Ukrajina i Rusija: Izraelski premijer u ulozi mirotvorca između Rusije i Ukrajine

Rano ujutro, dok je izolacija Rusije poprimala sve veće razmere, iz Tel Aviva je poleteo avion za Moskvu.

To se desilo u tajnosti, budući da se na letu nalazila delegacija od posebnog značaja.

Avion je sleteo, a zora u Moskvi je bila prošarana vrelim izduvnim gasovima dok Zapad zamrzava sve odnose sa Rusijom.

Bilo je to u prošlu subotu – sasvim slučajno na jevrejski sabat, kad tradicija nalaže da na dan predviđen za odmor može da se radi samo da bi se spasao život.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
• Hoće li se rat u Ukrajini preliti širom Evrope – odgovori na pitanja čitalaca

U avionu su bila najmanje dva Jevreja koja su radila kada inače ne bi – izraelski premijer Naftali Benet i ministar za stanovanje Zeev Elkin, kao i još četiri zvaničnika.

Elkin je bio prisutan, navedeno je, da bi pomogao u prevođenju.

Njegov maternji jezik je ruski, a rođen je i odrastao u Harkovu, ukrajinskom gradu koji se našao pod nemilosrdnom kišom ruskih granata.

Tamo ima blisku rodbinu, a sada je trebalo da se sretne sa arhitektom rata.

Izraelci su pošli u Kremlj.

Benet je bio prvi strani lider koji je razgovarao sa Vladimirom Putinom licem u lice otkako je počela invazija na Ukrajinu.

• Ko je Vladimir Putin
• Koga sluša Vladimir Putin

Ne zna se mnogo o tome šta se desilo na sastanku – da li su sedeli na šest metara udaljenosti za sjajnim belim stolom, poput evropskih lidera prilikom nedavne posete pred izbijanje rata.

U to vreme nisu procurile nikakve informacije o sadržaju susreta.

Nije bilo fotografija, a vrlo malo toga je moglo da se čuje – nevidljiv sastanak.

Međutim, on je sam za sebe bio vest.

Može li Izrael da postane neočekivani posrednik u najgoroj krizi između Rusije i Zapada još od Hladnog rata?

Vest o sastanku objavljena je prvi put tek kada je on ušao u treći sat, a preneli su je svi svetski mediji.

Izrael ima važne odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, a Benet je pokušao da se postavi kao posrednik.

U tom procesu postoje određeni neposredni izraelski interesi.

U Ukrajini ima najmanje četvrt miliona Jevreja koji bi mogli da potraže novi dom u Izraelu na osnovu takozvanog Zakona o povratku.

Ali Benet se tom prilikom upleo u nešto što doživljava kao strateško u trenutnoj krizi.

Izrael je takođe često bio u dijalogu sa Rusima, iliti „našim susedom na severu“, kako ih je jedan zvaničnik navodno nedavno nazvao.

Rusija kontroliše vazdušni prostor nad Sirijom, gde Izrael rutinski vrši vazdušne napade.

Tvrde da gađaju položaje na kojima se predaje oružje, kao i ekstremiste povezane sa Iranom, zemljom koju doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju.

Sada je dinamika odnosa jedne regionalne krize postala neraskidivo vezana za drugu.

Izraelske vlasti smatraju da njihove veze sa Rusijom mogu da budu od pomoći.

Jedan izraelski zvaničnik mi je rekao da to može da posluži kao „most“ između Moskve i Zapada.

Premijer Benet je čak nazvao moralnom obavezom ulaganje svakog napora u održavanje dijaloga.

Do sada je bilo tri runde direktnih pregovora između ukrajinskih i ruskih zvaničnika u Belorusiji.

Prvi pokušaji uspostavljanja lokalnih prekida vatre da bi se omogućili takozvani humanitarni koridori za evakuaciju civila jedva da su se održali, a okolnosti su bile sporne.

• Šta su prekid vatre i humanitarni koridori
• Šta je ratni zločin

Bilo kakvi uslovi za trajnije primirje direktno se tiču korena krize.

Rusija zahteva da se Ukrajina proglasi „neutralnom“, trajno odustane od budućeg članstva u NATO i odrekne se delova teritorije.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, obećava da će nastaviti da se bori.

