene.

„U Turskoj su mnoge žene izolovane i ne izlaze", kaže profesorka Nilufer Narli, sociološkinja sa univerziteta Behčesejir, koja se bavi istraživanjima prisutnosti žena u sportu.

„Provode mnogo vremena samo gledajući televizor, ali potrebna im je aktivnost. Bavljenje sportom je važno za zdravlje, lično zadovoljstvo, ali i upoznavanje drugih ljudi."

„Mnoge žene u Turskoj se i danas suočavaju sa tradicionalnim i religijskim ograničenjima. Njihovi očevi, braća, muževi i verenici mogu da im kažu da za njih nije dobro da se bave sportom, a mnoge žene nemaju uslove za rekreiranje i druženje."

Gojaznost je rastući problem u Turskoj i žene imaju duplo veće šanse za gomilanje viška kilograma od muškaraca. Prema istraživanju koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja Turske, 20.5 odsto muškaraca i 41 odsto žena je gojazno. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Turkinje su najgojaznije među ženama u Evropi.

Žene sa višim primanjima i one mlađe, češće se odlučuju za bavljenje nekim sportom. I iako nekima ne smeta da vežbaju u klasičnim teretanama, nije im prijatno da to rade u prisustvu muškaraca.

Hulija je želela da dopre do što većeg broja žena. Tako je shvatila da nema drugog izbora, osim da otvori teretane samo za žene.

„Žene ne bi toliko često dolazile ukoliko je teretana univerzalna", kaže Hulija. „Muškarci koji ih okružuju - muž, otac ili čak sin - ne bi im dozvolili da idu. A želela sam da ih vidim u teretani."

Seida Koc je počela kao obična članica, a sada je vlasnica tri teretane.

„Oduvek su me zanimali sport i zdravlje, ali nisam mogla da treniram, jer nisam mogla da nađem teretanu kojoj se osećam prijatno.Takođe, muškarci u Turskoj mogu da budu ljubomorni i zabrane ženama da idu na određena mesta. Moj muž je takav", kaže Seida.

„Ovde mogu da se oblače kako žele. Konzervativnim ženama poput mene je ovo jako važno. Postoje i one koje bi otišle u univerzalne teretane, ali ne žele da ih muškarci zagleđuju. Neke se ne osećaju prijatno ako otkrivaju telo, zbog toga dolaze ovde."

Unutrašnjost izgleda drugačije od uobičajenih teretana - nema televizora, traka za trčanje i veslanje - zapravo, nema ničega što radi na struju. To smanjuje troškove.

Umesto toga, hidraulične mašine su poređane u krug. Instruktorka stoji u sredini i pokazuje vežbe. Neke članice čak i dovode decu - u teretani se nalaze igračke i knjige za njihovu razonodu.

Redovni dolasci mogu da predstavljaju problem ženama, objašnjava Seida, koja vodi računa o članicama.

„Ako neko izostaje više od tri dana zaredom, pozovemo i pitamo 'Gde si? Zašto ne dolaziš?'"

„Ja sam dobijala takve pozive i svidelo mi se. Pomislila sam 'Oh, ovi ljudi vode računa o meni'".

Ali nisu svi oduševljeni idejom o teretanama za žene.

Gulsum Kav, doktorka i aktivistkinja u borbi za ženska prava, misli da odvojene teretane mogu da izazovu kontraefekat.

„Ovo odvaja žene iz društva", kaže. „Kao žene, borimo se protiv sličnih slučajeva razdvajanja, poput isključivo ženskih tržnih centara ili roze javnog transporta za žene."

„Žene bi trebalo da vežbaju u istim prostorijama sa muškarcima, a da se pritom ne osete ugroženo ili zlostavljano. Odvajajući žene od muškaraca, mi ne menjamo ponašanje muškaraca, možda čak i hranimo njihovu želju za maltretiranjem i zbog toga je ovo opasno."

Kada sam u nedelju upitala ljude u parku za mišljenje, neki su se složili s njom.

„Zbog čega da budu samo za žene? Pa neće vas pojesti", nasmejala se jedna žena. „Mi smo svi ljudi, ne treba da se odvajamo."

Ali Bedrije Hulija veruje da ona osnažuje žene kroz vežbanje.

„Kada žena počne da radi nešto zbog nje same, zbog njenog zdravlja, izgleda, počinje da govori na drugom jeziku - vidi stvari iz drugačijeg ugla. Ona više nikada neće biti ista žena", kaže Hulija.

Isto misli i tridestdevetogodišnja Bengu Tanjel, koja vežba već tri godine.

„Jako sam srećna, a srećna žena znači i srećna porodica. Nekada se vratim kući plešući, a ćerka mi kaže 'Mama, ostale mame se ne vraćaju kući nasmejane, ali ti dođeš i plešeš sa mnom'", kaže Bengu.

Hulija je tokom godina svedočila kako redovan trening ima pozitivan efekat na mentalno zdravlje.

„Žene koje krenu da treniraju su isprva depresivne, ali posle nekoliko nedelja izađu iz depresije", kaže Hulija, koja priprema doktorat na ovu temu i dodaje da iste lekcije i sama primenjuje.

„Treniram svakog dana, kao i što perem ruke. Ako želite dobar, zdrav život, morate da se krećete."