Vilijem Voker u Intervjuu petkom: „Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova"

Više od dvadeset godina pre Vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova, američki diplomata Vilijem Voker ubrzao je „točak istorije" na Balkanu.

Povratak interesovanja Sjedinjenih Država za nerešene odnose Beograda i Prištine kroz ulogu predsednika Donalda Trampa ipak mu ne uliva poverenje.

„Predsednik Tramp je sigurno zainteresovaniji za ekonomska nego politička pitanja i probleme dve zemlje - ako bi ti ekonomski dogovori uspeli, ako bi kreirali radna mesta, razvoj, privukli strane investicije, bilo bi to dobro za region.

Ipak, plašim se da bavljenje samo ekonomskim pitanjima neće rešiti političke probleme koji ostaju otvoreni i kojima se u pregovorima već godinama bez većeg uspeha bavi Evropska unija", kaže Voker u razgovoru za BBC na srpskom.

• Zašto je bitan slučaj Račak - u 300 i 500 reči
• Dve decenije od NATO bombardovanja Jugoslavije
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“

On postavlja pitanje kredibilnosti onoga što su srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali u Vašingtonu.

„Ne mislim da će obećanja koja su data u ekonomskom delu sporazuma biti ispunjena - ova Bela kuća je poznata po izgovaranju krupnih reči u ekonomskoj sferi i u Americi koje se nisu ostvarile.

Ako tome dodate da predsednik Tramp i njegovi saradnici mogu napustiti položaje za nekoliko nedelja, oni možda neće biti ni u prilici da ovaj sporazum sprovode."

Voker je na Kosovu predstavljao američku administraciju demokrate Bila Klintona, nasuprot aktuelnom republikanskom predsedniku Trampu.

Predvodio je posmatračku misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ali je ostao upamćen po događajima u selu Račak kada je ustvrdio da su srpske snage masakrirale više desetina albanskih muškaraca i dečaka, što je ubrzalo pripreme za vojnu operaciju NATO-a protiv Jugoslavije.

Voker je danas u penziji, a na Kosovu postoji fondacija koja nosi njegovo ime i od septembra 2020. godine ima ugovor sa kancelarijom predsednika Kosova Hašima Tačija o savetovanju.

Politika pre ekonomije

Vilijem Voker ne krije da, kako kaže, „nije veliki ljubitelj aktuelnog predsednika SAD" koji dolazi iz partije suprotstavljene njegovoj, pa dodaje da je Vašingtonski sporazum samo deo pokušaja Bele kuće da skrene pažnju sa loših vesti.

Na pitanje da li bi budućem predsedniku SAD sugerisao da odustane od strategije Trampovog izaslanika za Kosovo Ričarda Grenela, koji je promovisao princip rešavanja ekonomskih pitanja pre političkih, Voker kaže da deo strategije ne bi nužno morao da se menja.

„Ja bih sugerisao da učinimo i više, da pružimo više ekonomske pomoći i odgovorimo na potrebe regiona za sve ljude koji tamo žive, sugerisao bih da ispunimo ekonomska obećanja, ali i da se pozabavimo političkim pitanjima koja muče ova dva naroda, a čime se niko nije uspešno bavio dve decenije.

Politička pitanja su ključna i ne mislim da morate prvo rešiti ekonomska da bi na to prešli."

• Šta su dobili Srbija i Kosovo, a šta Ričard Grenel
• „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime

Dodatnu sumnju u iskrenost namera Vašingtona Voker vidi i u činjenici da Sjedinjene Države petnaest godina nisu pokazivale gotovo nikakvo interesovanje za pitanje Kosova.

„Otišao je predsednik Klinton i arhitekte njegove spoljne politike, a novi ljudi uvek žele da se bave novim problemima - ne da plivaju na talasu uspeha prethodnika.

SAD su se nadale da će Evropska unija preuzeti vodeću ulogu jer je to ipak evropsko dvorište i zbog toga sam dodatno sumnjičav zašto smo se iznenada vratili, da predsednik odjednom vidi ozbiljnu situaciju na Balkanu gde on mora da se pojavi kao pregovarač."

Od Tačijevog kritičara do savetnika

Osim što nema simpatije za Trampa, Voker ih nema ni za još jednog potpisnika Vašingtonskog sporazuma.

Srpskog predsednika Aleksandra Vučića seća se kao ministra informisanja Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja u režimu Slobodana Miloševića.

„Prošlo je dvadeset godina, možemo oprostiti i zaboraviti netačne stvari koje su govorili o meni - nisam radio za CIA, nisam bio deo međunarodne zavere protiv Srbije.

