Ukrajina, Rusija i Crna Gora: Besplatan vrtić za decu koja beže od bombi

Jedino što šestogodišnja Kira zasad zna o ratu je da je zbog njega morala da se rastane od ljubimca.

Kod kuće, u Kijevu, ostao joj je papagaj, a jednom kamenu koji je našla na budvanskoj plaži dok je sa drugarima i vaspitačicom šetala, dala je krila.

Obojila ga je tako da je podseća na ljubimca.

Kira je prvog dana rata sa roditeljima izbegla iz Ukrajine i posle nekoliko dana krenula u vrtić u Budvi, u Crnoj Gori.

• „Teška tema, ali ne treba je izbegavati“: Kako rat u Ukrajini objasniti vašoj deci
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove – i koliko to utiče na psihu
• U fotografijama: Slike dece iz ratnog Avganistana

U novom vrtiću, Kira ima nove drugare – iz Rusije, Ukrajine, Crne Gore.

Ima i nove igračke i vaspitačice.

Sa jednom od njih najbolje se razume, jer govore istim jezikom.

Vaspitačica je takođe Ukrajinka koja se zbog ranijih sukoba 2015. preselila na crnogorsko primorje iz ukrajinskog grada Harkova.

„Pričala mi je o papagaju, ali i da je videla vojsku i puške“, priča Larisa Moskalova, Kirina nova vaspitačica, dok se igra sa plavookom devojčicom.

Od početka ruske invazije, za nešto manje od mesec dana, više od 3,4 miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine.

Najviše ih je izbeglo u susednu Poljsku, ali je i u Crnu Goru do sada stiglo nekoliko stotina ljudi.

Deca, rat i skrivene emocije

Dok sa Larisom slaže drvene kockice, Kira uzima jednu narandžastu i pita vaspitačicu kako se ta boja zove na crnogorskom jeziku.

Vaspitačica odgovara, a Kira, gledajući je pravo u oči, ponavlja ime boje.

„Sve je zanima i za sve čime se igramo, pita kako se kaže na ovdašnjem jeziku“, kaže Larisa.

Kira na sto spušta narandžastu kockicu i uzima narednu.

Plavu.

Ta joj se dopada jer je u boji mora, a more je među stvarima koje joj se naročito sviđaju u Crnoj Gori.

Ima i dobre drugare i sa njima voli da se igra i da šeta, kaže ova šestogodišnjakinja.

Ovog jutra bili su i na plaži sa koje je Kira uzela kamen i obojila ga pa sada liči na njenog papagaja.

„Deca se vezuju za ljubimce, za predmete. To je tuga koju je ona predstavila na kamenu“, priča za BBC Milica Raković, psihološkinja iz vrtića na crnogorskom primorju u koji je Kira nedavno krenula.

Tuga izazvana ovakvom situacijom, objašnjava Raković, može da se potisne drugačijim emocijama.

„Drugim, lepšim i vedrijim stvarima može da se dovede na pozitivnu energiju, pozitivno mišljenje.

„Da se kaže da je taj papagaj ostao tamo, ali da ćemo ovde naći možda nekog boljeg, lepšeg, možda nekog drugačijeg, a opet tvog dobrog prijatelja, drugara kućnog ljubimca“, kaže psihološkinja.

Raković objašnjava da deca koja su videla rat i zbog njega morala da odu od kuće „idu iz krajnosti u krajnost“.

„Ili to čuvaju duboko u sebi, potištena su, asocijalna, nemaju potrebu da se druže, da komuniciraju sa vršnjacima.

„Ili se ponašaju sasvim suprotno – postoji takozvana agresija, da dete iz određene potrebe da bude uključeno u sam socijalni režim i funkcionisanje, ima potrebu da iskaže ponašanje koje možda nije adekvatno za određeni trenutak, vreme ili prostor“, priča Raković.

Pogledajte i kako u Keniji deca žive s majkama u zatvoru

Kod Kire se, objašnjava, zasad ne primećuju nikakve promene u ponašanju.

„Bili smo baš iznenađeni što se, kada je došla sa mamom prvi put, ništa nije primećivalo.

„Prilagodila se grupi. Pratili smo njeno stanje, ponašanje tih nekoliko dana, gde nismo primetili promenu u ponašanju niti grupe, niti nje“, kaže Raković.

Kiri i Larisi u igri se pridružilo još nekoliko Kirinih novih drugara.

U sobi ovog vrtića imaju i papagaje, kornjače, zečeve, hrčke.

Kira iz kaveza uzima jednog sivo-belog zeca i dok ga mazi, pogled joj odlazi ka prozoru.

Osmehuje se i, jednom rukom, držeći zeca uz sebe, maše.

Mama i tata su došli po nju.

Desetak dana ranije, prvi put su sa volonterima budvanskog Crvenog krsta došli ovamo kako bi se dogovorili oko vrtića.

Pogledajte i priču o prvim izbeglicama koje su iz Ukrajine stigle u Crnu Goru

„Najbolje je vratiti decu u vršnjačke grupe, da li su to pretškolske ustanove, škole, jako je bitno da oni budu među vršnjacima u svakodnevnoj aktivnosti“, kaže Raković.

Kira je za sada jedino dete koje je stiglo iz Ukrajine u poslednje tri nedelje, a koje je upisano u ovaj vrtić.

„Osim nje, imamo još jednu devojčicu iz Ukrajine. Ona je sa roditeljima došla ranije ovde na odmor i taman kada su se spremali da se vrate kući, desilo se ovo.

„Došli su i pitali da li može devojčica da bude u kolektivu. Naravno da smo prihvatili“, priča za BBC Marina Jovanović, direktorka vrtića.

Njihovo pohađanje vrtića zasad je besplatno.

Povratak u grupu

Kirini drugari iz vrtića ne znaju odakle je došla, pošto im vaspitačice nisu rekle.

„Deca su reagovala odlično, jer nismo hteli da ih opterećujemo stvarima koje se tiču nas odraslih“, priča Jovanović.

U ovakvim situacijama, objašnjava psihološkinja Raković, važno je da se dete što pre vrati u grupu i nastavi sa dotadašnjim aktivnostima, koliko je to moguće.

„Ustanove su, uz roditelje, te koje im pomažu da im se svakodnevica vrati i da se dete adaptira na novo okruženje.

„Kira se dobro snašla, to je sve delimično našom zaslugom, te zaslugom njenih roditelja koji su želeli da je vrate u socijalno okruženje i vršnjačku grupu“, priča Raković.

Jedan od razloga je i što ima vaspitačicu sa kojom može da govori na jeziku koji joj je poznat, dodaje.

Vrtić za decu koja dolaze iz rata

Prema podacima crnogorskog Crvenog krsta, do 15. marta im se javilo oko 400 ljudi izbeglih iz sukoba u Ukrajini.

Uglavnom su u pitanju žene sa decom i javljaju se za pomoć oko dokumentacije, obrazovanja za decu i zdravstvene zaštite.

Osim Crvenog krsta, u pomoć pristiglim izbeglicama širom Crne Gore priskaču i ljudi koji tamo žive.

Mnogi od njih su Rusi i Ukrajinci koji su se doselili ranije.

• Preti li Rusiji odliv mozgova – hiljade beže u inostranstvo
• Ko će sve u Rusiji osetiti sankcije Zapada – energetski sektor, privreda, banke i pojedinci
• ‘Kako da vratim sina iz vojske?’ – vapaj ruske majke

Natalija Art je vaspitačica i iz Rusije se preselila na crnogorsko primorje pre nekoliko godina.

U potrazi za grupom za tada trogodišnju ćerku, počela je da radi u lokalnom vrtiću.

Ubrzo je shvatila da i sama može da otvori vrtić.

Danas brine o deci iz Rusije, Ukrajine, Nemačke, Austrije, Turske, ali i Crne Gore.

Nešto pre početka sukoba u Ukrajini, iznajmila je dodatni prostor u kući u kojoj živi i radi, kako bi u njemu napravila sobu za stariju grupu dece.

Deo tog prostora sada je pretvoren u centar za sakupljanje pomoći za izbeglice, dok u drugom delu planira da otvori grupu za decu koja pristižu iz Ukrajine.

Dok još razmatra tu opciju, u postojećoj grupi već ima nekoliko dece pristigle iz rata.

„Sada imamo sve više dece iz Ukrajine. Nikada nisam imala toliko zahteva za prijem nove dece.

„Do sada ih je upisano nekoliko, ali imamo mnogo novih zahteva i vidim da su to ljudi iz Ukrajine“, priča Natalija Art za BBC.

U radu sa tom decom nema razlike u odnosu na redovan rad.

„Naša deca su takođe pod stresom, jer su im roditelji pod stresom. Nema razlike u tome da li su došli sada iz Ukrajine ili pre nekoliko godina“, priča Natalija.

I dok u Kirinom novom vrtiću deca ne pričaju o sukobu, u ovom je to redovna tema.

• „Ako ulažete u obrazovanje, nećete morati da ulažete u policiju“ – direktor finskog školskog tela za BBC
• Beba izgubljena u evakuaciji iz Kabula ponovo sa porodicom
• Tamni oblaci se nadvili nad krhkim mirom u Evropi

„Svi razgovori koje deca vode tokom večere, tiču se rata“, objašnjava Natalija.

„Pre nego što pokušam da pričam sa njima, slušam i pokušavam da shvatim šta se dešava u njihovoj porodici, odakle stres dolazi, šta im pričaju roditelji.

„Onda i ja pokušavam da im objasnim na način koji će se složiti sa objašnjenjem koji im daju roditelji“, priča Natalija.

Uobičajene diskusije koje deca vode odnose se, kaže, na to ko je odakle i zašto su jedni dobri, a drugi nisu.

„Ja pokušavam da im kažem da smo svi mi samo normalni i obični ljudi. Da nije važno šta se dešava iznad, da smo mi svi samo ljudi“, priča Natalija.

Gužva za upis u školu

Na pola puta između ova dva vrtića, na vrata međunarodne škole u Budvi, iz dana u dan kuca sve više roditelja sa decom, pristiglih iz Ukrajine.

Vladimir Šmelev, direktor ove ustanove, kaže da im dolaze deca svih uzrasta, pošto u sklopu ove ustanove postoji vrtić, osnovna i srednja škola.

„Svakodnevno imamo dosta upita, već smo upisali dosta dece u poslednjih nekoliko nedelja“, priča Šmelev za BBC.

Kako bi roditeljima i deci olakšali, odlučili su da omoguće upis dece kad god dođu.

Pošto je reč o privatnoj školi koja se plaća, odlučili su i da prilagode cene.

U ovoj školi nastava se održava na ruskom jeziku, a predaju nastavnici i učitelji iz Rusije, Ukrajine, Crne Gore.

• „Ja sam dete, nisam terorista“ – tinejdžer u Rusiji osuđen zbog igrice Majnkraft
• Zašto mame i tate koriste aplikacije da špijuniraju decu
• Jasminka Petrović za BBC: „Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“

„Ovo je jedina škola na ruskom jeziku, koju je osnovalo crnogorsko ministarstvo.

„Đacima izdajemo crnogorska dokumenta, koristimo kombinovani crnogorsko-rusko-ukrajinski program, prema crnogorskim standardima, ali uglavnom zasnovan na tipičnom programu za bivše sovjetske zemlje“, priča Šmelev.

Od početka rata u Ukrajini prošlo je tri nedelje.

Roditelji koji sa decom pristižu u Crnu Goru nadaju se skorijem povratku i još nisu spremni da razmišljaju o tome da će njihova deca ovde morati da krenu u školu i vrtić, saglasni su sagovornici BBC-ja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk