Terorizam, Srbija i Liban: Šta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu

Sporazum Beograda i Prištine potpisan u Vašingtonu 4. septembra pod budnim okom predsednika SAD Donalda Trampa izazvao je brojne reakcije, a posebnu pažnju su privukle tačke koje se ne tiču normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

Po jednoj od njih, Srbija i Kosovo se obavezuju da će proiransku šiitsku partiju iz Libana - Hezbolah, proglasiti terorističkom organizacijom.

„To znači da je Srbija na sebe preuzela obavezu da Hezbolah posmatra u njegovom totalitetu kao terorističku organizaciju, to jest, drugim rečima i njegovo političko i vojno krilo poznatije pod nazivom ,Islamski otpor Libana'", kaže za BBC na srpskom Ivan Ejub Kostić iz Balkanskog centra za Bliski istok.

Hezbolah - na arapskom - Božja partija, predstavlja proiransku političku organizaciju šiitskih muslimana u Libanu, u čijem sastavu deluje jedna od najsnažnijih vojnih formacija u državi.

• Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju
• Bejrut i Balkan: „Libanci su kao feniks koji se diže iz pepela"
• Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan

„Važno je napomenuti da je politička partija Hezbolaha najjača stranka u Libanu i da ona ne samo da učestvuje u političkom životu ove države više od dve i po decenije, već i da u potpunosti poštuje demokratsko uređenje Libana.

„Osim toga, on je snaga koja predstavlja značajan deo libanskog društva, pre svega libanske šiite kojih se procenjuje da ima oko čak 30 odsto u Libanu", dodaje.

Dragan Bisenić, bivši ambasador Srbije u Egiptu, kaže za BBC na srpskom da postoji mogućnost da Srbija ne primeni ovu tačku „ukoliko ceo sporazum iz nekog razloga ne bude implementeran", ali dodaje da se „takav scenario" trenutno ne nazire.

Otkud Hezbolah u sporazumu?

Sjedinjene Američke Države posmatraju Hezbolah kao jedan od najvažnijih oslonaca regionalne politike Irana, navodi Bisenić.

Stoga američki predsednik Donald Tramp u okviru strategije „maksimuma pritiska" na Iran, zahteva od svih savezničkih država da uključe Hezbolah na listu terorističkih organizacija.

„Od trenutka kada Srbija stavi Hezbolah na listu terorističkih organizacija, biće isključena svaka mogućnost kontakata, kojih verovatno i inače nije bilo", objašnjava Bisenić.

• Misterija oko tinejdžerke koja je dohvatila pušku da bi zaštitila porodicu
• Da li Arapi okreću leđa religiji

On kaže da se Tramp još kao predsednički kandidat protivio „nuklearnom sporazumu" koji je 2015. godine Barak Obama sklopio sa Iranom.

„Tramp smatra da je taj sporazum oslobodio 150 milijardi dolara iranskog novca i ukinuo sankcije Iranu bez prave obaveze prekidanja nuklearnog programa."

Predsednik SAD i njegova administracija, kaže Bisenić, smatraju da je sporazumom trebalo obavezati Iran da „prestane da deluje kao šiitski centar u regionu i susednim zemljama" - Siriji, Iraku, Libanu, Jemenu i Saudijskoj Arabiji, te da se „ponaša kao nacionalna država koja deluje u okvirima svojih granica".

Ivan Ejub Kostić - Odnosi Srbije sa Libanom, Kosovo i društvena uloga Hezbolaha

BBC: Da li će ovaj sporazum poremetiti odnose Srbije i Libana?

Mislim da svakako hoće i da je zbog toga ovo pogrešna odluka srpskih vlasti. Hezbollah je sastavni deo političkog života Libana i saveznik jedne veoma moćne države kakva je Iran sa kojom Srbija nadam se da želi da u budućnosti ostvaruje prijateljske odnose i da unapređuje ekonomsku, kulturnu, edukativnu i svaku drugu saradnju.

Takođe, treba imati na umu da ni Islamska Republika Iran ni Sirija nisu priznale nezavisnost Kosova. Ovakav potez sve to može da dovede pod znak pitanja posebno ako se u obzir uzme i iznimna naklonjenost koju su Aleksandar Vučić i srpska delegacija pokazali spram SAD-a, a i prema Izraelu gde se na vlasti nalazi desničarski premijer Benjamin Netanjahu. Na sve navedeno političku organizaciju Hezbolaha ni Evropska unija ni Rusija ne smatraju terorističkom organizacijom.

BBC: Kosovo?

Kosovski političari to rade sa veoma jasnim ciljem, a to je držanje strane najjače svetske sile kako bi uspeli u svom cilju, a to je ostvarivanje nezavisnosti Kosova. Što se tiče Kosova potencijalno je opasnija odluka da ona prizna državu Izrael zbog posledica koje može da ima na odnose sa pojedinim muslimanskim državama, kao na primer Turskom.

Inače, označavanje Hezbolaha kao terorističke organizacije ne mislim da će Kosovo u ovom trenutku previše ugroziti, posebno jer ono nije ni priznato od na primer Irana ili Sirije, država bliskih Hezbollahu.

BBC: Kakva je uloga Hezbolaha u libanskom društvu danas?

Hezbolah danas predstavlja apsolutno legitimnu društveno-političku snagu u Libanu koja predstavlja stotine hiljada građana ove države. Takođe, Hezbolah ima veoma kompleksnu strukturu ulsed čega on igra i veoma vrednu ulogu na različitim nivoima libanskog društva poput humanitarnog, edukativnog i prosvetnog.

Zato, ponavljam, smatram da je odluka srpskih vlasti da proglase Hezbolah terorističkom organizacijom ne samo pogrešna, nego i u velikoj meri začuđujuća, posebno ako se u obzir uzme priroda sastanka u Vašingtonu gde je trebalo da se raspravljaju odnosi Republike Srbije i Kosova, a ne pitanja vezana za Bliski istok.

U zemlji kedrova, na obalama Levanta

Iako je teško precizno odrediti, smatra se da je Hezbolah osnovan 1982. godine, kao odgovor na izraelsku okupaciju južnog Libana, uz finansijsku podršku Irana.

Tada su se pojedini šiitski lideri odvojili od vodećeg pokreta Amal i postali bliski sa oko 2.000 pripadnika Iranske revolucionarne garde, koji su poslati u Liban da pomognu u borbi protiv Izraela.

• Istorijski sporazum SAD i Talibana - stiže li mir u Avganistan
• Majkl Džordan, „Poslednji ples" i sećanje na tragediju u Bejrutu

Uz njihovu vojnu i organizacionu podršku, ubrzo se istakla najefikasnija šiitska milicija, od koje će kasnije nastati Hezbolah.

Smatra se da su oni stajali iza bombardovanja američke ambasade i kasarne američkih marinaca 1983. godine, kada je poginulo 258 američkih i 58 francuskih vojnika, i tako naterali zapadne mirovne snage na povlačenje.

Osnivanje Hezbolaha zvanično je najavljeno „Otvorenim pismom" - političkim manifestom iz 1985. godine, kojim su SAD i Sovjetski Savez označili kao glavne neprijatelje islama, pozvali na „uništenje" Izraela. i na uspostavljanje islamskog poretka u Libanu „na dobrovoljnoj bazi, bez nasilnog nametanja".

U početku su razmišljali i o transformaciji libanske multikonfesionalne države u islamsku državu po iranskom obrascu. Međutim, ova ideja je kasnije napuštena na uštrb sveobuhvatnijeg pristupa koji je opstao do danas.

Pripadnici „Islamskog otpora" - vojnog krila Hezbolaha, zadržali su oružje posle Taifskog sporazuma iz 1989. godine, kojim je okončan Libanski građanski rat, i nastavili da se bore jugu Libana.

