Ukrajina i Rusija: Zašto se ruska invazija odvija „sporije od očekivanog"

Istorija je pokazala da je lakše započeti nego okončati rat.

Svakako je to slučaj sa invazijom saveznika, predvođenih Amerikom, na Avganistan 2001. i Irak 2003. godine.

A možda bi sa istim ishodom mogao da se suoči ruski predsednik Vladimir Putin u Ukrajini.

Stari je aksiom da vojni planovi nikada ne prežive prvi susret sa neprijateljem - to se svakako pokazalo tačnim na primeru ruskih trupa u Ukrajini.

• Koga sluša Vladimir Putin
• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• Šta se desilo ukrajinskim vojnicima na malom ostrvu zloćudnog imena

Početni ruski napad „nije bio upečatljiv" i „sporiji je nego što se očekivalo", ocenjuje Ed Arnold, stručnjak za evropsku bezbednost u analitičkom Kraljevskom institutu za oružane snage (RUSI).

On ukazuje na nekoliko razloga.

Vojna doktrina invazije je, kaže, obično zasnovana na „upotrebi nadmoćne sile".

Iako je Rusija rasporedila između 150.000 i 190.000 vojnika na granici, do sada ih nije sve angažovala.

Možda je razlog što će joj biti potrebni za kasnije faze invazije - uobičajeno je da vojske čuvaju rezervne snage kada prilagođavaju planove.

Prema proceni zapadnih zvaničnika, u inicijalni napad poslata je približno polovina okupljenih trupa.

Tu invaziju dodatno su zakomplikovali napadi iz različitih pravaca.

Rusija takođe nije upotrebila artiljeriju i izvela napade iz vazduha onoliko intenzivno kao što se očekivalo.

„Ključno je što su se suočili sa veoma čvrstim otporom Ukrajine, a mislim da to nisu očekivali", smatra Arnold.

Zbog toga, on smatra da će se ruski vojni komandant brzo prilagoditi takvim preprekama.

Ipak, i dalje se čini da će Rusi „vrlo brzo obezbediti vojne ciljeve", ocenjuje general ser Ričard Barons, bivši viši komandant u britanskoj vojsci.

Očigledno je da je početni cilj ruske ofanzive da „slomi otpor ukrajinske vojske, svgrne vladu u Kijevu i anektira deo Ukrajine kako bi ga pripojila Rusiji", smatra general.

Rusija je, čini se, već napredovala u ostvarivanju nekih od tih ciljeva.

Napredovala je sa juga, a ruske snage su sada stvorile kopnenu vezu sa Ukrajinom preko Krima, koji su anektirali 2014. godine.

Ed Arnold ocenjuje da je ovo „skroman cilj".

Ali, iz te pozicije mogu da opkole ukrajinske snage koje se brane istok zemlje.

Neki od najiskusnijih ukrajinskih vojnika su na liniji fronta, gde se već osam godina bore protiv separatista koje podržava Moskva.

Dosad se čini da hrabro odolevaju pokušajima ruskih snaga iz otcepljenih teritorija Donjecka i Luganska da probiju njihove linije.

Ali biće im teže da odbijaju napade ako ih okruže ruske snage.

Činjenica je da je značaj deo ukrajinskih oružanih snaga već poslat u borbu i biće teško premestiti ih na drugi položaj.

Takođe, Rusija je sve više napreduje i ka samom Kijevu.

Zauzimanje prestonice je drugi glavni cilj, ne samo zato što je u Kijevu sedište vlade i otpora invaziji.

Putin želi da ukloni demokratski izabranu vlast koju predvodi Vladimir Zelenski i zameni njegovim, poslušnijim režimom.

„Ništa manje od zauzimanja Kijeva neće zadovoljiti ciljeve Rusije", kaže Ed Arnold.

Sada se postavlja pitanje - koliko će to biti lako postići?

Na terenu se čini da ruske trupe pokušavaju da opkole grad, ali će verovatno nailaziti na sve žešći otpor kako budu zalazili dublje u Kijev.

Rat u urbanim sredinama često donosi prednost onima koji se brane.

Napadačima će biti teže da manevrišu iz ulice u ulicu, gde zgrade postaju baze za one koji brane grad.

I civili mogu postati deo snaga otpora i potencijalne mete.

Borba u urbanim sredinama je najteži i najkrvaviji oblik ratovanja za napadače i zahteva brojniju vojsku.

Reka Dnjepar predstavlja prirodnu granicu između istoka i zapada Ukrajine.

Ed Arnold je opisuje kao moguću „granicu iskorišćavanja" za ruske snage.

Ako uspeju da zauzmu Kijev i ostatak zemlje, onda neće biti mnogo koristi da nastave prodor na zapad, smatra on.

• Ukrajinci tvrde da odolevaju ruskim napadima, pregovori propali i pre nego što su počeli
• Ruska vojska zauzela Černobilj, nivo radijacije porastao - šta to znači

Putin se možda nada da će se otpor raspasti ako njegova vojska porazi ukrajinsku i osvoji Kijev.

Ali iako je 190.00 vojnika možda dovoljno da se izvrši invazija, vojni stručnjaci nisu sigurni da li je taj broj dovoljan da se okupira druga po površini zemlja Evrope.

„Ako Putin namerava da okupira celu Ukrajinu sa oko 150.000 vojnika, to bi možda moglo da uspe samo u slučaju da se stanovništvo slaže sa tim", tvrdi general Barons, bivši zapovednik britanskih snaga u Iraku.

Dok deo ukrajinskih stanovnika na istoku prihvata Ruse, bilo koja vlast koju bi Moskva postavila teško da bi mogla da upravlja zemljom uz saglasnost svih 40 miliona građana.

Barons smatra da, iako Moskva ima dovoljno vojne moći na licu mesta da na kraju porazi ukrajinsku vojsku, ali bi te jedinice zamenile „vrlo otporne pobune".

Putinova očekivanja da može da kontroliše celu zemlju mogla bi da se pokažu kao „ velika greška u proračunu".

Britansko ministarstvo odbrane: ruska ofanziva je usporila

Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je 26. februara, trećeg dana rata, da je napredovanje ruskih trupa privremeno usporeno, verovatno kao rezultat „ozbiljnih logističkih problema i snažnog otpora Ukrajinaca".

„Ruske snage se kreću kroz velike gradove, ostavljajući jedinice e da ih opkole i izoluju", tvitovalo je ministarstvo.

„U sukobima tokom noći između petka i subote u Kijevu verovatno je učestvovao ograničen broj ljudi iz unapred raspoređenih ruskih diverzantskih grupa".

Glavni cilj ruske vojske ostaje Kijev, dodalo je ministarstvo.

Amerikanci: Ruski generali su sve više nervozni

Ruski komandanti postaju sve više frustrirani sporim napredovanjem kroz Ukrajinu i počinju da se suočavaju sa logističkim problemima, kaže visoki zvaničnik američke odbrane.

Čini se da ruske trupe nisu snabdeene dovoljnim količinama goriva, a komandanti su zato primorani da prilagode planove, rekao je zvaničnik novinskoj agenciji Rojters.

U subotu su se pojavili video snimci na društvenim mrežama na kojima se vidi kako ruski tenkovi zastaju u delovima Ukrajine.

Pogledajte jedan od snimaka za koji je BBC utvrdio da je put u blizini Sumija u istočnoj Ukrajini.

Na snimku se čuje čovek kako navodno zaglavljenim vojnicima nudi „šlepovanje nazad u Rusiju".

Multiple videos on social media of Russian military out of fuel, food and stuck on highways pic.twitter.com/UTKLmTJf38

— Liveuamap (@Liveuamap)

Multiple videos on social media of Russian military out of fuel, food and stuck on highways pic.twitter.com/UTKLmTJf38

— Liveuamap (@Liveuamap) February 26, 2022