Vakcina i hlamidija: Da li dobijamo novo oružje u borbi protiv polnih bolesti

Vakcina protiv hlamidije, polno prenosive bolesti, prošla je prve bezbednosne testove.

To je prva vakcina ove vrste koja je testirana na ljudima.

Stručnjaci kažu je vakcinacija možda i najbolji način za borbu protiv bolesti koja je veoma česta. U Velikoj Britaniji, na godišnjem nivou, skoro polovina zabeleženih slučajeva polno prenosivih bolesti je od hlamidije.

Dodatni testovi pokazaće koliko je efikasna i koja je doza potrebna, navodi magazin The Lancet Infectious Diseases.

Za to će biti potrebne godine, a u međuvremenu najbolji način da izbegnete hlamidiju je korišćenje kondoma.

• Šta da radim ako sumnjam da imam hlamidiju
• Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa

Šta je hlamidija?

To je bakterijska infekcija koja se prenosi seksualnim odnosom bez zaštite, čak i ako nema penetracije.

Bakterija hlamidije nalazi se u semenu i vaginalnoj tečnosti. Zaražena osoba često nema simptoma, zbog čega se hlamidija naziva i tihom bolešću.

Ako se ne leči antibioticima, može da dovede do ozbiljnih komplikacija i da utiče na plodnost.

Seksualno aktivnim osobama mlađim od 25 godina savetuje se da se svake godine testiraju na hlamidiju. Moguće je kupiti i opremu za testiranje u apotekama.

Zašto nam je potrebna vakcina?

Iako se hlamidija leči antibioticima, infekcija može da se vrati.

Hlamidija je i dalje najčešća polna bolest, uprkos raznim testovima, pregledima i antibioticima.

Vakcinacija bi mogla da bude rešenje na duže staze, nadaju se stručnjaci.

• Nije sramota imati HPV virus
• Kako je hlamidija postala najveći neprijatelj koala

Tokom prvih testova, istraživači sa Imperijalnog Koledža u Londonu su na grupi od 35 žena koristili dve različite formule vakcine i jednu placebo.

Obe formule vakcine ispostavile su se kao bezbedne, ali jedna se ipak pokazala boljom. Sada istraživači žele tu bolju vakcinu da upotrebe u narednoj fazi testiranja.

„Rezultati su ohrabrujući, jer pokazuju da je vakcina bezbedna i stvara imunoreakciju koja bi potencijalno mogla da štiti organizam od hlamidije", rekao je profesor Robin Šetok.

„Sledeći korak su nova testiranja, ali dok ona ne budu gotova, nećemo znati da li vakcina zaista štiti. Nadamo se da ćemo za godinu ili dve početi novu fazu testiranja. Ako ona budu uspešna, možda bi za pet godina mogli da dobijemo gotovu vakcinu", dodao je on.

Šetok je naveo da bi ova vakcina mogla da se daje zajedno sa onom protiv HPV virusa.