Dok veliki toplotni talas zahvata Indiju, siromašni su ponovo najugroženiji.
Sulačna Jevale, prodavačica povrća, očajnički prska vodom limun i spanać da se ne osuše.
Ali izgleda da ništa ne pomaže.
Ekstremne vrućine su dovele do kvarenja nekih proizvoda i praktično su za bacanje.
Iako decenijama prodaje povrće na istom mestu, Jevale kaže da je ovo prvi put da je izgubila mnogo proizvoda - vrednih 70 rupija (oko jedan dolar) - značajan iznos za nekoga čiji dnevni prihod iznosi 800 rupija.
Kako joj profit opada, brine za budućnost.
Ona zavisi od tezge da bi obezbedila porodicu - snaju udovicu i unuku.
„Osećam se bespomoćno", kaže ona suznih očiju.
- Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine
- Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima
- Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
Brutalni toplotni talas preokrenuo je živote miliona ljudi u Indiji koji se bore da se izbore sa visokim temperaturama - najvišim u poslednjih 100 godina.
Posle nekoliko nedelja nesnosnih vrućina, meteorolozi najavljuju da će temperature u severozapadnoj Indiji biti nešto podnošljivije.
Očekuje se da će maksimalne temperature pasti za tri, četiri stepena Celzijusa ove nedelje.
Ali predah neće dugo trajati, jer se ponovo prognozira rast temperatura nekoliko dana kasnije.
„Temperature u zemlji brzo rastu i rastu mnogo ranije nego obično", rekao je premijer Narendra Modi u sredu.
Dok su toplotni talasi uobičajeni u Indiji, posebno u maju i junu, leto je počelo rano ove godine visokim temperaturama od marta.
Centar za nauku i životnu sredinu, istraživački centar, saopštio je da su rani toplotni talasi ove godine pogodili oko 15 država, među kojima i severnu državu Himačal Pradeš, poznatu po prijatnim temperaturama.
U mnogim gradovima oboreni su aprilski temperaturni rekordi.
Temperature su bile oko 40 stepeni, a u pojedinim oblastima su dostizale i 45, pa i 50 stepeni Celzijusa.
U Nju Delhiju su temperature danima iznad 40 stepeni.
U indijskoj zapadnoj državi Maharaštra registrovano je 25 smrtnih slučajeva od toplotnog udara od kraja marta, što je najveći broj žrtava u poslednjih pet godina.
Njviše su pogođeni siromašni, ljudi poput Jevale koji neproporcionalno snose troškove takvih ekstremnih vremenskih prilika.
Sa ograničenim prihodom i mogućnostima da se prilagode vrućini, oni se sada bore da prežive.
Pramila Valikar, prodavačica ribe i morskih plodova, briše znoj sa lica i kaže da jedva sebi može priuštiti da zadrži svež ulov na zagušljivoj vrućini.
„Veći deo onoga što zaradim samo trošim na led, pokušavajući da sačuvam svežinu riba", kaže ona.
„Nikada nisam imala toliko pokvarene ribe za sve ove decenije prodaje. Sada ponekad gubim i do 2.000 rupija dnevno."
Čak su i cene leda porasle, što je za nju dvostruki udarac.
„Vlada treba da nam obezbedi led i frižidere kako bi pomogla ribarskoj zajednici da se prilagodi rastućim temperaturama i dužim letima", kaže ona.
Vapaji ove dve žene odražavaju nevolje miliona zaposlenih u ogromnom neorganizovanom sektoru u zemlji, koji nemaju drugog izbora osim da rade napolju po vrućini kako bi spojili kraj s krajem.
Ali kako toplotni talasi postaju sve češći, stručnjaci kažu da će poslovi kao što su građevinarstvo i poljoprivreda postati opasni tokom najtoplijih sati u danu.
Ovo nije samo pitanje javnog zdravlja i bezbednosti, već i ozbiljno ekonomsko pitanje za zemlju koja je veoma zavisna od rada izloženog toploti.
Indija već gubi 101 milijardu dolara godišnje zbog vrućine - najviše na svetu, navodi se u izveštaju Nejrč komjunikejšns (Nature Communications).
Izgubljeni radni sati zbog sve veće toplote i vlage mogli bi da dovedu do pada približno 2,5-4,5 odsto Bruto društvenog proizvoda do 2030. godine, što je oko 250 milijardi dolara, prema izveštaju Mekinzija za 2020.
Broj dnevnih sati, tokom kojih rad na otvorenom nije bezbedan, takođe će se povećati za približno 15 odsto do 2030. godine, u poređenju sa decenijom ranije, navodi se u izveštaju.
- Zagrevanje sveta - duplo više vrelih dana sa temperaturom iznad 50 stepeni
- Hvatač vetrova - drevna tehnologija za rashlađivanje
- Vrelo letnje vreme može da vam pomuti razum - evo kako
Pandurang Girhe, 76, vuče ručna kolica uzbrdo po mostu tokom najtoplijih sati dana.
Kolica su teška 60 kilograma i još su teža na vrućini.
Težak je to uspon za skromnih 200 rupija, ali uprkos bolu u kolenima, nema mnogo izbora.
Toplotni talas koji je zahvatio Indiju je posebno ozbiljan, ali stručnjaci kažu da ovo nije izolovan slučaj.
Oni kažu da je to nagoveštaj da bi mogli da postanu češći u budućnosti kako temperatura raste.
Stručnjaci kažu da je loša infrastruktura u gradovima otežavala život ljudima.
Besplatna i čista voda za piće je ograničena, a nema ni dovoljno skloništa od vrućine, čak ni na neko vreme.
Šruti Narajan, regionalni direktor South and West Asia of C40 Cities, kaže da gradovi moraju hitno da preduzmu akcije razvijanjem klimatskih akcionih planova zasnovanih na podacima.
Ali jadni ulični prodavci poput Girhea ne razumeju šta toplotni talas znači ili šta je moglo da ga izazove.
Sve što znaju je da je ugrožen njihov svakodnevni život i njihova zarada, i da moraju da nastave da rade - bilo da je vrućina ili ne - da bi prehranili porodice.
„Ove godine je posebno vruće. Ali ako ne radim, kako ću napuniti stomak?", kaže Girhe i sleže ramenima.
Pogledajte video: Kako izgleda život na 50 stepeni Celzijusa
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac