Ukrajina, Rusija i sukobi: Šta se desilo na malom Zmijskom ostrvu u Crnom moru
Ukrajinski vojnici koji su bili na Zimskom ostrvu u Crnom moru su živi i trenutno su u ruskom zarobljeništvu, saopštila je u ponedeljak, 28. februara ukrajinska mornarica.
Ruska vojska je, u četvrtak 24. februara preuzela kontrolu nad malenim ostrvom u Crnom moru.
Društvenim mrežama je kružio audio snimak kako je sa ruskog ratnog broda poručeno da se predaju ili će biti ubijeni, a oni su bezobrazno odbili.
Ukrajinska strana je najpre tvrdila da su svi vojnici na ostrvu ubijeni, a ruska strana je to odmah negirala, navodeći da su se „82 ukrajinska vojnika iz ostrvskog garnizona dobrovoljno predali ruskoj vojsci".
Posle toga, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je u napadu ruske mornarice ubijeno 13 vojnika koji su se „hrabro borili do poslednjeg" i da ćče biti posthumno odlikovani za hrabrost.
Četiri dana posle toga, ukrajinska vojska je potvrdila da ih je ruska vojska zarobila.
Prema saopštenju ukrajinske vojske, izgubili su kontakt sa ostrvom, pa su stoga zaključili da su svi vojnici poginuli.
- Rusi tvrde da su zauzeli kijevski aerodrom, Moskva predlaže pregovore u Belorusiji
- Ruski napad na Ukrajinu, dan drugi - šta znamo do sada
- Ruska vojska zauzela Černobilj - šta to znači
Ukrajinska mornarica saopštila je da je u subotu, 26. februara ukrajinski civilni brod krenuo ka Zmijskom ostrvu kako bi pružio pomoć sunarodnicima.
Ali ruske snage su zaplenile tajk brod, tvrdi ukrajinska strana, optužujući Rusiju da je time prekršila pravila i običaje ratovanja, kao i međunarodno humanitarno pravo.
Od Rusije je zatraženo da „hitno oslobodi nelegalno zarobljenih državljana Ukrajine".
Šta se desilo?
U četvrtak, 24. februara, komanda Ukrajinskih pograničnih snaga saopštila je da je Zmijsko ostrvo ugroženo neprijateljskim snagama.
Grupa pograničnih vojnika započela je odbranu.
Prema audio snimcima, koje je objavila ukrajinska strana, posada ruskog broda ponudila je jedinici da se preda.
„Zmijsko ostrvo, govori kapetan ruskog ratnog broda. Kako bismo izbegli krvoproliće, predlažemo vam da odložite oružje i da se predate. U suprotnom, otvorićemo vatru. Da li nas čujete, Zmijsko? Prijem", čuje se na snimku.
Mnogi mediji, kao i
tvrde da se čuo odgovor: „Ruski vojni brode, idi dođavola!".Operaciя rossiйskogo flota po zahvatu ukrainskogo ostrova "#Zmeinый" nakanune. pic.twitter.com/1NcCvwOQ52
— TRT na russkom (@TRTRussian) February 25, 2022
🔊"Russkiй korablь, idi ***** [k čertu]". Rossiя zahvatila ostrov Zmeinый, Ukraina zaяvila, čto zaщiщavšie ego pogibli. Rasskazыvaem vse, čto izvestno ob incidente. https://t.co/cTT2Kk0orK pic.twitter.com/uiUh4Pn61M
— bbcrussian (@bbcrussian)🔊"Russkiй korablь, idi ***** [k čertu]". Rossiя zahvatila ostrov Zmeinый, Ukraina zaяvila, čto zaщiщavšie ego pogibli. Rasskazыvaem vse, čto izvestno ob incidente. https://t.co/cTT2Kk0orK pic.twitter.com/uiUh4Pn61M
— bbcrussian (@bbcrussian) February 25, 2022
Posle toga, prema tvrdnjama ukrajinske strane, ostrvo je izloženo artiljerijskoj paljbi.
„Vatra je otvorena sa krstarice Moskva i patrolnog broda Vasilij Bikov, a potom je ostrvo gađao i borbeni ruski avion Su-24.
„Na ostrvu nije ostala nijedna cela zgrada", saopštila je pres služba ukrajinske Ratne mornarice.
Šta su još tvrdili Ukrajinci?
Glavni štab Ukrajinskih pograničnih snaga saopštio je da su ruski brodovi koristili međunarodni komunikacioni kanal.
Na Fejsbuk profilu objavljen je zapis za koji se tvrdi da je poziv ruske posade braniocima Zmijskog ostrva da se predaju.
„Opkoljeni ste i nemate izlaz, u dometu ste našeg oružja.
„Ako budete pružili otpor, bićete uništeni. Šanse da preživite ravne su nuli.
„Mislite na decu, voljene kojima ste potrebni, koji vas čekaju kod kuće žive i zdrave", čuje se na snimku.
U nastavku se čuje i: „Ovo će se završiti i nastavićete svakodnevni život. Položite oružje, nastavite po daljim upustvima".
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Ruski napad na Ukrajinu u fotografijama
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Dešavanja na Zmijskom ostrvu glavna su tema na društvenim mrežama među korisnicima u Ukrajini.
Izraz koji su koristili ukrajinski graničari mnogi su postavili kao avatar - sliku na društvenim mrežama kao znak identifikacije.
Posle prvobitnih i neproverenih izveštaja o događajima na Zimskom ostrvu, pojedini posmatrači su osudili ruske snage.
Smrt grupe ukrajinskih vojnika na izolovanom ostrvu ne uklapa se u vojnu operaciju koju je pokrenuo ruski predsednik Vladimir Putin, ističu autori mnogih izveštaja.
„Na koji način su granični vojnici na Zmijskom ostrvu ugrozili bezbednost Donbasa?", zapitao je Andrej Lošak, poznati ruski novinar.
Putin je u četvrtak, 24. februara rano ujutro početak vojnih operacija usmerenih na, kako je rekao, „odbranu naroda u Donjecku i Lugansku nad kojim je godinama vršen genocid".
Rekao je i da Rusija ne namerava da okupira Ukrajinu.
Dva dana pre toga, potpisao je ukaz o priznavanju nezavisnosti ova dva otcepljena regiona u Ukrajini, što je potom ratifikovala ruska Duma - parlament.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, 82 ukrajinska vojnika garnizona Zmijsko ostrvo su se predala.
Od njih se tražilo da potpišu odbijanje učešća u neprijateljskim akcijama da bi se vratili porodicama.
Međutim, tu informaciju u prvi mah nije bilo moguće potvrditi.
- Preživeti Ivo Džimu - jedna od najkrvavijih priča Drugog svetskog rata
- Šoiči Jokoi: Japanski Robinzon Kruso za koga je Drugi svetski rat završen 27 godina kasnije
- Junak Drugog svetskog rata i suočavanje Japana sa prošlošću
Zašto je važno Zmijsko ostrvo?
Crnomorsko zmijsko ostrvo se nalazi u Odeskoj oblasti Ukrajine.
Otprilike je na jednakoj udaljenosti od rumunskog grada Sulina i ukrajinskog Vilkova, nedaleko od delte Dunava.
Ovaj kraj je poznat i po bogatim rezervama nafte i gasa.
Njegova veličina je otprilike samo 615 i 560 metara između krajnjih tačaka u dužini i širini.
Jedino naselje na ostrvu je selo Beloe, u kome uglavnom žive vojnici garnizona.
Od objekata na ostrvu postoje samo pošta i banka, kao i mali muzej.
Do 2009. bio je deo teritorijalnog spora Ukrajine i Rumunije, koji je na kraju stigao do Međunarodnog suda pravde.
Ukrajinska strana je insistirala da je Serpentin ostrvo, rumunska je tražila da se prizna kao stena.
Spor je trajao nekoliko godina i okončan je 2009. godine, kada je Međunarodni sud pravde u Hagu obezbedio Serpentinu status ostrva i doneo kompromisnu odluku o pomorskoj granici između država.
Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
14. 11. 2024.
Pa pišu li "Rat i Mir" ili "dozvole" za gradnju ... koje Investitorima izgleda nisu potrebne!
Zlobnik II Čitalac