Kaže da je spreman za dijalog, ali „ne i za predaju“.

Malo je verovatno da Izrael može da odigra ulogu posrednika u klasičnom smislu i bude moćan arbitar koji pokušava da navede obe strane na ustupke.

Više bi mogao da posluži kao nosilac poruka između neravnopravnih strana.

Neki dovode u pitanje korist koju takav pokušaj može da ima.

Izraelske vlasti odlučile su da se u najvećoj meri ne priklone stavu Zapada prema Rusiji.

Ova država, na primer, nije uvela paket novih sankcija protiv Moskve.

To je veoma rizičan potez u pokušaju stvaranja uslova za smirivanje situacije, a pokrenuo je žestoku raspravu u samom Izraelu.

Ona je prvo nastala kada Izrael nije pristao da osudi Rusiju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Neki su to nazvali ozbiljnom greškom i otuđivanjem od Sjedinjenih Američkih Država, dugogodišnjeg saveznika Izraela.

• Može li država da bude izbačena iz Ujedinjenih nacija
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje

Bilo je direktnih kritika upućenih na račun Rusije, ali njih je iskazao izraelski ministar spoljnih poslova Jairu Lapidu.

Izrael se na kraju pridružio zemljama koje su osudile Moskvu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Izraelski zvaničnici su se izuzetno trudili da objasne kako su za sastanak u Kremlju dobili blagoslov SAD-a.

Ali jedan iskusni izraelski novinar citirao je američkog zvaničnika koji je bio skeptičan prema Benetovim potezima, smatrajući da je malo verovatno da može da nagovori Putina da se predomisli.

Od tada su isplivali novi detalji njihovih razgovara, a izraelski zvaničnici su tvrdili da su ruski i ukrajinski stavovi u pregovorima možda „smekšali“.

Bila je to prva vest od veće važnosti o bilo kakvom značajnijem sporazumu i najverovatnije će dati vetar u leđa izraelskim naporima.

Međutim, drugi komentatori upozoravaju da bi u ovom trenutku samo budala poverovala Vladimiru Putinu.

Izrael je spreman da nastupi kao posrednik i veruje da je to karta koju treba zadržati na stolu, a na koju bi Zapad mogao da igra ako mu bude bila potrebna.

Naravno, to nije jedina prizma na Bliskom istoku kroz koju se posmatra rat.

Mnogi u arapskim zemljama, preživevši posledice američkih i britanskih invazija, osuđuju Zapad za ono što doživljavaju kao dvostruke aršine prema Ukrajini.

Palestinci ukazuju na podršku Zapada ukrajinskom otporu, veličanje njenih lidera i pitaju se: „A šta je sa nama?“.

Kritičari ovog argumenta iz Izraela takođe su veoma glasni, tvrdeći da ne postoji paralela između dva sukoba.

• Sukob Izraela i Palestinaca – sve što treba da znate
• Izraelska politika prema Palestincima je aparthejd, optužuje Amnesti

U međuvremenu, Turska, istorijski most između Istoka i Zapada, takođe se trudi da učestvuje u dijalogu između Rusije i Ukrajine.

Ugostila je njihove ministre spoljnih poslova u mediteranskom gradu Antaliji.

Što se tiče Zelenskog, on je pozdravio moguće posredovanje Izraela, ali je iskazao i određeno nezadovoljstvo.

Ukrajinski predsednik je upitan da li kao Jevrejin ima bilo kakvih očekivanja od Izraela.

„Naši odnosi uopšte nisu loši“, izjavio je.

Ipak, govoreći o Benetu dodao je da misli da on „nije umotan u našu zastavu.“

A možda se upravo to traži od mogućeg posrednika.

Zelenski se zahvalio izraelskom lideru na pokušaju da „okonča rat“.

Ali šanse da se to desi su veoma male, uprkos diplomatskoj aktivnosti u subotu.

Od tada su se telefonski razgovori nastavili, ali je grmljavina avionskog motora na putu do Moskve utihnula.

Pogledajte video: Šta je pozadina sukoba Ukrajine i Rusije

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk