Vakcina, korona virus i onkološki pacijenti: Da li i kada treba da prime vakcinu

Dragana Todorović ima 48 godina i u septembru 2018. godine operisala je karcinom. Od tada je na hormonskim terapijama.

U julu prošle godine dobila je korona virus i na lečenju u bolnici provela osam dana, zbog obostrane upale pluća.

„Da nisam imala koronu i da nemam antitetla, više bih se interesovala o vakcinama i verujem da bih više znala i na osnovu toga bih pravila odluku koju da primim“, kaže Todorović za BBC na srpskom.

Onkolog koji prati njeno zdravstveno stanje je proteklih nedelja bio na bolovanju, pa nije uspela da se konsultuje s njim da li i koju vakcinu da primi.

Ali namerava da od njega potraži savet.

Broj obolelih od karcinoma u Srbiji 2018. godine bio je 41.661 ljudi, pokazuju poslednji javno dostupni podaci Instituta Batut.

Svi su oni u grupi ljudi posebno ugroženih od Kovida-19.

• Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
• Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa
• Plan vakcinacije u Srbiji protiv korona virusa – šta znamo dosad

Doktor Davorin Radosavljević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da su ovi pacijenti tri do pet puta podložniji komplikacijama i smrti od Kovida-19.

„Ne postoji ubedljivija rečenica koja bi trebala da ubedi pacijente od malignih bolesti da se vakcinišu, jer oni spadaju u izuzetno osetljivu grupu“, rekao je Radosavljević, rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju ovog instituta, na Forumu pacijenata obolelih od kancera.

Na ovom skupu su lekari različitih specijalnosti govorili da li oni koji pate od onkoloških, hroničnih i akutnih bolesti treba da prime vakcinu protiv korona virusa.

Kada onkološki pacijent treba da primi vakcinu

Katarina Vasiljević ima 29 godina i leči se od papilarnog karcinoma štitaste žlezde koji je otkriven prošlog leta, usred pandemije.

Trenutno čeka kontrolu, ali i vakcinu protiv Kovida-19.

„Prijavila sam se bez mnogo razmišljanja i očekivala da ću ubrzo da zavrnem rukav, ali se to nije desilo, iako sam prioritetan slučaj“, kaže Vasiljević.

Na kontroli će snimanjem utvrditi da li u Katarininom organizmu još uvek ima kancerogenih ćelija, što znači da je lečenje u toku.

Upravo zbog toga se konsultovala sa doktorkom sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije koja prati njeno stanje.

Doktorka je ohrabrila da primi vakcinu, „jer nema bojazni da bi u trenutnoj fazi bolesti nešto loše moglo da se dogodi“.

„Objasnila mi je da su Fajzer i Modernina vakcina sigurne za moju situaciju“, kaže Vasiljević.

Dodaje da u trenutku kada se konsultovala sa lekarkom kineska i ruska vakcina nisu bile odobrene.

• Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini
• Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naučnike
• Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone

Radosavljević kaže da su preporuke da oni koji primaju radioterapiju mogu da se vakcinišu u bilo kom trenutku tog procesa, a da pacijenti koji se spremaju za hirurško lečenje prime vakcinu pre zahvata.

„Ako ne tada, bar dve nedelje posle hiruruškog lečenja“, savetovao je Radosavljević.

Za pacijente koji su trenutno na hemioterapiji, savetuje da se vakcinišu pre početka ili između ciklusa – „dve nedelje posle hemioterapije, odnosno jednu nedelju pre ciklusa“, kaže.

Napominje da vakcinu ne treba da prime oni pacijenti koji u tom trenutku imaju komplikacije sa hemioterapijom, što pokazuje, na primer, loša krvna slika.

U tom slučaju treba sačekati da se krvna slika vrati u normalne vrednosti.

Doktor Ivan Đikić rekao je BBC na srpskom da vakcinu ne bi trebalo da prime pacijenti koji su u teškoj akutnoj fazi bolesti.

Ukoliko nisu – ne postoje kontraindikacije za primanje vakcine, rekao je Đikić, član Nemačke akademije nauka, koji je učestvovao u pripremama stručnih mera u borbi protiv epidemije u Nemačkoj.

Ovako je izgledao početak vakcinacije u Srbiji

Strah od nuspojava

Dragana kaže da se boji nuspojava, ne samo zato što je imala karcinom, već što svaki lek može da izazove određene reakcije.

„Ali verujem u svog lekara“, dodaje Torodović.

Katarina se ne boji kontraindikacija nakon vakcinacije, i kaže da jedva čeka da „izgrli sve drage ljude“.

Radosavljević objašnjava da jedinu stvarnu opasnost predstavljaju alergijske reakcije, koje su neposredne – najžeće i najteže se dešavaju u prvih pola sata.

„Vakcina nije ni otrov, nije ni lek, to je pomoć da se imunološki sistem pripremi sa bolešću s kojom se do tada nije susreo“, kaže on.

Pacijenti sa aktivnom malignom bolešću i oslabljenim imunitetom ne treba da primaju žive virusne vakcine, međutim, Kovid-19 vakcine koje imaju adenoviruse kao vektor (ruska vakcina, Oksford/Astrazeneka vakcina) ne spadaju u pravom smislu u žive virusne vakcine i ne sadrže virus koji je izazivač Kovid-19.

Podatak sa sajta Instituta za onkologiju

Prema preporukama međunarodnih stručnih asocijacija na osnovu dosadašnjih ispitivanja vakcine u opštoj populaciji mogu se vakcinisati:

• Pacijenti koji su završili onkološko lečenje
• Pacijenti koji su završili onkološko lečenje pre više meseci ili godina i koji nisu oslabljenog imuniteta zbog prethodne terapije ili osnovne bolesti mogu da se vakcinišu i izaberu bilo koju vakcinu uz poštovanje kontraindikacija (godine starosti, alergije i drugo, za svaku vakcinu navedeno u njenom uputstvu)

Čak i ako su primili vakcinu, Radosavljević savetuje pacijentima koji boluju od onkoloških, neuroloških i hematoloških bolesti da se čuvaju kao i ranije i da se „ne kuraže i hodaju kao da je problem rešen“.

„Moguće je da imunološki odgovor neće biti dovoljan, jer maligna bolest utiče na pad imuniteta.

„Savet je da se ekstremno čuvaju, čak i kad se vakcinišu“, rekao je onkolog.

Dodao je da se ne zna koliko dugo traje zaštita i da li virus nakon vakcinacije može da se prenese na drugu osobu.

Kojom vakcinom treba da se vakciniše onkološki pacijent

Onkolog slikovito odgovara na ovo pitanje.

„Treba uzeti bilo koji pojas za spasavanje, jer su svi dobri, samo su boje različite“, kaže Radosavljević.

Oni pacijenti koji odlaze na redovne kontrole i koji ne primaju terapiju mogu bez mnogo razgovora i pitanja da prime vakcinu.

„Savetujemo one koji su u procesu aktivnog lečenja da se konsultuju sa lekarima koji prate njihovo lečenje“, kaže onkolog.

Na sajtu Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije piše da u ovom trenutku još ne postoje podaci o tome koliko su vakcine protiv Kovida-19 efikasne i bezbedne kod osoba sa aktivnom malignom bolešću.

Navodi se i da će pojedini proizvođači vakcina planiraju da započnu istraživanja vakcinacije kod onkoloških pacijenata u bliskoj budućnosti.

Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju preporučila je svim onkološkim bolesnicima koji su se izlečili od maligne bolesti ili su sada u remisiji da slobodno prime bilo koju vakcinu protiv korona virusa.

„Oni koji primaju terapiju ili čekaju operaciju treba da razgovaraju sa onkologom i postupe onako kako lekar koji ih vodi smatra da treba da urade“, rekla je Grujičić nedavno za RTS.

Dodala je da bi davanje vakcine pacijentima koji trenutno primaju hemioterapiju mogao da bude „pucanj u prazno“, s obzirom na to da je njihov imunitet već oslabljen.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk