Turska i Sjedinjene Američke Države: Zločini nad Jermenina su genocid, izglasano u Kongresu

U Predstavničkom domu američkog Kongresa usvojena je rezolucija kojom se masovna ubijanja Jermena koje su sprovodili otomanski Turci tokom Prvog svetskog rata, nazivaju genocidom.

Zločini na Jermenima su izuzetno osetljivo pitanje za Tursku, a do usvajanja rezolucije je došlo uoči pogoršavanja odnosa između Vašingtona i Ankare.

Kandidat za predsednika Amerike Džo Bajden je rekao da se odlukom odaje počast žrtvama.

• Jermenija: Šest stvari koje možda niste znali
• Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
• Srebrenica - genocid, negiranje i razdor

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan „bezvredno" glasanje održano na Dan državnosti Turske nazvao je „najvećom uvredom" za narod njegove države.

Turski ministar spoljnih poslova kaže da je usvajanje rezolucije osveta za vojnu ofanzivu na severu Sirije.

Svi su saglasni da je na stotine hiljada Jermena umrlo kada su ih otomanski Turci masovno deportovali iz istočne Anatolije u sirijsku pustinju i na druga mesta u periodu 1915-1916. Neki su ubijeni, a neki su umrli od gladi ili bolesti.

Ukupan broj poginulih Jermena je sporno pitanje. Jermeni kažu da je umrlo 1.5 miliona ljudi. Republika Turska procenjuje da je ukupan broj stradalih 300.000. Podaci Međunarodne asocijacije proučavalaca genocida pokazuju da je broj poginulih „više od milion".

U Predstavničkom domu Kongresa je usvojen i zahtev predsedniku Donaldu Trampu da uvede sankcije Turskoj i nekim od njenih zvaničnika zbog ofanzive u Siriji.

Kako je kongres glasao?

Za usvajanje rezolucije o genocidu nad Jermenima glasalo je 405 kongresmena, a 11 je bilo protiv.

Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi se pridružila kolegama „u svečanom sećanju na jedan od velikih zločina 20. veka".

„Priznavanjem ovog genocida poštujemo sećanje na njegove žrtve i zaklinjemo se: nikada više", napisao je Bajden na Tviteru.

Pokušaji usvajanja ovakve rezolucije u prošlosti su propali zbog zabrinutost da bi se mogli narušiti odnosi sa Turskom, NATO saveznikom, ali i zbog intenzivnog lobiranja turske vlade.

„Predsednički dom je upravo glasao za priznavanje genocida nad Jermenima - glasanje za koje sam se borio 19 godina i na koje je desetine hiljada mojih jermensko-američkih birača čekalo decenijama", napisao je na Tviteru Adam Šif, predsedavajući odbora za obaveštajne službe Predstavničkog doma.

„Nećemo biti deo negiranja genocida. Nećemo ćutati. Nikada nećemo zaboraviti", dodao je Šif.

Kako je Turska reagovala?

Turski zvaničnici su oštro osudili usvajanje rezolucije.

Ministar spoljnih poslova Mevlut Kavusoglu je nazvao glasanje „ništavnim i nevažećim", povezujući ga sa vojnom ofanzivom Turske protiv kurdskih boraca na severu Sirije. Kurdske trupe su bile saveznici Amerike u borbi protiv Islamske države, a za Tursku su teroristi.

„Oni čiji su projekti osujećeni okreću se prastarim rezolucijama. Krugovi koji veruju da će se na ovaj način osvetiti, greše. Ova sramna odluka onih koji iskorišćavaju istoriju zarad politike, je ništavna i nevažeća za našu vladu i naš narod", napisao je Kavusoglu na Tviteru.

Turska ne priznaje da je postojala sistematska kampanja ubijanja Jermena kao etničke grupe tokom Prvog svetskog rata.

Američki ambasador u Turskoj Dejvid Saterfild je pozvan na sastanak sa Kavusogluom zbog glasanja, prenela je turska državna novinska agencija Anadolu.

Šta se desilo?

Rasprava o tome da li je bilo genocida se zasniva na pitanju predumišljaja - stepena do kojeg su ubijanja bila organizovana.

Mnogi istoričari, vlade kao i jermenski narod veruju da su bila isplanirana; ali brojni naučnici to dovode u pitanje.

Turski zvaničnici prihvataju da su počinjeni zločini, ali se ne slažu da je bilo sistematskih pokušaja da se uništi hrišćanski jermenski narod. Turska kaže i da su brojni muslimanski Turci takođe poginuli tokom ratnih sukoba.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]