Ukrajina i Rusija: Koje oružje Velika Britanija šalje Ukrajincima

Velika Britanija prvi put u Ukrajinu šalje sisteme višecevnih raketnih lansera.

Vlada kaže da će ovo oružje pomoći Ukrajincima da se zaštite od ruske artiljerije.

Hiljade pripadnika ukrajinskih trupa na prvoj liniji fronta sada koristi oružje i drugu opremu koju im šalje Velika Britanija.

Vlada tvrdi da troši 1,5 milijardi evra na vojnu podršku Ukrajini.

Šta se, dakle, tačno šalje i koliko to utiče na ishod sukoba?

• Kakvo oružje je ubilo više od 50 ljudi u napadu na železničku stanicu u Ukrajini
• Šta je vakuumska bomba
• Ruske tvrdnje o laserskom oružju - šta je to i kako deluje

Rakete dugog dometa

Britanski ministar odbrane Ben Volas potvrdio je da se u Ukrajinu šalju sistemi višecevnih lansera raketa M270.

Vlada navodi da će ukrajinske trupe biti obučene da koriste ovo oružje u Velikoj Britaniji.

Nema zvaničnih potvrda koliko primeraka oružja će biti poslato, ali je BBC saznao da će ispočetka to biti tri.

Domet je 80 kilometara, brzina otvaranja vatre: 12 raketa u minuti, teži 25 tona, brzina je 64 kilometara na čas.

„Ovi sistemi su tačno ono što je Ukrajini potrebno.

„Oni Ukrajincima omogućuju da nadmaše što se dometa tiče mnogo ruskih artiljerijskih sistema i da ostvaruju precizne pogotke", kaže Džek Vatling sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

„To znači da Ukrajinci mogu da počnu da onesposobljavaju i ugrožavaju rusku artiljeriju koja u ovom trenutku sistematski uništava gradove širom istočne Ukrajine", dodaje on.

Protivtenkovsko oružje

Velika Britanija je u Ukrajinu poslala više od 5.000 komada Lakog protivtenkovskog naoružanja sledeće generacije (NLAV).

NLAV je pravljen da uništava tenkove jednim hicem kratkog dometa.

Ključno za ukrajinske oružane snage kojima je potrebno oružje odmah, ove projektile je lako transportovati i jednostavno je koristiti ih.

Vojnik može da se obuči ih koristi za manje od jednog dana.

Mnogi analitičari veruju da su oni već imali velikog uticaja na tok sukoba.

„NLAV je bio od apsolutno ključne važnosti za poraz ruskih kopnenih snaga u ranim stadijumima rata", kaže Džastin Bronk sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Ovo oružje je „posebno delotvorno" kad se koristi u kombinaciji sa artiljerijom, kaže on.

On ukazuje na uspešne napade na kolone tenkova, kada je NLAV uništavao vozila na pročelju, zatočivši one pozadini i izloživši ih artiljerijskom napadu.

• Ko može da ima nuklearno naoružanje
• Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
• Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja

Rakete kratkog dometa

Ministar za oružane snage Džejms Hipi potvrdio je da je 28. aprila u Ukrajinu poslato „stotine" projektila „brimston".

„Brimston" može da se koristi protiv tenkova, artiljerije i nekih manjih brodova kao što su plovila za iskrcavanje, prema kapetanu Krisu Karlsonu, bivšem pripadniku američke mornarice.

Projektili se obično ispaljuju iz letilica, ali u Ukrajini su modifikovani da se ispaljuju sa kamiona.

Lansiranje sa zemlje smanjuje njihov efektivni domet, kaže kapetan Karlson.

Ako se koristi kao anti-brodsko naoružanje, „brimston" je premali da potopi veće brodove, ali može da nanese krupnu štetu.

„Sve zavisi gde je bio pogodak", kaže on.

„Ako ste prošli kroz motor ili blizu linije vodene površine, možete da zadate neprijatelju tešku glavobolju", dodaje.

• Kako proceniti rizik od atomskog rata
• Nuklearne greške koje su umalo izazvale Treći svetski rat

Oklopna vozila

Velika Britanija je Ukrajini donirala 120 oklopnih vozila, uključujući patrolna vozila „mastif".

„Mastif" je bio veoma popularan među britanskim trupama u Avganistanu, jer pruža visok stepen zaštite od mina i improvizovanih eksplozivnih uređaja.

Analitičari kažu da u oblasti koja je toliko temeljno minirana kao Donbas, velika je verovatnoća da će „mastif" biti od izuzetne koristi.

Obe strane u sukobu su u velikoj meri koristile mine, često da bi saterale neprijatelja u oblasti u kojima mogu biti gađane protivtenkovskim naoružanjem.

Dronovi

Ministarstvo odbrane kaže da šalje „desetine" sistema teretnih bespilotnih letilica (UAV) kako bi pružale logističku podršku izolovanim snagama.

Analitičari kažu da dronovi mogu da budu veoma efikasni u snabdevanju na „poslednjem kilometru" do trupa na prvoj liniji fronta, naročito pod pretnjom ruske artiljerijske vatre i u situacijama u kojima postoji opasnost od opkoljavanja.

Iako Rusiji do sada nije pošlo za rukom da opkoli veće brojeve ukrajinskih trupa u istočnoj Ukrajini, opasnost od artiljerijske vatre u nekim oblastima stalno je prisutna.

„Radi se o pukom kvantitetu stvari koje su potrebne trupama", kaže Bronk.

„Svaki put kad možete da upotrebite drona umesto vojnika da prebacite zalihe napred, to je jedan slučaj manje da je neko izložen izuzetnoj opasnosti", dodaje on.

Protivvazdušni sistemi

Velika Britanija tvrdi da je donirala pet protivvazdušnih sistema, među kojima rakete „starstrik".

„Starstrik" je pravljen tako da obori letilicu u niskom letu na kratkoj udaljenosti.

On ignoriše protivmere kao što su signalne rakete i otpaci koje izbacuju mnoge letilice.

„Iz pilotove vizure, 'starstrik' je veoma neprijatna stvar", kaže Bronk.

„Vrlo malo toga možete da uradite protiv njega", dodaje on.

On tvrdi da ruske snage mogu da proglase neke operacije suviše rizičnim ako saznaju da se na terenu nalazi oružje koje je opasno kao „starstrik".

Međutim, „starstrik" zahteva mnogo više obuke od sistema kao što su NLAV, i nije zamena, kažu analitičari, za protivvazdušne sisteme dužeg dometa.

Velika Britanija šalje i „manji broj" guseničnih vozila „stormer" da služe kao mobilna platforma za projektile „starstrik".

Dugoročno snabdevanje

Održavanje snabdevanja zapadnom opremom, oružjem i municijom biće izuzetno važno za Ukrajince na duže staze, prema penzionisanom brigadnom generalu Benu Beriju, iz Međunarodnog instituta za strateške studije.

On kaže da iako Ukrajina ima određeni vlastiti kapacitet za proizvodnju oružja, biće teško njenim trupama da povrate krupne delove teritorije od ruskih snaga bez značajne podrške spolja.

Vojni profesionalci ističu da Ukrajina uglavnom ima potrebu za opremom koju njene trupe već znaju da koriste ili mogu da se obuče za nju veoma brzo.

Većina ukrajinskog naoružanja osmišljena je i proizvedena u istočnoevropskim državama koje su bivše članice Varšavskog pakta.

Iz tog razloga, Velika Britanija je ponudila da pošalje tenkove „britiš čelindžer 2" u Poljsku da dopuni njene donacije tenkova T-72 za Ukrajinu.

Ukrajinske oružane snage koriste T-72 decenijama i imaju razrađeno održavanje i zalihe rezervnih delova, uz obučenu posadu.

U danima neposredno pred rusku invaziju na Ukrajinu i posle nje, britanski ministri su insistirali da snabdevanje Ukrajine bude ograničeno na „odbrambena" oružja.

To znači oružja koja samo mogu da se koriste za odbranu Ukrajine od napada, ali ne i za napadanje Rusije.

Vlada je nagovestila da se pomera sa snabdevanja čisto odbrambenog oružja, ali neki stručnjaci dovode u pitanju čitavu tu distinkciju.

„Ne postoji tako nešto kao što je čisto odbrambeno oružje", kaže brigadni general Beri.

„Defanzivna oružja su i ofanzivna, zato što mogu da brane opremu koja se koristi za izvođenje napada."

U drugu opremu koju šalje Velika Britanija spada još:

• Više od 200 protivtenkovskih projektila „džavelin"
• 1.360 komada protivstrukturne municije
• 4,5 tona plastičnog eksploziva
• Više od 400.000 komada municije za lako naoružanje
• Više od 200.000 komada nesmrtnonosne opreme, među kojima šlemovi, panciri, daljinomeri i medicinska oprema
• Oprema za elektronsko ratovanje
• Kontrabaterijski radarski sistemi
• Oprema za ometanje GPS-a
• Hiljade uređaja za noćno osmatranje
• Desetine teretnih UAV sistema za pružanje logističke podrške izolovanim snagama

Grafike: Geri Flečer.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]