Ukrajina i Rusija: Kako mobilisani civili brane Kijev - eksel tabele su zamenili snajperskim puškama

Aleks se spušta u poziciju licem na dole i leže na prostirku za kampovanje - kreće se oprezno kao neko kome je bol u leđima poznat osećaj.

„Postane bolno kada ste u ovom položaju dugo", kaže on uz hrapavi smeh karakterističan za pušače.

Ali, čekanje u zasedi je posao snajperiste.

Ovo je Aleksova ratna uloga, a prethodno je radio u kancelariji kao finansijski kontrolor.

• Gde je pogrešila ruska vojska u Ukrajini
• „Vreme ne radi za Putina”, ocena stručnjaka o ratu u Ukrajini
• „Ne sarađujemo ni na koji način“: Kako izgleda život u okupiranim delovima Ukrajine

Veći deo lica ovog 45-godišnjaka prekriven je kamuflažnom maskom dok se namešta iza nišana njegove puške.

Od detinjstva je bio lovac, kaže.

„Ali, uvek sa dozvolom", dodaje brzo.

Kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, Aleks se pridružio snagama teritorijalne odbrane, kao i 100.000 drugih Ukrajinaca, prema podacima tamošnjih vlasti.

„Hteo sam da uradim nešto za otadžbinu", ističe on.

Sada je u šumi na obroncima Kijeva i vežba gađanje.

Preko radija šalje upozorenje pre nego što ispali jedan oprezan hitac.

„Promašio si metu za 15 centimetara", javljaju mu preko radija iz jedinice, što Aleks dočekuje psovkama.

Sutra će ponovo vežbati.

Svestan je da njegova uloga može da bude ključna.

„U bilo kom ratu u istoriji, posao snajperista je bio vrlo važan kada se nađu na ratištu", tvrdi Aleks.

„Oni mogu zaštiti druge vojnike, to je vrlo teško i jako korisno", dodaje.

Da li očekuje da će ruska vojska pokušati da uđe u grad ili će samo nastaviti da ga bombarduje spolja?

„Ne znam, ali moramo da budemo spremni.

„Moramo da vežbamo i da branimo ulice, polja i šume", kaže ovaj 45-godišnjak.

Ne koleba se i ne žali zbog toga što je prešao sa lova na životinje na lov na neprijatelja.

„Mislim da nema razlike između životinja koje sam pokušavao da ustrelim i životinja koje su došle ovde da ubijaju naše ljude, našu decu i da uništavaju naše zgrade i živote", tvrdi Aleks.

Drugi pripadnici 128. bataljona teritorijalne odbrane Kijeva prolaze obuku za borbu u urbanoj sredini, a podučava ih instruktor Levan iz Gruzije.

On se borio protiv ruskih trupa u domovini 2008, a sada je oženjen i živi sa porodicom u Ukrajini.

Stalno se kreće, čuči, puca ili uzvikuje komande regrutima.

Drška njegovog pištolja ukrašena je belom lobanjom - simbolom Panišera, osvetnika iz Marvelovih stripova.

Smatra da je ovo borba za slobodu, a ne samo za Ukrajinu.

„Niko ne zna šta nosi budućnost, ali tu smo i borićemo se.

„Hrabri smo - to je najvažnija stvar", kaže Levan.

Hoće li to biti dovoljno da se odbrani Kijev, grad koji ruski predsednik Vladimir Putin želi?

Dosad su se ukrajinske trupe dobro i žustro borile širom zemlje.

Rusija nije uspela da zauzme nijedan veliki grad, izuzev Hersona na jugu, ali pokušavaju da slome otpor Marijupolja i mogli bi uskoro da preuzmu kontrolu nad ruševinama ovog strateški važnog lučkog grada.

Kada je reč o prestonici, branioci Kijeva imaju mnoge prednosti.

U gradu ima mnogo blokova sa visokim zgradama i skloništa.

Ukrajinske snage mogu da kontrolišu uzvišenja i da nađu zaklon u podzemnim skloništima.

Za armiju koja napada kopnena iznvazija bi bila noćna mora, a spor napredak ruskih snaga dao je vremena gradu da se pripremi.

Od kada sam stigla u Kijev pre gotovo mesec dana, u ovom drevnom gradu su iznikli novi objekti.

Postavljene su osmatračnice od džakova sa peskom, prepreke sa šiljcima za zaustavljanje tenkova, barikade i blokade puteva.

Sve je usmereno na zaustavljanje i usporavanje ruskog kopnenog napada.

Grad, koji je poznat po katedralama sa kupolama u obliku glavice luka i elegantnim fasadama, sada izgleda ružnije.

I mostovi su zatvoreni. Kontrolni punktovi iznikli su kao pečurke širom grada, a vojnici na ovim blokadama su često na udaru.

Pasoši i novinarske legitimacije se iznova i iznova proveravaju, a vožnja automobila funkcioniše po principu kreni-stani.

Ruske snage i dalje su na oko 15 kilometara severozapadno od Kijeva i 30 kilometara istočno od grada - na istom mestu bile su i prošle nedelje, prema izveštaju Pentagona.

Potpuni kopneni napada se verovatno neće desiti, ali britanski odbrambeni zvaničnici očekuju da Rusija kao prioritet postavi okruživanje grada narednih nedelja.

U međuvremenu bi ruske trupe mogle da nastave da terorišu grad raketnim napadima.

Eksplozije i zavijanje sirena za vazdušni napad su sada glavna muzika u gradu, koji bi uglavnom utihnuo da toga nema.

• Dobrovoljke na prvoj liniji fronta u Ukrajini
• Kako izgleda život u gradu pod opsadom
• Sirijac koji je podrum u Kijevu pretvorio u sklonište

Vraćam se u šumu, gde se mobilisani Ukrajinci poput 32-godišnjeg Artura spremaju za ono što im se može desiti, a tu spada i smrt.

Tokom rata pokušava da se bori za budućnost njegove četvorogodišnje ćerke Leje (Artur je ljubitelj Ratova zvezda).

„Trudim se da napišem testament dok notari još rade da bi moj novac bio prosleđen porodici.

„Ovo je lutrija, nešto kao ruski rulet - možda preživiš, a možda i ne.

„Razgovaram sa prijateljima u Ukrajini i inostranstvu i dogovaramo se da pomognu mojoj porodici neko vreme ako poginem", priča Artur.

Leja je relativno bezbedna u Lavovu, gradu na zapadu Ukrajine, ali Arturu teško pada to što su razdvojeni.

„Juče nismo mogli da se čujemo pošto smo ovde imali uzbunu i sada misli da nisam želeo da pričam sa njom.

„Ne uspevam čak ni da joj objasnim. Nalazimo se u potpuno drugim univerzumima, apsolutno različitim svetovima, kao u košmaru", dodaje ovaj 32-godišnji Ukrajinac.

Artur je tihi član Majdan generacije mladih Ukrajinaca koji su se borili za proevropsku revoluciju 2014.

Od tada se trudio da promeni zemlju i pomogne da se ona razvija.

Sada pokušava da se bori, kako bi Leja mogla da odrasta u domovini, a ne u izbeglištvu.

Njegovo raspoloženje je mračno, a takve su mu i prognoze..

„Svi se plašimo da će ovo biti dug rat, da će postati bitka resursa i izdržljivosti.

„Koliko ćemo mi kao društvo živeti ovako, a koliko će oni?" pita se Artur.

Plaši ga još nešto - da će Rusija „iz mržnje" sravniti sa zemljom sve što ne može da ima.

„Nisam siguran da će moći da izvedu opsadu Kijeva - to je vrlo dugačak grad sa masovnom odbranom i biće im stvarno teško da ga okruže.

„Ali, ono čega se zaista bojim je da će iz slabosti i očaja uništiti grad koliko god mogu zato što gube ovaj rat", priča 32-godišnjak.

Pogledajte priču ukrajinskih studenata koji brane zemlju od ruskog napada:

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]