Vučić je danas predsednik, a iz nekog razloga me i dalje pominje, i dalje sa netačnim informacijama, za koje i on zna da nisu tačne jer on zna šta se dešavalo na Kosovu i u Račku - i to me iritira."

Voker kaže da Vučića nije upoznao lično, ali da prati njegove izjave.

„Licemerno je da neko iz Miloševićevog režima pominje genocid i etničko čišćenje, aludirajući da bi kosovski Albanci mogli da ponove 17. mart, posebno kad iza te tvrdnje ne stoje činjenice, a istovremeno se navodno zalaže za dobre odnose sa Prištinom."

U etničkom nasilju 17. marta 2004. godine na Kosovu su napadani i proterani pripadnici srpskih i drugih manjinskih zajednica, ubijeno je 16 Srba i 11 Albanaca.

• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
• Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi

Vilijem Voker odlično poznaje kosovsku političku scenu, a sam kaže da je pomagao strankama od desnice do levice.

Među prijateljima ističe nekadašnjeg predsednika i šefa diplomatije Kosova Bedžeta Pacolija, predsednika Hašima Tačija, dok nekadašnjeg premijera Haradinaja u razgovoru pominje samo po ličnom imenu - Ramuš.

Zbog toga je na Kosovu osnovao fondaciju koja nosi ime „Voker" koja od septembra ove godine ima i ugovor po kome savetuje Hašima Tačija.

„Fondacija želi da poveže albansku populaciju koja je rasuta po svetu sa njihovim otadžbinama - mislim da albansko pitanje nije dobro postavljeno, postoje brojne podele u okviru zemalja gde žive Albanci, pa je i dijaspora podeljena.

Možda Vučić misli da promovišem Veliku Albaniju, ali to nije pitanje koje me uopšte interesuje.

Predsednik Tači je to razumeo, shvatio je da imamo problema sa finansijama i ponudio je ugovor Fondaciji da bismo se bavili našim poslom."

Ipak, upravo se Tačijevo ime našlo na listi optužnica koje čekaju potvrdu pred Međunarodnim sudom za zločine na Kosovu.

„Ako sud optuži Tačija, verujem da će on podneti ostavku i otići u Hag.

Ne mislim da će to izazvati velike potrese na Kosovu, i tamo ima veliki broj ljudi koji bi želeli da on ode sa vlasti, ali mislim da će sve biti rešeno izborima."

Američki diplomata nezadovoljan je i brzinom rada ovog suda, po čijim nalozima pet godina nakon osnivanja počinju prva suđenja.

„Ljudi na Kosovu i u regionu godinama čekaju na odluku Tužilaštva šta će raditi, koje optužnice će podizati - činjenica je da sve to traje dugo, a još nemamo konkretne informacije.

Imam problem i sa suđenjem samo kosovskim Albancima jer su ratne zločine činili i drugi - ne optužujem vojnike i oni koji su bili na terenu, ali krivim Miloševića i njegove saradnike."

Optužbe za zločine na Kosovu bile su deo procesa protiv Slobodana Miloševića pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je za zločine na Kosovu osudio srpskog policijskog generala Vlastimira Đorđevića.

• Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova
• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu

Dve realnosti na Kosovu

Bez mnogo oklevanja, Vilijem Voker saglasiće se da i više od dve decenije posle prestanka ratnih sukoba, na Kosovu postoje paralelne životne realnosti Albanaca i Srba.

Da bi se takav scenario prevladao, Voker pronalazi primer u diplomatskoj karijeri - u doba kada je kao šef misije Ujedinjenih nacija bio zadužen za zaštitu srpskog stanovništva u Istočnoj Slavoniji.

„Tako sam upoznao Miloševića, pa me on video kao prijatelja Srbije i saglasio se da odem u Prištinu, kao šef misije OEBS-a.

Kada je Hrvatska obavila mirnu reintegraciju Istočne Slavonije svi su me pitali šta će se desiti sa srpskom manjinom, a ja sam im rekao da ona sebe treba da vidi kao građane Hrvatske srpskog porekla. Da prihvati realnost da su građani Hrvatske, jer ako budu sebe smatrali samo Srbima, apolitiku vodili po uputstvima Beograda, imaće problema."

Na slično rešenje Voker upućuje i kosovske Srbe, posebno one koji čine većinu na severu Kosova.

„Ako bi prihvatili da su građani Kosova srpske nacionalnosti, kao što postoje građani Kosova albanske nacionalnosti, ako bi radili na tome da Kosovo bude bolje mesto za sve Kosovare, te različite realnosti bi nestale", zaključuje Voker.

Američki diplomata nema sumnje ni kakva je budućnost regiona.

