Velika Britanija i Daunov sindrom: Žena koja se bori za izmenu zakona o abortusu

U Velikoj Britaniji, abortus je dozvoljen do 24. nedelje trudnoće.

Međutim, ako fetus ima Daunov sindrom, žena može da se odluči da abortira bilo kad tokom trudnoće, do samog dana porođaja.

Za Hajdi Krauter, to je diskriminatorski.

„Zakon bi trebalo da je isti za svakoga", kaže za BBC ova dvadesetsedmogodišnjakinja iz Koventrija, u Engleskoj.

• Živeti sa Daunovim sindromom u Srbiji
• Trenutak kad sam saznala da mi dete ima Daunov sindrom
• Grenlandski skandal sa kontrolom rađanja

Krauter je odlučila da pokuša da privoli sudove u zemlji da izmene ovaj deo Zakona o abortusu, koji datira iz 1967. godine.

Za nju je to i veoma lična borba: ona je rođena sa genetskim poremećajem koji izaziva Daunov sindrom.

„Želim da se borim za to da deca sa Daunovim sindromom imaju ista prava kao i svi ostali."

„Ono što nas definiše kao ljudska bića je ono što jesmo, a ne problemi koje imamo", dodaje ona.

Do sada su i Viši sud i Apelacioni sud odbili zahtev Hajdi Krauter, presudivši da aktuelni zakon ne narušava prava ljudi koji žive sa invaliditetom.

Ali dvadesetsedmogodišnjakinja je već najavila da će slučaj odvesti pred Vrhovni sud, najviši sud u britanskom pravosudnom sistemu.

'Paket iznenađenja'

Govoreći preko video linka, aktivistkinja je rekla da razume zabrinutost mnogih roditelja kad otkriju da im beba ima Daunov sindrom - stanje u kom osoba ima višak hromozoma koji može da izazove i mentalne i fizičke poteškoće.

„Moji roditelji su otkrili da imam Daunov sindrom tek kad sam se rodila i prvo što su osetili bio je strah", priseća se ona.

„Nisu znali šta da očekuju. Mislili su da nikad neću uspeti da se osamostalim, da se nikad neću udati."

Takođe, kao i mnoga deca sa ovim stanjem, Hajdi je imala ozbiljnih zdravstvenih problema.

„Moja prva godina života bila je veoma teška, zato što sam rođena sa rupom u srcu i morali su da me operišu. Stalno sam visila po bolnicama. Još uvek imam ožiljak na grudima", objašnjava ona.

„Trebalo je da me moji roditelji zamalo izgube da bi počeli da me vole. Shvatili su da sam samo beba kojoj je potrebna ljubav."

Oni su je na kraju toliko zavoleli da su, dok je Krauter još bila mala, čak napisali knjigu o njenom detinjstvu - Paket iznenađenja.

Pogledajte video: Prva modna revija manekena sa Daunovim sindromom u Beogradu

Krauter je treće dete od četvoro i odrasla je sa dvoje starije braće i jednom mlađom sestrom.

Oni su zajedno išli u lokalnu školu i kad je Hajdi maturirala, počela je da radi u frizerskim salonima za decu i da studira Korisničku službu u centru za više obrazovanje.

Kad je napunila 20 godina, Krauter se iselila iz porodične kuće i počela da živi u vlastitom smeštaju.

Kao i mnoge druge firme, frizerski salon se zatvorio tokom pandemije kovida-19.

Hajdi je, međutim, imala drugih distrakcija tokom dugog perioda uvedenih mera ograničenja: bila je u vezi na daljinu sa Džejmsom, mladićem kog je upoznala preko dalekog rođaka, a koji je živeo na oko četiri sata vožnje od Koventrija.

Hajdi i Džejms, koji takođe ima Daunov sindrom, venčali su se prošle godine.

„Moji roditelji su se brinuli da se nikad neću udati, a ja sam na kraju imala tri ceremonije", smeje se ona, objašnjavajući da je zbog kovid ograničenja morala da organizuje građansku ceremoniju i malu proslavu, pre nego što je organizovala veliko slavlje kad se promenio pandemijski protokol.

Džejms se uselio u Hajdin stan, gde njih dvoje još uvek žive.

100 odsto abortusa

Hajdi je započela kampanju 2018. godine, nakon što je britanska vlada uvela u zdravstvo opcioni test za trudnice koji omogućuje, putem neinvazivnog testiranja, da se utvrdi da li fetus ima Daunov sindrom.

Cilj je bio da se smanji broj trudnica koje se odlučuju za rizičnije dijagnostičke testove kako bi se isključila mogućnost ove anomalije.

Ali kritičari poput Krauter upozoravaju da će to navesti više žena da se odluče za abortus beba s ovim stanjem.

Grupe za borbu protiv abortusa tvrde da se 90 odsto britanskih trudnica koje dobiju ovu dijagnozu odlučuje da prekine trudnoću.

U SAD, ta stopa je 67 odsto, prema kongresnom izveštaju objavljenom u martu ove godine.

„Ako se bude radilo više i više testova, rađaće se sve manje i manje dece", tvrdi ona.

Hajdi se pridružila nevladinoj organizaciji „Ne izbacujte nas testovima", ubeđena da se ovi abortusi dešavaju „zato što ljudi ne dobijaju prave informacije".

„Mnogi roditelji, poput mojih, plaše se onoga što ne znaju. A medicinske ustanove im govore samo negativne stvari, zbog čega se toliki broj njih odlučuje na abortus", kaže ona.

Aktivistkinja priznaje da deca sa Daunovim sindromom traže više pomoći i nege, budući da često imaju poteškoće u učenju, a mogu da imaju i probleme sa srcem, vidom, sluhom, probavom i žlezdama.

Ali u razgovoru sa BBC-jem, Krauter kaže da veruje da to nije opravdanje za dozvolu da se fetusi sa genetskim poremećajem abortiraju nakon zakonske granice koja postoji za bebe bez invaliditeta.

„Ne želimo da nas doživljavaju kao problem… Ne postoji savršena beba", ističe ona, dodavši da u njenoj zemlji roditelji dece sa Daunovim sindromom mogu da se obrate brojnim organizacijama za podršku.

Pravna bitka

Hajdi je istakla da Zakon o abortusu ne pogađa samo fetuse sa Daunovim sindromom.

„Zakon takođe omogućava abortuse tokom čitave trudnoće za stvari koje mogu lako da se koriguju. To je šokantno."

Tekst zakona ukazuje na to da abortusi mogu da se obave i posle 24. nedelje kad postoji „značajan rizik da bi dete, ako bude rođeno, patilo od fizičkih ili mentalnih anomalija koje bi ga činile teškim invalidom".

Dvadeset petog novembra, kad je Apelacioni sud odbio peticiju Hajdi Krauter, on je priznao da mnogi ljudi sa Daunovim sindromom i drugim invaliditetima „mogu biti uvređeni zato što zakon prihvata dijagnozu tokom trudnoće kao opravdanje za abortus i da oni to mogu da dožive kao odsustvo vrednovanja njihovih života".

Međutim, sud nije smatrao da je to dovoljno da se dozvoli izmena aktuelnog zakona.

Kler Marfi, izvršna direktorka Britanske službe za savete tokom trudnoće, koja obezbeđuje zdravstvenu negu u vreme abortusa, slaže se s ovom sudskom odlukom.

„Ne postoji kontradikcija između društva koji se zalaže sa prava osoba sa invaliditetom i društva koje omogućuje ženama da donesu teške odluke u nesigurnim vremenima", kaže ona.

Prema Marfi, „ukoliko bude bio uspešan, ovaj slučaj će imati dalekosežne posledice. Podnositeljka zahteva tvrdi da fetusi treba da imaju ljudska prava, što je protivno višegodišnjim pravnim presedanima u Velikoj Britaniji."

„Hajdin stav je da je to atak na prava trudnica, ne samo u vezi sa abortusom već i po pitanju donošenja njihovih vlastitih odluka tokom porođaja".

Lin Mari iz „Ne izbacujte nas testovima" kaže za BBC da druge zemlje, kao što su Island i Danska, takođe imaju zakone koji omogućuju abortuse sve do kraja trudnoće u slučaju Daunovog sindroma i drugih invaliditeta, i da se u tim zemljama abortiraju „skoro svi fetusi" sa ovim stanjima.

To je složena i kontroverzna tema, ali za Hajdi je ovaj zakon koji je usvojen pre više od pola veka potpuno zastareo.

„U vreme kad je bio odobren, ljudi sa Daunovim sindromom nisu mogli da idu u školu i morali su da borave po ustanovama. Nisu postojali metodi lečenja ili tehnologija koji postoje danas", kaže ona.

Aktivistkinja je pojasnila da poštuje prava žena da odaberu da li će nastaviti sa trudnoćom, ali i da veruje da ne sme da postoji razlika između beba sa ili bez invaliditeta.

„Sudije tvrde da zakon na utiče na prava ljudi koji žive sa Daunovim sindromom, ali ja se osećam anatemisano."

„Kad vidim mog malog bratanca, pitam se zašto je moj život manje vredan od njegovog. Ili života moje mame ili mog tate."

„Moramo da počnemo da posmatramo Daunov sindrom u novom, pozitivnijem svetlu", dodaje Hajdi.

Upitana zašto misli da bi svet bez ljudi sa ovim stanjem bio nešto loše, Krauter kaže da su „ljudima potrebni i drugi različiti ljudi, potreban nam je diverzitet".

„Jeste, teško je imati dete sa Daunovim sindromom, ali postoji i ogromna nagrada na kraju", dodaje aktivkistkinja.

U avgustu je Hajdi objavila nastavak knjige koju su joj njeni roditelji posvetili 2003. godine.

Ja sam samo Hajdi opisuje njen život kao odrasle osobe, uključujući njene sudske bitke, njen bračni život i njen aktuelni posao asistentkinje za decu sa Daunovim sindromom.

Naslov knjige aludira na koncept koji je ponovila više puta tokom ovog intervjua.

„Ja nisam sindrom. Ja sam osoba. Ja sam Hajdi."

„Mi smo svi fantastični upravo onakvi kakvi jesmo."

Pogledajte video: Upoznajte Ornelu - tinejdžerku sa Daunovim sindromom koja sanja zlato na Specijalnoj Olimpijadi

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]