Politički uspon

Hezbolah vremenom postaje važna politička figura u Libanu i već 1992. godine, na prvim državnim izborima na kojima je učestvovao, beleži uspeh. Iste godine na mesto generalnog sekretara došao je Hasan Nasralah, koji je i danas na toj poziciji.

Izraelska vojska se povukla iz Libana 2000. godine, a velike zasluge za to pripale su Hezbolahu, čime su stekli ogromno poštovanje među Libancima.

Međutim popularnost je počela da slabi 2006. godine, posebno među zapadno orijentisanim Libancima, nakon što su militanti Hezbolaha pokrenuli prekogranični napad u kome je stradalo osam izraelskih vojnika, dok su dvojica kidnapovana.

Usledilo je izraelsko bombardovanje njihovih položaja u južnom predgrađu glavnog grada Libana - Bejruta i na jugu zemlje, dok je Hezbolah ispalio oko 4.000 raketa na Izrael.

U sukobu koji je trajao mesec dana, poginulo je 1.125 Libanaca - većinom civila, i 119 izraelskih vojnika i 45 civila.

• Ko je novi lider Islamske države
• Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko

Dve godine kasnije libanske vlasti, koje je podržavao Zapad, pokušale su da isključe telekomunikacionu mrežu Hezbolaha i smene šefa obezbeđenja aerodroma u Bejrutu povezanog sa njima. Odgovor Hezbolaha bio je zauzimanje većeg dela prestonice i borba sa protivničkim sunitskim grupama.

U nastojanju da spreči dalju eskalaciju verskih sukoba koji je doveo do smrti 81 osobe, vlada je odustala od prvobitnih namera. Dogovorom o podeli vlasti, Hezbolahu i njegovim partnerima je omogućeno pravo veta na bilo koju odluku Vlade.

Hasan Nasralah je 2009. godine, nakon što je Hezbolah na izborima dobio 10 poslaničkih mesta i ostao u „vladi nacionalnog jedinstva", objavio novi politički manifest u kome je istakao „političku viziju" grupe.

Tada je odbačena tačka o islamskoj republici iz 1985, ali je zadržan protivnički stav prema Izraelu i SAD.

Hezbolah i njegovi saveznici oborili su 2011. godine „vladu nacionalnog jedinstva" Saada Haririja, sunite koga je podržala Saudijska Arabija, uz upozorenje da neće mirno posmatrati hapšenje četvorice njihovih članova optuženih za učešće u ubistvu premijerovog oca Rafika Haririja, 2005. godine.

Ove godine u avgustu, sudije tribunala Ujedinjenih nacija za Liban rekle su da nema dokaza da je rukovodstvo Hezbolaha umešano u ubistvo bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja.

Sud je proglasio krivim jednog od četvorice optuženih pripadnika organizacije, a preostalu trojicu oslobodio.

Dve nedelje pre izricanja presude, u luci u Bejrutu je došlo do razorne eksplozije, zbog čega je cela vlada, u kojoj je Hezbolah imao dvojicu ministara, dala ostavku.

Hezbolah i spoljna politika

Hezbolah su neke države u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine su samo njegovo vojno krilo stavile na tu listu, a ima i zemalja, poput Rusije i Kine, koje održavaju kontakt sa njim.

Evropska unija je proglasila vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, dok je njena članica Nemačka u aprilu ove godine to učinila u potpunosti.

Prošle godine je to učinila i Velika Britanija, a nešto ranije, 2016. godine i Arapska liga.

„Hezbolah je na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta od 1997, a Džordž Buš je 2001. svojom izvršnom naredbom uvrstio Hezbolah u organizacije protiv koji se vodi ,rat protiv terora'", kaže Dragan Bisenić.

Glavni saveznici su i dalje Iran, kao i susedna Sirija, gde pripadnici Hezbolaha ratuju na strani predsednika Bašara El Asada, verski opredeljenom alaviti, šiitske religijske grupe.

Pogledajte video o znamenitostima Bejruta koje restauira jedna hrabra umetnica

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]