„Mislim da Kosovo nikad neće ponovo biti deo Srbije, građani Kosova su preživeli teške stvari pod Miloševićevim režimom.

Više puta sam Slobodanu Miloševiću rekao da, ako želi da zaustavi aktivnosti Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), treba da tretira Albance kao ravnopravne građane, a ne kao građane drugog reda koji nemaju pravo na jezik ili obrazovanje - Milošević to nikad nije video, želeo je snažnu reakciju na izazov."

Ipak, na opasku da danas kosovski Srbi kažu da se osećaju baš kao kosovski Albanci pre više od dve decenije u Srbiji, Voker kaže da te stvari nisu uporedive.

„Srbija je stara država, prema Miloševiću i nekoliko stotina godina, dok je Kosovo nezavisno tek nekoliko godina, nije priznato od nekih važnih igrača u svetu, a Srbija ih onemogućava da imaju pristup međunarodnim organizacijama.

Sve to daje nadu ljudima na severu Kosova da će se situacija promeniti i da neće morati da budu građani Kosova, a trebalo bi samo da razumeju da oni mogu biti građani Kosova srpske nacionalnosti."

Na glasine da je podela, razmena teritorija ili promena granica jedan od scenarija rešenja kosovskog pitanja, Voker odsečno odgovara - ne.

„Promena granica je uvek veoma složen posao i ponekad ima nepredviđene posledice, najčešće negativne", zaključuje on.

• Čije su Gazivode
• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo

„Beograd je jedino mesto na svetu gde ne mogu da odem"

Sumirajući četrdesetogodišnju diplomatsku karijeru, Voker kaže da je činio greške, ali da njegovi potezi na Kosovu to nisu bili.

„Jedino mesto na svetu gde ne mogu da odem je Beograd - mislim da bih čak i u Severnu Mitrovicu mogao da odem, rekao bih tim ljudima da se zalažem za njihov ekonomski razvoj, mada ne i da u potpunosti prate politiku Beograda.

Nadam se da ću jednog dana otići u Beograd i reći da razumem zašto smatrate da sam zauzeo pogrešnu stranu, ali jedino što sam uradio je da sam rekao da sam tog jutra video 46 tela muškaraca i mladića iz sela Račak koje je srpska vojska odvela, a nekoliko sati kasnije pronađeni su masakrirani i postojali su dokazi da su to učinile srpske snage."

Ujedinjene nacije ocenile su događaje iz januara 1999. kao masakr jugoslovenskih snaga, ali oni pred Haškim tribunalom nisu bili uvršteni u konačnu presudu protiv policijskog generala Vlastimira Đorđevića, iako se pominju u prvostepenoj sudskoj odluci.

Mediji su navodili da je stav Vokera da su u Račku ubijeni civili bio presudan u odluci NATO-a da bombarduje Jugoslaviju u martu 1999. godine.

„Sve je falsifikovao onaj belosvetski prevarant, lopuža i hohštapler Voker", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o Vokerovim stavovima u decembru 2019, godine.

Voker odgovara da je radio ono što i čitave karijere.

„Kada Vučić, ili neka druga propagandna mašina, pokuša da me opiše kao čoveka koji je promenio stav o ljudskim pravima - oni greše, ne razumeju koliko želim da se borim za ljudska prava svuda, na Kosovu, srpske zajednice u Istočnoj Slavoniji."

Kaže i da žali što su nedužni ljudi stradali u bombardovanju Jugoslavije koje je usledilo.

„Nisam bio pristalica bombardovanja već sam se zalagao za kopnenu intervenciju koja bi preciznije reagovala na ono što su radile srpske snage.

Što se izvinjenja NATO tiče, nisam čuo izvinjenja iz Beograda ljudima koji su bili proterani sa Kosova, ženama koje su silovane, a takva izvinjenja olakšala bi bar deo napetosti."

U poslednje dve decenije, Voker redovno odlazi na Kosovo gde ga, kako kaže, dočekuju velika očekivanja građana još od proglašenja nezavisnosti, ali i veliki problemi - nezaposlenost, odlazak mladih ljudi, korupcija, kriminal.

„U nekoliko situacija sreo sam Albance koji su se otvoreno zapitali da li je bilo bolje pod Miloševićem.

Znam da to kažu pomalo i da bi šokirali, ali verujem da bi kosovski Albanci i Srbi, srpski Albanci i Srbi mogli da žive zajedno ako bi promenili deo političkih garnitura, poveli pregovore pod vođstvom Evropske unije", zaključuje Voker.

Pogledajte video o tome kako Srbi i Albanci gledaju na proglašenje nezavisnosti Kosova - 12 godina kasnije

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]