Rusija i Ukrajina tvrde da su ubile hiljade protivničkih vojnika.
Prvi put od početka invazije, dakle u proteklih sedam dana, Moskva je saopštila gubitke – blizu 500 njenih vojnika je ubijeno, a ranjeno je 1.597.
Ukrajina još nije dala ažurirane podatke o vojnim žrtvama, ali kaže da je poginulo najmanje 2.000 civila.
Ukrajinci tvrde i da su njihove snage ubile više od 6.000 ruskih vojnika.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi i da je na ukrajinskoj strani više od 2.870 žrtava, a oko 3.700 je ranjeno.
Zarobljena su 572 ukrajinska vojnika, tvrdi ruska strana.
Sve ove podatke nemoguće je nezavisno proveriti.
Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je u sredu, 2. marta da je 227 civila ubijeno u prvih pet dana ruske invazije na Ukrajinu.
Zvaničnici kažu da je još 525 civila ranjeno širom Ukrajine tokom sukoba.
U ratu, zemlje koriste informacije kao deo strategije.
Pomaže u podsticanju podrške cilju ili, u slučaju gubitaka, protivljenja tome.
Dakle, može biti mnogo dezinformacija.
Ukrajina, koja je uživala široku podršku zemalja širom sveta, želi da pokaže razmere razaranja i ljudske patnje izazvane ničim izazvanom agresijom Rusije.
Za Rusiju, vesti o masovnim žrtvama među ruskim trupama i ukrajinskim stanovništvom mogle bi potencijalno još više da šire antiratno raspoloženje i da se pretvore u egzistencijalnu pretnju vladavini predsednika Vladimira Putina.
UN i grupe za ljudska prava su često izvori za tačne procene.
Ali i oni imaju problema.
Mnogi od njihovih timova morali su da se presele, a bezbednosna situacija znači da u mnogim slučajevima nisu u mogućnosti da posete mesta koja su napadnuta da bi ih istražili.
Brojevi se objavljuju tek pošto njihovi aktivisti potvrde informacije iz više izvora, među kojima su preživeli, svedoci i verifikuju izveštaje vlasti ili drugih organizacija.
Za to je potrebno vreme i zato su brojke UN često ispod drugih procena, između ostalih i zvaničnika obe strane.
Agencija UN je u sredu, 2. marta saopštila da je do sada ubijeno najmanje 227 civila.
„Većina ovih žrtava prouzrokovana je upotrebom eksplozivnog oružja sa širokim udarnim područjem, kao što je granatiranje iz teške artiljerije i višenamenskih raketnih sistema, kao i u vazdušnim udarima“, navodi se u saopštenju izdatom u Ženevi.
Organizacija kaže da veruje da je pravi broj poginulih „znatno veći“, posebno na teritoriji pod kontrolom vlade, zbog kašnjenja u izveštavanju.
Do 2. marta, iz Ukrajine je izbeglo blizu 900.000 ljudi, podaci su UN.
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0