Ubistvo Ulofa Palmea: Zašto je ubijen švedski premijer i kako atentator nikad nije uhapšen

Švedski tužilac imenovao je čoveka koji je ubio švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. godine, čime je stavljena tačka na misteriju koja je decenijama opsedala ovu zemlju.

Ubica je, prema rečima tužioca Kristera Petersona, Stig Engstrom, poznatiji kao „Skandia men", koji je izvršio samoubistvo 2000. godine.

Time se istraga oko ubistva premijera zatvara, rekao je glavni tužilac.

Palme je ubijen s leđa dok je išao ka kući sa suprugom Lizbet u Stokholmu. Ranije tog dana je rekao telohraniteljima da mu obezbeđenje nije potrebno.

• Šta bi bilo da nije bilo 12. marta
• Atentat na Olivera Ivanovića - godinu dana posle
• Švedska u ćorsokaku sa nacionalistima

Ubistvo se dogodilo u jednoj od najprometnijih ulica u Stokholmu i više desetina svedoka je policiji reklo da su videli visokog muškarca koji je ispalio nekoliko hitaca i pobegao.

„To vam je kao da su ubili Margaret Tačer nasred Pikadili cirkusa - izrešetali je mecima - a onda je ubica nestao u podzemnoj železnici i nikad ga nisu našli", rekao je za BBC doktor Jan Bondeson, autor knjige Krv na snegu: Ubistvo Ulofa Palmea.

Tokom istrage ubistva premijera ispitane su hiljade ljudi. Za ubistvo je prvobitno osuđen sitan kriminalac, ali je kasnije presuda odbačena, a on oslobođen.

Ko je bio Stig Engstrom?

Stig Engstrom dobio je nadimak „Skandia men", jer je radio za osiguravajuće društvo Skandia.

Te noći kada je premijer ubijen, radio je do kasno u blizini mesta gde se zločin dogodio.

Engstrom je bio jedan od 20 ljudi koji su svedočili o ubistvu. Izvršio je samoubistvo 2000. godine.

Novinar Tomas Peterson je prvi posumnjao u Engstroma i policija je, na osnovu podataka koje je prikupio, pokrenula istragu, 18 godina posle samoubistva „Skandia mena".

Tužioci tvrde da je Engstrom ubio Palmea zbog premijerovih levičarskih stavova.

Utvrđeno je da je lažno svedočio o događajima posle ubistva, a tvrdio je da je pokušao da oživi Palmea.

Kasnije je ustanovljeno da je pohađao na obuku za korišćenje vatrenog oružja.

Njegova bivša supruga rekla je za dnevnik Ekspresen 2018. godine da je su je detektivi ispitivali tokom 2017. Tada njegova nevinost nije dovođena u pitanje, rekla je u intervjuu.

„Bio je velika kukavica. Ne bi mrava zgazio", rekla je ona.

Ko je bio Ulof Palme i kako je ubijen?

Palme je rođen 1927. godine u porodici iz više klase s aristokratskim vezama, a učlanio se u Socijaldemokratsku stranku 1949. godine.

Na čelo stranke i države stao je 1969. godine, nasledivši mentora Tagea Erlandera.

Kao premijer, Palme je ojačao sindikate, unapredio zdravstvenu zaštitu i „državu blagostanja", oduzeo formalnu političku moć monarhiji i znatno ulagao u obrazovanje.

Švedski premijer je 28. februara 1986. godine dao slobodno veče obezbeđenju i otišao sa suprugom Lizbet, sinom Martenom i njegovom devojkom u bioskop.

Sa suprugom je šetao posle projekcije jednom od najprometnijih ulica glavnog grada Švedske, kada su se iza njih čuli pucnji.

Premijer, tada 59-godišnjak, umro je na licu mesta. Na mestu zločina su pronađeni meci ispaljeni iz pištolja marke magnum 357, ali ne i samo oružje.

Zašto ubica nije uhvaćen?

Tri godine posle ubistva, tada osumnjičeni je završio u zatvoru. Već osuđivanog sitnog kriminalca Kristera Petersona - koji nije u rodbinskoj vezi sa tužiocem istog imena - identifikovala je Palmeova supruga.

Osuđen na doživotnu robiju 1989. godine.

Međutim, ubrzo je pušten na slobodu, jer je odbrana dokazala da nije imao motiv da izvrši ubistvo premijera, a ni korišćeno oružje nije pronađeno.

Peterson je preminuo 2004. godine.

Ko su bili Palmeovi neprijatelji?

Harizmatični premijer koji je predvodio švedsku Socijaldemokratsku partiju o je poznat po otvorenim kritikama domaćih i svetskih problema.

Odlukama i reformama koje je uvodio u Švedskoj često bi razbesneo vlasnike velikih kompanija. Bio je i veliki protivnik korišćenja nuklearnog oružja.

Kritikovao je sovjetsku invaziju na Čehoslovačku 1968. godine, američko bombardovanje Severnog Vijetnama, fašistički režim Fransiska Franka u Španiji i „jezivi" režim Južnoafričke Republike zbog aparthejda.

Njegova kritika Amerike dovela je do kratkotrajnog zahlađenje odnosa između Vašingtona i Stokholma.

„Ne žalim za tim, u ovom svetu morate da govorite prilično glasno da bi vas bilo ko saslušao", izjavio je Palme za Njujork tajms 1973. godine.

Ana Sandstrom, generalna sekretarka Međunarodnog centra „Ulof Palme", kaže da je na desnici postojala jaka mržnja prema Palmeu.

„Kada danas govorimo o oštroj retorici na društvenim mrežama protiv političara, sve smo to već videli u Švedskoj tokom Palmeove ere", rekla je ona za BBC.

Palmea su protivnici napadali „izuzetno grubo", ali veliki broj Šveđana ga je veoma poštovao i voleo, dodaje Sandstrom.

„Ljudi i dan-danas dolaze da polože cveće na mesto na kom je umro", rekla je.

Koje su teorije istraživane?

Švedska kolektivna trauma i opsesija atentatom iznedrila je desetine teorija zavere, pa čak i ime za tu fiksaciju - Palmes sjukdom, ili Palmeova bolest.

Švedska policija je na ovom slučaju radila decenijama. I čuvenih pisac Stig Lašon, autor knjige Muškarci koji mrze žene (Girl With A Dragon Tattoo), bio je godinama opsednut Palmeovim ubistvom.

Među teorijama koje su kolale godinama, tvrdilo se da je:

• Palme je ubijen zbog stavova o aparthejdu i finansiranja Afričkog nacionalnog kongresa. Švedski istražitelji su 1996. godine vodili istragu po ovim tvrdnjama u Južnoafričkoj Republici, bez rezultata
• Palme je otkrio da je švedska fabrika oružja Bofors dala mito da bi dogovorila posao sa Indijom
• Palmeova vlada je kurdske militante iz PKK proglasila teroristima

Lizbet Palme je preminula 2018. godine, nikad ne saznavši ko je ubio njenog supruga.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]