Ubistvo Dafne Karuane Galicije: U potrazi za pravdom za moju ubijenu majku

Jednom u nekoliko meseci moram da sedim u prostoriji sa čovekom koji istražuje ubistvo moje majke. Moja porodica ga je prvi put upoznala pre šest meseci, kada je došao u naš dom da je uhapsi.

Moja majka je na dan malteških izbora objavila satirični blog o kandidatu za premijera, a jedan od njegovih pristalica je policiji podneo prijavu protiv nje.

I tako je detektiv poslat u naš porodični dom usred noći sa potpisanim nalogom za hapšenje. Uhapšena je zbog zločina koji može da se nazove samo `nezakonitim izražavanjem`.

Ja sam radio na drugom kraju sveta i ljudi su mi slali video snimke njenog puštanja iz policijske stanice u 01:30. Nosila je košulju mog oca.

Nekoliko sati kasnije, ponovo je bila onlajn i pisala o zlostavljanju koje je doživela, podsmevajući se nesigurnostima novog premijera i zbijajući šale na račun vlastitog izgleda.

„Izvinjavam se što sam u potpunom rasulu, ali kad se pripadnici odeljenja za ubistva pojave u vašem domu usred noći da vas uhapse... ne razmišljate o češljanju, nanošenju pudera i rumenila i odabiru odeće", napisala je ona.

Isti detektiv koji je te noći uhapsio moju majku sada je zadužen za istragu njenog ubistva.

Na dan kada je ubijena, moja majka Dafne Karuana Galicija odvezla se do banke kako bi povratila kontrolu nad vlastitim računom koji je bio zamrznut na zahtev ministra.

Upravo je napunila 53 godine i nalazila se na vrhuncu 30-godišnje novinarske karijere.

Pola kilograma eksploziva TNT postavljeno je ispod njenog automobilskog sedišta, i bomba je daljinski aktivirana.

Sledbenici vlade otvoreno su proslavljali atentat, podsetivši me na one koji su slavili kad je ubijen tursko-armenijski urednik Hrant Dink.

Drugi su insinuirali da sam ja isplanirao ubistvo ili da je moja majka rado rizikovala život - ista kleveta korišćena je protiv Džejmsa Folija, američkog dopisnika koji je otet i obezglavljen u Siriji.

Ubistvo Dafne Karuane Galicije

• Oktobar 2017: istraživačka novinarka Dafne Karuana Galicija gine u automobilskoj eksploziji
• Premijer Džozef Muskat opisuje ubistvo kao „varvarsko". Ožalošćena porodica zabranjuje liderima Malte da prisustvuju sahrani
• Decembar 2017: Uhapšena su tri muškarca, a tužioci istražuju mogućnost da su angažovane plaćene ubice
• Jul 2018: Istražna komisija koju je postavila vlada Malte, a predvodi je prekršajni sudija oslobađa premijera i njegovu ženu optužbi za korupciju koje je iznela Dafne Karuana Galicija
• Avgust 2018: Porodica Dafne Kaurane Galicije zahteva potpuno javnu istragu o tome da li je država Malta mogla da spreči njenu smrt

Zašto su ova ubistva toliko važna?

„Slobodan protok informacija i mišljenja, osnovno novinarsko sredstvo za rad, gradi pravednija i slobodnija društva", rekao je moj brat okupljenim evropskim diplomatama, dok se još uvek nismo oporavili od našeg gubitka.

„On stvara bogatija i otpornija društva: drugim rečima, društva u kojima vredi živeti."

Posle ubistva naše majke, jedina svetla tačka bile su izjave podrške, saučešća, tuge i kajanja koje su stigle od raznih ljudi.

To me je iznenadilo i podsetilo na nešto što mi jednom rekao jedan prijatelj: „Dobrih ljudi ima svuda, samo ih treba naći."

Želja da se živi u društvu koje je slobodno i otvoreno, gde je zakon isti za sve i poštuju se ljudska prava, postoji svuda. Ali kao što je slučaj sa većinom želja, ona raste i opada.

Često prekasno shvatimo da je vlast preuzela nekolicina loših ljudi, onih koji će uvek postojati - poput bolesti.

Zadatak koji smo moja braća, moj otac i ja preuzeli posle ubistva naše majke je ogroman: obezbeđivanje pravde za njeno ubistvo, pravde za njene istraživački rad i staranje da se tako nešto više nikad ne ponovi.

Sada je preostalo malo vremena za bilo šta drugo.

• Hapšenje Asanža – kad uzbunjivači utihnu
• Novinarstvo u Srbiji - opasno zanimanje
• „Smrt Slavka Ćuruvije odbija da umre"

U našoj porodici ponekad razgovaramo koliko malo strpljenja imamo za nedelanje i nezainteresovanost drugih, pogotovo na pozicijama moći.

Teško nam je da ne napadamo njihov cinizam i njihovu lenjost.

Deca turskog istraživačkog novinara Ugura Mumcua rekla su mi da im se šef policije pravdao što ne vodi istragu, nakon ubistva njihovog oca automobilskom bombom, rečima: „Ne možemo ništa da uradimo, naleteli smo na zid od cigala."

„E, pa onda izvucite jednu ciglu, pa drugu, i tako sve dok se ne sruši čitav zid", bio je odgovor njihove majke.

To je ono što mi radimo otkako nam je ubijena majka.

Moja misao vodilja na početku bila je da damo sve od sebe - šta god da se desi. Sada mislim da je sam proces jednako važan kao i naši ciljevi.

Time što teramo državu da radi i donese pravdu, mi namećemo kulturološke promene i osiguravamo poštovanje slobode govora.

Pridružili smo se drugima koji rade na iskorenjivanju bolesti „neslobode" i usput učimo svet novom poštovanju ljudskih prava.

„Sloboda počinje slobodom savesti", rekao nam je novinar Jamin Rašid pet dana pre nego što je 2017. godine izboden na smrt ispred svoje kuće na Maldivima.

„Bez te fundamentalne slobode uma, šta biste radili sa drugim slobodama?"

Kao i u slučaju ubistva moje majke, njegovo ubistvo pokazalo je da se u našim zemljama te slobode ne poštuju.

Nije samo na nama koji smo ostali da se upustimo u borbu za slobodu: na članovima porodice, partnerima i prijateljima ubijenih i zatočenih novinara.

Ta ogromna odgovornost pala je na naša pleća, ali mi nju možemo da nosimo sami. Moraju da nam se pridruže dobri ljudi iz svih delova sveta.

Svetski dan slobode štampe

• Svetski dan slobode štampe ustanovile su Ujedinjene nacije 1993. godine i obeležava se 3. maja svake godine
• Tema za 2019. je novinarstvo i izbori u vreme dezinformacija
• Cilj Svetskog dana slobode štampe je da slavi, brani i procenjuje stanje slobode štampe širom sveta i odaje počast novinarima koji su stradali na zadatku
• Prošle godine je stradalo 95 novinara i medijskih radnika, pokazuju podaci Međunarodne federacije novinara. Neki su ubijeni, a neki su stradali u bombaškim napadima ili u unakrsnim vatrama u sukobima

Znam da nas ima još. Ne zaboravite da je saudijski kolumnista Džamal Kašogi bio omiljen svuda.

Bila je potrebna samo jedna osoba koja ga je mrzela dovoljno da naruči njegovo ubistvo.

U slučajevima ubistava novinara, kao i u slučaju ubistva moje majke, ima malo pokazatelja da država ulaže bilo kakav napor da osudi počinioce.

I tako smo krenuli da uklanjamo prvu ciglu - zahtevom da država Malta pokrene javnu istragu o tome kako ubistvo najvažnije novinarke u zemlji nije sprečeno.

Potom ćemo se prebaciti na sledeću ciglu.

Svakoga dana žalim što je moja majka morala da podnese ovu žrtvu i više bih voleo da je ostala živa.

Ali kao što je rekla Kadija Ismailova, azerbejdžanska novinarka čije su hapšenje grupe za zaštitu ljudskih prava opisale kao skandalozno - „ako zaista volimo, želimo da naši voljeni budu ono što jesu."

„A ovo je ono što je Dafne stvarno bila - borkinja i heroina," rekla je Ismailova.

Ono što moja majka nikad neće saznati jeste da je njena smrt inspirisala hiljade herojskih dela, na Malti i drugim mestima.

A volim da verujem da je svako od tih dela, na ovaj ili onaj način, zaštitilo druge hrabre novinare od toga da ne prođu kao moja majka.

O ovom članku

Metju Karuana Galicija je istraživački novinar i sin novinarke Dafne Karuane Galicije, koja je ubijena u automobilskoj eksploziji u oktobru 2017. godine. Možete ga pratiti na Tviteru Tweets by mcaruanagalizia