Van Gog: Umetnik se borio s „epizodama delirijuma zbog odvikavanja od alkohola“

Slikar Vinsent van Gog je verovatno imao dve epizode delirijuma zbog odvikavanja od alkohola, pokazalo je novo istraživanje.

Postimpresionistički slikar, poznat po delima Suncokreti i Zvezdana noć, čuven je i po tome što je odsekao sebi deo levog uha.

Van Gog je epizodu odbacio kao „napad ludila jednostavnog umetnika“, a kasnije i kao „mentalnu ili nervnu groznicu“.

Istraživanje u Holandiji sada baca novo svetlo na njegovo mentalno stanje.

• Mona Liza „oživela“ pomoću veštačke inteligencije
• Za koliko je prodat Van Gogov pištolj kojim je pokušao samoubistvo
• Van Gogovo pismo o poseti bordelu prodato za 210.000 evra

Stručnjaci sa Univerzitetskog medicinskog centra Groningen doneli su psihijatrijsku procenu na osnovu stotina pisama koje je napisao – većinu voljenom bratu Teu – kao i postojeće medicinske dokumentacije.

Otkrili su da je umetnik verovatno doživeo dve epizode ​​delirijuma izazvanog odvikavanjem od alkohola posle čega je sebi odsekao uho.

Ali, kako pacijent u ovom slučaju nije mogao da bude ispitivan, istraživači su naglasili da se njihovim zaključcima mora pristupati oprezno.

Smatra se da se Van Gog borio sa kombinacijom psihijatrijskih poremećaja, najverovatnije bipolarnog poremećaja, ali njegove sumnje na bolesti nikada nisu dijagnostikovane.

Prema novom istraživanju, malo je verovatno da je holandski slikar imao šizofreniju.

A njegovi lekari postavili su dijagnozu, kako navode naučnici, da je Van Gog imao „maskiranu epilepsiju“.

To znači da pacijent nema klasične napade, već poremećaje u ponašanju koji se zasnivaju na epileptičkoj aktivnosti u dubokim delovima mozga.

A sve to dovodi do anksioznosti, halucinacija i deluzija.

U Van Gogovom slučaju, epileptičku aktivnost moglo je da izazove oštećenje mozga zbog načina života.

Preterana upotreba alkohola, slaba ishrana, neisapavanost, psihička iscrpljenost – sve to je moglo da utiče na oštećenje, navode naučnici.

Pošto u to vreme nije bilo dodatnih pregleda, poput snimanja mozga, teško je utvrditi da li su ove teorije mogle da se zasnivaju na činjenicama.

Najnovije istraživanje holandskih naučnika objavljeno je u magazinu International Journal of Bipolar Disorders.

Ali Viljem Nolen, profesor psihijatrije koji je bio jedan od rukovodilaca istraživanja, upozorio je da je Van Gog možda „umanjivao ili čak ulepšavao“ neke stvari u pismima.

„Iako ona sadrže dosta informacija, moramo da imamo na ume da ih nije pisao lekarima, već članovima porodice i rođacima. Cilj mu je bio da ih umiri ili da nešto obavi“, kaže Nolen.

„Zbog toga naš članak svakako neće biti poslednji koji se bavi Van Gogovom bolešću“, dodao je on.

Van Gogova kreativnost se ponekad pripisuje njegovim problemima sa mentalnim zdravljem, ali stručnjaci za umetnost tvrde da su njegova dostignuća zasnovana na veštinama na kojima je naporno radio godinama.

Zapravo, on je retko stvarao tokom perioda psihoze.

Uprkos unutrašnjim previranjima, Van Gog je bio duboko motivisan da nastavi da slika i opisao je „duboka prijateljstva“ kao jedini lek.

Preminuo je 29. jula 1890. godine, samo dva dana pošto je pokušao samoubistvo.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk