Vašingtonski sporazum: Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu, Srbija još nije preselila u Jerusalim – zašto je to važno

Iako su Sjedinjene Američke Države priznale Kosovo samo dan od proglašenja nezavisnosti, da isto to učini tradicionalni američki saveznik Izrael trebalo je da prođe punih 13 godina.

Diplomatski odnosi Kosova i Izraela formalno su uspostavljeni 1. febrauara, ali su dogovoreni u septembru Vašingtonskim sporazumom, koji su potpisali predstavnici Beograda i Prištine u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.

Priština je tokom virtuelne sednice ministara spoljnih poslova Kosova i Izraela najavila otvaranje ambasade u Jerusalimu – uprkos negodovanju Evropske unije.

Ambasada je zvanično otvorena 14. marta, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova i dijaspore Kosova.,

Vašingtonskim sporazumom se i Srbija obavezala da do 1. jula 2021. preseli ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, ali se to do isteka tog roka nije desilo.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će „Srbija u skladu sa međunarodnim pravom i sopstvenim interesima odlučiti kada će i da li će to učiniti“.

Do promene tih interesa došlo je, kaže, upravo kada je Izrael priznao Kosovo i u skladu sa tim će Beograd donositi dalje odluke.

Dok je on i proletos tvrdio da „to neće pozitivno uticati na odnose Srbije sa jevrejskom državom“, pojedini predstavnici Vašingtona lično, a izaslanik prethodne Trampove adminstracije

A great day.

Israel and Kosovo officially sign diplomatic relations.

Thank you, @MelizaHaradinaj, @IsraelMFA, Donald Trump and Tweets by SecBlinken
for your commitment to making today a truly historic day! pic.twitter.com/z4kSNjuqFY

— Richard Grenell (@RichardGrenell) February 1, 2021

preko Tvitera, pozdravili su sporazum Izraela i Kosova.

• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu
• Šta je Tramp ostavio Balkanu u nasleđe
• Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta

Eternally grateful to #US ??, its cont. bipartisan support to #Kosovo & its people, to former ?? President Donald Trump, SPE Tweets by RichardGrenell
, Tweets by robertcobrien
, Tweets by StateDept
, DAS #MatthewPalmer Tweets by StateEUR
, Tweets by USAmbKosovo
& the recent support received from Tweets by SecBlinken
.

God Bless the USA pic.twitter.com/lyKSBLVoPy

— Meliza Haradinaj – Stublla (@MelizaHaradinaj)

Eternally grateful to #US ??, its cont. bipartisan support to #Kosovo & its people, to former ?? President Donald Trump, SPE @RichardGrenell, @robertcobrien, @StateDept, DAS #MatthewPalmer @StateEUR, @USAmbKosovo & the recent support received from @SecBlinken.

God Bless the USA pic.twitter.com/lyKSBLVoPy

— Meliza Haradinaj – Stublla (@MelizaHaradinaj) February 1, 2021

Zašto je to bitno?

Odluka Izraela da prizna Kosovo je važna zato što je to prvo priznanje od početka 2018. godine, smatra profesor Džejms Ker Lindzi sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke.

Pre Izraela, Kosovo je priznao Barbados febuara 2018.

Ne samo to, dodaje profesor – tokom poslednjih nekoliko godina, Beograd je postigao značajan uspeh u ubeđivanju jednog broja zemalja da preispitaju odluku o priznanju Kosova.

„U tom smislu odluka Izraela je jedna važna pobeda za Kosovo u dugoročnoj bici za priznanja“, ističe Ker Lindzi u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Ovo je veoma značajno iz još jednog razloga, napominje.

„Već duže vreme Srbija i Izrael grade snažne odnose i podržavaju jedni druge u diplomatiji.

„Zato je ovo priznanje došlo kao veliko iznenađenje za većinu posmatrača“, dodaje Ker Lindzi.

Činjenica da je kao deo Vašingtonskog dogovora i Srbija pristala da preseli ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, protivno volji Evropske unije, takođe je bila „gotovo šokantana“, ističe profesor.

Pitanje lokacije ambasade povlači za sobom i pitanje statusa Jerusalima – dok Izraelci tvrde da je to glavni grad Izraela, Palestinci i deo međunarodne zajednice tvrde da je grad okupiran.

„Kao da se (otvaranjem ambasade) Beograd zahvaljuje Izraelu što je iznenada okrenuo leđa njihovim odnosima prilično javno i na ponižavajuć način“, navodi Ker Lindzi.

Izrael je okupirao Zapadnu obalu i Istočni Jerusalim tokom rata na Bliskom istoku 1967.

Veći deo međunarodne zajednice smatra da je time prekršeno međunarodno pravo, a Izrael to odbacuje.

Ipak, većina zemalja diplomatska predstavništva u Izraelu ima u Tel Avivu dok su ambasade u Jerusalimu dosad otvorili samo Amerika i Gvatemala.

Otvaranje ambasade u Jerusalimu – diplomatski izazov i za Kosovo i za Srbiju

Analiza profesora Džejmsa Ker Lindzija

Postavljalo se pitanje i da li će Vašingtonski sporazum zaista biti poštovan.

Smatralo se da će, kao što je radila Trampova administracija, različite strane poželeti da tiho odustanu od odluka kada Tramp napusti kabinet.

Ipak, Kosovo i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, što je važno.

Otvaranje ambasade u Jerusalimu moglo bi da diplomatski košta Kosovo.

Većina zemalja EU i mnoge druge, uključujući i važne većinski muslimanske zemlje neće na to gledati blagonaklono, već kao na uvredu za palestinsko pitanje.

Možda će ubuduće Kosovo preseliti ambasaadu, ukoliko nastavi pregovore o pristupanju EU, ali to nije stvar ovog trenutka.

Pitanje je da li će Srbija ispuniti svoj deo dogovora i otvoriti ambasadu u Jerusalimu.

To stavlja Beograd u tešku poziciju.

S jedne strane, očekuje se da neko ispuni ono što je potpisao (mada nisam ni očekivao da mu se neko protivi).

Ako to ne učini, to bi dodatno narušilo odnose sa Izraelom.

Ovo bi moglo da bude značajno, jer je Izrael očigledno važan američki partner.

Ipak, otvaranje ambasade dovešće Srbiju u sukob sa članicama EU.

Takođe, ako to učini, izgledaće slaba i da jednostavno pristaje na poniženja iz Vašingtonskog sporazuma.

U stvari, biće zanimljivo videti šta nova američka administracija planira da radi na Balkanu i koliko će očekivati da se koji od elemenata Vašingtonskog sporazuma sprovede u delo.

I pozitivni i negativni efekti

Trebalo bi izmeriti pozitivne i negativne aspekte odluke o uspostavljanju diplomatskih odnosa Izraela i Kosova, navodi za BBC na srpskom kosovski politički analitičar Beljulj Bećaj.

U pozitivne ubraja uverenje da će to verovatno „uticati na dalji tok novih priznanja Kosova“.

O tome je govorio i odlazeći kosovski premijer Avdulah Hoti ocenivši da je uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom Kosovo „probilo blokadu priznanja“.

„Negativna strana je što ambasada treba da se otvori u Jerusalimu.

„Druga stvar je što to indirektno znači i suprotstavljanje Evropske unije i može se shvatiti da Kosovo ide svojim putem, nezavisno od interesa evropske zajednice“, navodi analitičar.

Nijedna evropska zemlja nije premestila ambasadu i predstavnici Brisela oštro su protivili takvim najavama u više navrata.

Odluka Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu je „za žaljenje“, rekao je portparol službe za spoljne poslove EU Peter Stano.

To se odnosi i na Srbiju, rekao je Stano i dodao da, ukoliko je zvanični strateški cilj Kosova ili Srbije ulazak u EU, obe strane moraju da ispune uslove koji se stavljaju pred njih.

Ukoliko otvori ambasadu u Jerusalimu Kosovo bi bila i prva većinski muslimanska zemlja koja je to učinila.

„Kosovo je manje-više rešilo da ide svojim putem u međunarodnim odnosima i da se više oslanja na SAD nego na Evropsku uniju“, ocenjuje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku za BBC.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Izraelom je važan korak, dodaje.

„To je jedan novi nivo, a u kom pravcu će ići saradnja videćemo.

„Kosovo je dobilo priznanje važnog aktera u međunarodnim odnosima“, navodi Grubješić.

Ambasadorka Kosova u Izraelu verovatno će biti Ines Demiri, koja je prošle godine imenovana za predstavnicu u ovoj zemlji.

Šta diplomatski odnosi s Kosovom znače za Izrael?

Portal Jerusalim post prenosi da na Kosovo i Izrael imaju istorijski dobre odnose i podseća da je vlada jevrejske države dopremala značajnu humanitarnu pomoć na Kosovo tokom rata 1998. i 1999. protiv režima Slobodana Miloševića.

Danas na Kosovu živi oko 80 jevrejskih porodica, većina ih je u Prištini, a tri porodice žive u Prizrenu, dodaje se u tekstu.

Istorija, nije jedini razlog, smatra analitičarka.

„Izrael se pozicionira i u ovom regionu, važno je da imaju još jednu državu na svojoj strani i poslovno i vojno“, navodi Grubješić.

A već ima, kaže, odličnu saradnju sa Srbijom i Grčkom, sa kojom je dogovoren i zajednički gasovod kojim bi do Zapadnog Balkana stizao gas iz Izraela.

Zvaničnici Grčke, Izraela i Kipra potpisali su u januaru prošle godine sporazum o izgradnji podmorskog gasovoda za prenos gasa iz novih priobalnih ležišta u jugoistočnom Sredozemlju do kontinentalnog dela Evrope.

Gasovod „IstMed“ od 1.900 kilometara trebalo bi da bude alternativni izvor gasa za Evropu koja sada u velikoj meri zavisi od snabdevanja iz Rusije i regiona Kavkaza.

Trka u traganju za ležištima gasa i nafte na jugu Sredozemlja stvorila je nove napetosti između Grčke i Kipra, s jedne strane, i njihovog istorijskog rivala – Turske, prenele su agencije.

Kako je došlo do međusobnih priznanja?

Kosovo do sada nije priznalo Izrael, ne zato što se muslimanska većina u toj zemlji tome protivila već zato što jevrejska država nije priznavala Kosovo.

Izrael je strahovao da bi to stvorilo opasan presedan koji bi sledili Palestinci, navode izraelski mediji, a prenosi Beta.

Uspostavljanju odnosa Kosova i Izraela prethodili su i sporazumi o normalizaciji odnosa postignuti u proteklim mesecima između jevrejske države i četiri arapaske zemlje, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom, navodi aencija Frans pres.

Ipak, sve četiri zemlje zadržale su diplomatska predstavništva u Tel Avivu.

Pitanje je da li će nova američka administracija biti protiv odluke o pomeranju ambasada, kaže Suzana Grubješić.

Ona podseća na najave novog američkog predsednika Džozefa Bajdena da će obnoviti razgovore s Palestincima i da se snažno zalažu za rešenje dve države – palestinsku i izraelsku.

„To je stari plan na kom se nije već nekoliko godina radilo, svi su mislili da su SAD od toga odustale“, ističe Grubješić.

Na taj plan podsetili su i predstavnici Turske.

„Opredeljenje Kosova je protivno međunarodnom pravu, uključujući rezoluciju Ujedinjenih nacija usvojenu povodom ovog pitanja“, poručio je portparol turskog Ministarstva spoljnih poslova Hami Aksoi.

Aksoi dodaje da je očigledno da svaki korak u ovom pravcu „neće ići u korist težnjama Palestine i da će potkopati viziju rešenja dve države“.

• Rezolucija 1244 – dvadeset godina kasnije
• Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
• Koja je, zapravo, uloga UNMIK-a danas

Može li ovo da utiče na odnose Srbije i Izraela?

Može, ocenio je predsednik Vučić i zato, kaže, srpska strana u Vašingtonu i nije htela „da potpiše dokument zajedno s Albancima i Amerikancima“.

„Nismo hteli to da podstičemo, već da podstaknemo Izrael da to ne uradi, ali Izrael je izabrao da im je Amerika najvažnija.

„To neće sjajno uticati na naše odnose, ali otvara neke druge perspektive o kojima ne bih sada da govorim“, rekao je Vučić za televiziju Pink.

Od 1. oktobra 2020, Srbija u Jerusalimu ima zajednički ekonomski centar Vlade Srbije i Privredne komore Srbije.

I ovaj centar i premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim do leta 2021. dogovoreni su Vašingtonskim sporazumom.

„Srbija i Izrael imaju odličnu saradnju, ali ne mislim da ćemo u narednom periodu mi pomerati ambasadu u Jerusalim.

„Tamo smo već otvorili državnu kancaleriju – kancelariju Privredne komore Srbije i mislim da je za sada to sasvim dovoljno“, ocenjuje Grubješić.

Da Srbija još nije odlučila da li će i kada pomerati ambasadu, potvrdio je i predsednik Aleksandar Vučić, 1. jula 2021. kada je istekao rok na koji se Srbija obavezala.

Odluku o tome doneće u skladu sa sopstvenim interesima, naveo je.

„Srbija će poštovati prijateljstvo sa Izraelom ali će poštovati i sebe i to sam rekao i u susretu sa izraelskim premijerom“, poručio je Vučić, tokom obilaska gradilišta u okviru Beograda na vodi.

Šta su rekli zvaničnici?

„Izrael postaje 117. zemlja koja priznaje Republiku Kosovo kao nezavisnu i suverenu zemlju“, rekla je ministarka Kosova Meliza Haradinaj Stubla prilikom potpisivanja sporazuma kom je prisustvovao i američki izaslanik za Balkan Metju Palmer, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi poručio je da je 1. februara „ispisana istorija“.

„Ovo je prvi put u istoriji da se diplomatski odnosi uspostavljaju putem (aplikacije) Zuma“, rekao je Aškenazi.

Potpisan je sporazum, šta dalje?

To je ključno pitanje za vlasti u Prištini, smatra kosovski analitičar Beljulj Bećaj.

„Mi imamo rak ranu u spoljnopolitičkoj orijentaciji mi samo tražimo priznanje i posle zaboravljamo, a suština politike nije u tome“, upozorava Bećaj.

Suština je, dodaje, da se uspostave i intenziviraju odnosi, da se prodube ekonomski, prosvetni, informacioni – institucionalni odnosi.

„Izrael bi po pitanju tehnološkog ili digitalnog napretka mogao da pomogne u smislu investicija na Kosovu, ali to treba da bude posledica negovanja dobrih odnosa“, kaže Bećaj.

A nešto tako konkretno – retko se desi, dodaje.

„Nisam dosad video da se organizuju izložba, koncert ili utakmica simboličkog karaktera, ako već nismo spremni da ubedimo neke države koje su priznale Kosovo da ulažu novac“, dodaje kosovski analitičar.

Tekst je ažuriran 14. marta 2021.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk