Velika Britanija i televizija: Pet izazova za BBC na stoti rođendan

Na dan kada BBC obeležava stogodišnjicu rada, naš urednik za medije istražuje kakvi su sve izazovi pred našom kućom, od takmičenja sa striming servisima do privlačenja mlađe publike na TikToku.

Značajne institucije, kao i značajna književna dela, često se rađaju iz egzistencijalne zebnje, kao hitni odgovori na sveprisutne užase tog doba. Kao vanremensko delo TS Eliota, Pusta zemlja, objavljeno 1922, tako i BBC.

Kada je lord Rejt – pogođen metkom u lice tokom Prvog svetskog rata – postao prvi generalni direktor BBC-ja, u srcu su mu bili nacionalni interesi.

Inženjer iz Škotske u posleratnom Londonu, želeo je da upotrebi najnoviju tehnologiju u zemlji opustošenoj ratom.

• Deset ljudi, trenutaka i predmeta koji su proslavili BBC
• Inženjer koji je stvorio „zametak“ BBC-ja
• Kako je BBC novinar postao zvezda interneta pretvorivši se u „proroka“ Mundijala

Danas bi samo retki predložili izgradnju institucije javnog medijskog servisa.

Još su ređi oni koji bi predložili finansiranje iz pretplate, što mnogi smatraju porezom na domaćinstva.

A ipak, kao što pokazuju rezultati gledanosti BBC programa posvećenih smrti kraljice Elizabete Druge, BBC je često vrhunski svetski medij.

Već čitav vek, BBC je tu za Britance u velikim trenucima nacionalnog i internacionalnog života. Čerčilovi ratni govori na radiju; krunisanje kraljice Elizabete; Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966, prvi čovek na Mesecu; pad Berlinskog zida; Ed Bols koji izvodi Gangnam ples u šouu Ples do zvezda (Strictly Come Dancing).

Većina stanovnika Britanije zna za ove događaje zahvaljujući BBC-ju.

No, danas je teže nego ikad uspostaviti zajedništvo i jedinstvo u zemlji, delom zbog promena u Britaniji, ali uglavnom zbog promena u samim medijima.

Tokom ovih sto godina, BBC je koristio najnoviju tehnologiju da bi ojačao sopstveni emotivni ugovor sa narodom. Rođen u doba radija, BBC nam je ponudio prvi uvid u televiziju,

Niz tehnoloških revolucija – internet, pametni telefoni, društvene mreže – sve su one nepovratno oslabile BBC-jevu vezu sa našom kulturom.

Ove revolucije povezuju najveće izazove sa kojima se BBC suočava danas.

A evo pet najvažnijih.

Poverenje

Poverenje se najlakše uništava a najteže uspostavlja.

Česti skandali – Džimi Sevil, intervju sa princezom Dajanom Martina Bašira i još mnogo toga – duboko su uzdrmali poverenje javnosti u BBC.

A ovo je doba dezinformacija.

U svetu u kojem se laži šire brže nego istina, stav da je tačnost svetinja skoro da je nestao.

Društvene mreže su, ispostavilo se, bile katastrofalne za novinarski zanat.

Ovo je prilika da neke novinare koji troše vreme, novac i ulažu napore da utvrde istinu, nešto u šta većina ljudi i dalje veruje.

Ali opadanje poverenja je pretnja za BBC.

Ljudi neće plaćati za ono u šta nemaju poverenja.

Troškovi

Vrednost direktne konkurencije procenjuje se na stotine milijardi u bilo kojoj valuti i BBC ne može da se izbori sa Netfliksom, Dizni plusom i ostalim servisima.

Finansiranje BBC-ja je ograničeno na oko pet milijardi funti.

BBC je u obavezi da proizvodi sve ono što konkurencija ne mora – vesti, radio, verski program, strogo je regulisan i stalno je pod neumornim političkim pritiskom.

Striming servisi su takođe preuzeli brojno osoblje i povećali troškove proizvodnje programa.

Na kraju će BBC morati da proizvodi manje, što znači da će morati da utvrdi šta može da izvede što drugi ne mogu.

Osvojiti mlađu publiku

Upečatljiv je generacijski jaz među publikom koja prati BBC sadržaje.

Britanci stari između 16 i 24 godine više vremena provode samo na društvenoj mreži TikTok nego što uopšte gledaju televiziju.

Tokom prošle decenije, vreme koje ove generacije provode uz televizor opalo je za dve trećine.

Najveća noćna mora za BBC je nevažnost.

Izgubiti popularan TV program jeste udarac, ali granice postoje.

U velikim trenucima, BBC mora da ostane nezamenljiv. I za sada, jeste.

Ali put ka nebitnost popločan je TikTok video snimcima, Netfliks dolarima i Spotifaj plejlistama.

Univerzalna privlačnost

Povezano, ali povezano pitanje je univerzalnost.

Da bi zadržao pretplatu, BBC mora da bude univerzalno interesantan, ili bar najbliži tome.

Zbog toga je generalni direktor Tim Dejvi kao glavni prioritet utvrdio obnavljanje krhke reputacije BBC-ja kao bastiona nepristrasnosti.

U zemlji toliko digitalizovanoj, raznovrsnoj i podeljenoj kao što je moderna Britanija, zadovoljavanje svih je izuzetno teško.

Institucija koja nudi i neguje emisije poput Potrage za starinama (Antiques Roadshow) mora takođe da zadovolji publiku zainteresovanu za modernu elektronsku muziku.

Kritičari BBC politike nazivaju ovakve pokušaje imperijalnom ambicijom“.

Ali čak i kad BBC priznaje da mora da proizvodi manje, i da se usmeri na ponudu koju tržište ne može da obezbedi, sadašnji model finansiranja zavisi na dokazivanju da ova kuća prevazilazi sve generacijske, geografske i rodne podele.

Politika

BBC je uvek mogao da razgnevi vlade, svih partija i boja.

Danas postoje dve velike razlike.

Prvo, neprijateljski stav vlade je mnogo nemilosrdniji, zahvaljujući delom i društvenim mrežama i današnjim kulturnim ratovima.

Drugo, najposvećeniji neprijatelji BBC-ja mogu da koriste striming revoluciju da pokažu sopstvene argumente, tvrdeći da pretplata više nema opravdanje.

Njihova agenda je ideološka, a njihovi argumenti se zasnivaju na tehnologiji.

I dalje postoji snažno protivljenje u praksi za pretplatu u praksi – pretnja krivičnim kaznama.

Danas oni koji ovako misle mogu da dodaju još jedan argument – ovakva praksa nije u skladu sa dobom Jutjuba i Instagrama.

Zajedno, svi ovi izazovi predstavljaju egzistencijalnu pretnju.

Samo bi neko veoma hrabar mogao da se kladi da će sadašnji model finansiranja BBC-ja preživeti decenije koje dolaze.

Ali kako su pokazale poslednje nedelje, BBC je i dalje izuzetno drag i cenjen, a neke stvari može da uradi na najbolji, vrhunski način.

I sadašnji menadžeri i urednici imaju plan kojim žele da odgovore na ove izazove.

Čak i dok se polako sužava u broju, BBC mora da koristi najnoviju tehnologiju da bi obezbedio novi ugovor sa narodom, da ga ubedi da vredi plaćati za BBC, i da zadrži protivnike na zadovoljavajućoj udaljenosti.

Najveća šansa za ovog stogodišnjaka je da se vrati prosvetljenoj viziji onog sina propovednika koji ga je oživeo.

Kao što je lord Rejt znao 1922. godine, kvalitet a ne kvantitet je najveća nada za opstanak BBC-ja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk