ROSU i Kosovo: „Upad“ ili policijska operacija - ko sme da hapsi na severu

Hapšenja na severu Kosova opisuju u Prištini kao legitimnu policijsku akciju u borbi protiv organizovanog kriminala, a u Beogradu kao upad u opštine u kojima žive Srbi.

Opisujući akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u skupštini rekao da se „nenaoružani Srbi brane od ekstremističkih grupa obučenih u policijske uniforme."

Specijalne jedinice kosovske policije uhapsile su više od 20 osoba osumnjičenih za „učešće i organizovanje kriminalne grupe". Nakon akcije, Srbija je podigla borbenu gotovost vojske.

Na kritike da je ulazak specijalaca na sever Kosova omogućen Briselskim sporazumom iz 2013. godine, Vučić je rekao da je tim dogovorom zapravo napravljen pravni okvir po kome te snage ne mogu da budu na tamo.

• Burno jutro na Kosovu - barikade otišle, strah ostao
• Vučić: O Kosovu građani na referendumu
• Spasavanje redova Đurića

Koja policija ima nadležnost na severu Kosova?

Kosovska.

U Briselskom sporazumu iz 2013. godine, istaknutom na sajtu Vlade, u delu koji govori o policiji (tačka sedam, osam i devet) stoji da će na „Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija".

MUP Srbije ni do 2013. godine nije imao pune ingerencije na Kosovu, ali su postojale paralelne institucije koje su vodili Srbi sa Kosova.

Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Priština ima bezbednosne nadležnosti.

Pitanje da li specijalne jedinice mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je u javnosti i 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebalo da stigne voz sa natpisima „Kosovo je Srbija".

Tada su pripradnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.

Aleksandar Vučić je tada rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer „jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice".

NATO zvaničnici su tada za Tanjug potvrdili da KFOR nije bio obavešten o prisustvu jedinica na severu.

„Kosovske institucije nisu u obavezi da obaveštavaju KFOR o razmeštaju jedinica ROSU na Sever Kosova", saopšteno je iz KFOR komande u Prištini.

Nekoliko dana kasnije, i Vučić je gostujući na televiziji Pink, rekao da ne postoji pisani dogovor o raspoređivanju jedinica ROSU na severu, već samo usmeni.

Šta su jedinice ROSA i FIT?

U Prištini je 2002. godine formirana preteča ROSU jedinica, Regionalna jedinica za ulični kriminal (RCSU).

Buduće specijalace obučavali su eksperti iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Turske, posebno u suzbijanju trgovine i šverca narkotika, hapšenje po poternicama i razbijanje demonstracija.

Naredne godine, ime je promenjeno u ROSU (Regionalna operativna jedinica za podršku), što znači da je svaki region Kosova imao po jednu jedinicu.

FIT je po postojanju mlađa jedinica. FIT je na severu Kosova viđena kada su prošle godine zajedno sa jedinicama ROSU uhapsila četvoricu Srba osumunjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića.

Pre nego što su nazvani FIT 2008. godine, pripadnici ove jedinice bili su poznati kao „Specijalne interventne grupe - GSI / SIG".

Kada su specijalne policijske jedinice Kosova bile na severu?

• Do velikih nemira je došlo krajem jula 2011. godine kada su je specijalna kosovska jedinica ROSU po nalogu prištinskih vlasti, a uz podršku Kfor-a i Euleksa, pokušala da preuzmu kontrolu nad administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje.

Tokom višednevne krize, Srbi sa severa Kosova su pružili otpor i postavili barikade kojima su želeli da spreče KFOR da prevozi kosovske carinike i pripadnike kosovske granične policije na sever Kosova.

Kontrolni punkt na Jarinju je zapaljen i uništen. Ranjen je jedan pripadnik ROSU, koji je kasnije podlegao povredama. Prelazi Brnjak i Jarinje otvoreni su 31. jula 2011. godine uveče, kao rezultat pregovora državnog vrha Srbije sa tadašnjim komandantom KFOR-a Erhardom Bilerom.

• Voz na kom je na više jezika pisalo „Kosovo je Srbija", trebalo je da iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu stigne 14. januara 2017. godine.

U poslednjem trenutku, tadašnji premijer Srbije odlučio da voz zaustavi u Raškoj kako bi se, kako je tada tvrdio, „izbegli sukobi".

I tada su jedinice ROSU bile na severu Kosova. Portal Kossev objavio je da su jedinice bile raspoređene u Donjem Jarinju, jer je kroz to mesto trebalo da prođe voz.

Iz NATO-a su tada za Tanjug potvrdili da KFOR nije bio obavešten o prisustvu kosovskih specijalaca na Severu, ali i da „kosovske institucije nisu u obavezi da obaveštavaju KFOR o razmeštaju jedinica ROSU na sever Kosova."

• 26. marta 2018. godine, pripadnici Specijalne jedinice kosovske policije uhapsili su direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i sproveli ga na ispitivanje u Prištini nakon čega je proteran sa Kosova.

Đurić je trebalo da učestvuje na okruglom stolu političkih predstavnika kosovskih Srba koji je bio organizovan u okviru takozvanog unutrašnjeg dijaloga. Kosovske vlasti su mu prethodno zabranile ulazak.

• Krajem novembra 2018. godine ponovo je došlo do porasta napetosti kada je predsednik Kosova Hašim Tači čamcem obišao jezero Gazivode i tom prilikom se provozao čamcem.

Njegovu posetu pratili su pripadnici specijalne jedinice, zbog čega je predsednik Srbije naredio najviši stepen pripravnosti srpske vojske i policije.

Kada je poseta jezeru završena, pripadnici ROSU su se povukli. Predstavnici vlasti u Beogradu ovaj čin doživeli su kao „provokaciju".

• 23. novembra 2018. godine pripadnici ROSU ušli su na sever Kosova i tom prilikom uhapsili četiri ljudi - troje u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića i jednu zbog suprotstavljanja policijskim službenicima.

Tada je saopšteno da je Milan Radoičić, danas potpredsednik Srpske liste, političke organizacije kosovskih Srba, jedan od osumnjičenih i da se za njim traga.

Kasnije je Vučić rekao da je Radoičić u Srbiji, da nije kriv jer je prošao poligraf, i optužio kosovsku policiju da je htela da ga ubije.

Šta znači puna borbena gotovost Vojske Srbije?

Prema članu 43 Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata „preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti".

„Podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije", odgovorili su ranije na ova pitanja BBC-ja iz Ministarstva odbrane.

Iz ministarstva su tada dodali da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđene za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje".

Novinar Aleksandar Vasović ranije je za BBC objašnjavao da je da je podizanje borbene gotovosti dosta širok pojam.

„Najviši nivo borbene gotovosti podrazumeva mobilizaciju i stavljanje svih jedinica u pripravnost, tako da mogu trenutno da uđu u oružani konflikt", pojašnjava on.

„Da je podignuta borbena gotovost na najveći mogući nivo, verovatno bi rezervisti dobili poziv da se jave u jedinice".

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]