Ukrajina i Rusija: Brisanje istorije u „mrtvom gradu“ Lisičansku

„Maksimalna brzina!“. Instrukcije dolaze preko voki-tokija iz oklopnog policijskog automobila koje je ispred, dok jurimo pored izgorelog ukrajinskog vojnog kamiona.

Postoji veliki rizik od ruskog napada na ovom delu puta, ali to je najbezbednija ruta koja je ostala do opkoljenog grada Lisičanska.

Tamni horizont rata je pred nama.

Crni dim se nadvija posle najnovijeg ruskog udara.

Grad na istoku zemlje, nekada dom za oko 100.000 ljudi, pod stalnim je napadima.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ga je već proglasio „mrtvim“, uz susedni Severodonjeck.

• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini
• Porušeni su svi mostovi u Severodonjecku, grad je odsečen, kažu Ukrajinci
• Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u Ukrajini

Tokom našeg obilaska, udari nadolazeće artiljerijske paljbe susreću se sa zviždukom odlazećih raketa.

„To je boj“, kaže načelnik regionalne policije Oleg Grigorov.

Ako je tako, izgleda da će Ukrajina izgubiti.

Dok se Rusi približavaju, neki i dalje pokušavaju da se evakuišu uz policijsku pomoć.

Nekoliko civila žuri da se ukrca u oklopni kamion, među njima i dečak sa plavom kapom.

Na zvuk druge granate, oni se raštrkaju i potraže zaklon.

Kasnije saznajemo da je u blizini jedna žena stradala.

Usudila se da napusti stan, ali je stigla samo do prednjeg dela dvorišta.

Tanka je ovde linija između života i smrti.

Srećemo stariju ženu kako luta ulicom, očigledno u šoku, držeći malu ikonu.

Bila je u blizini mesta udara u kome se zapalila kuća.

„U Lisičansku, ako ste živi, dobar je dan“, kaže šef policije, koji nadgleda oblast Luganska koja pokriva polovinu Donbasa i sada je skoro u potpunosti u ruskim rukama.

Govori tihim glasom prožetim napetošću i iscrpljenošću, i priznaje da strahuje.

„Svako ko kaže da se ne plaši, laže“, kaže on.

„Niko ne želi da umre. Ali naši hrabri ukrajinski policajci nastavljaju da rade posao.“

Uz gorčinu se ponosi činjenicom da su pomogli da se evakuiše 37.000 ljudi iz regiona.

Dok razgovaramo, ruska granata zviždi iznad naših glava terajući nas da se sagnemo.

U roku od nekoliko minuta sledi još jedna.

Brzo se okuplja grupa civila koja čeka sledeću evakuaciju.

Zvuk sve jačih udara primorava neke da požure u zaklon.

Ali Vladimir i dalje sedi.

Sedokosi 67-godišnjak je možda previše bolestan da bi se pomerio.

Kaže mi, uz uzdah, da treba da ide u bolnicu.

„Ovde se ranije živelo mirno. Bilo je normalno. Onda je rat sve razorio. Nema vode, struje, gasa. Očajan sam“, kaže tiho.

„Očajan.“

Oni koji ostanu nakratko beže iz podruma da kuvaju na otvorenom.

Upoznajemo Jelenu i njenu rodbinu kako sede na klupi pored improvizovane rerne.

Ona je pepeljastog lica, ali se drži doma u kome živi više od 50 godina.

„Ovde smo živeli ceo život“, kaže.

„Mi smo velika porodica, sestre i braća, deca i unuci. Svi su tu. Nismo razmišljali o odlasku.“

Dok pričamo, u daljini se čuje još udara.

„Zabrinuti smo za sebe, porodicu, kućne ljubimce. Zabrinuti smo za sve. Ali nadamo se da će sve biti u redu.“

Male su šanse za to.

Ovo je sada artiljerijski rat, a Ukrajina nema odgovarajuće oružje da odgovori.

Matematika je neumoljiva.

Zvaničnici kažu da imaju jedan komad artiljerijskog oružja na svakih 10-15 koje Rusija ima.

Uz to, ukrajinskoj vojsci ponestaje municije.

Dakle, Lisičansk je pod napadima, a tkivo grada se uništava.

Nekada impozantna Palata kulture danas je ugljenisana školjka, njeni graciozni stubovi pocrneli i ruinirani.

Rusija ovde ne bombarduje samo zgrade, ona briše istoriju.

Taktika je očigledna – ogoliti, spljoštiti, zgaziti i ostaviti samo spaljenu zemlju.

Iz Lisičanska nije teško videti rusku viziju budućnosti.

Grad se nalazi u blizini Severodonjecka.

Mogli smo da vidimo vatru i dim iz tog grada, na suprotnoj obali reke Siverski Donec.

Postoji nekoliko preostalih džepova ukrajinskog otpora u Severodonjecku, ali bi grad mogao da padne za nekoliko dana.

Ako se to dogodi, bitće to ključna pobeda koja će omogućiti snagama ruskog predsednika Vladimira Putina da pređu na ostatak Donbasa.

Ruska vojska i separatisti već kontrolišu većinu regiona.

• Koje oružje Velika Britanija šalje Ukrajini
• Još jedan Britanac poginuo boreći se za Ukrajinu
• Pahor za BBC na srpskom: „Ne smemo da učinimo ništa da bi Rusija pomislila da na Zapadu ima razlika u stavovima“

Ukrajina se suočava sa neprijateljem koji je izvukao pouke i koji joj nanosi velike gubitke.

Ukrajinske vlasti kažu da između 100 i 200 njihovih vojnika gine u borbi svakog dana.

A šta je sa nekolicinom naprednih raketnih sistema dugog dometa koje su obećale Velika Britanija i Sjedinjene Države?

Možda će ih biti malo ili će stići prekasno.

„Da je oružje stiglo ranije, zaustavili bismo Ruse“, kaže Sergej Gajdaj, načelnik Luganska.

„Štaviše, mogli bismo da krenemo u kontranapad“.

Uništenje Severodonjecka lično ga je pogodilo.

To je njegov rodni grad.

Za izjavu ga hvatamo u pokretu.

Kao i šef policije, i on je zabrinut, u žurbi, jer ruske snage proždiru poslednje delove njegovog regiona.

Gajdaj upozorava da rizik ne prestaje na granicama Ukrajine.

„Ako Putin ne bude zaustavljen, on će krenuti dalje“, kaže on.

„Napredovaće u baltičke zemlje, u Evropu. Boriće se, on je potpuno zaluđen čovek. A može se zaustaviti samo silom.“

Gajdaj kaže da i dalje veruje u pobedu.

To stanovište ima odjek u Kijevu.

Ali ovde na terenu u regionu Donbasa izgleda kao da Ukrajina vodi izgubljenu bitku, a da će ovo biti leto poraza.

Uskoro bi Lisičansk i Severodonjeck mogli biti među novim gradovima duhovima Ukrajine.

I kako meseci prolaze i Rusija napreduje, može postojati još jedna opasnost – da će pažnja, jedinstvo i podrška Zapada početi da nestaju.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk