Viralni video snimci mačaka i čovek koji je opsednut njima

Više od decenije kako su mačke prvi put osvojile internet, ove krznene zvezde danas privlače publiku na velikom platnu.

Zašto smo toliko opsednuti njima? Jedan čovek ima odgovor.

Sedim sa skoro 800 ljudi u krcatom istorijskom bioskopu i Milvokiju, u američkoj državi Viskonsin. Prostorija je ukrašena kitnjastim statuama Bude, miriše na kokice sa puterom i treperi od uzbuđenja.

Ljudi se ovde nisu okupili da gledaju poslednji holivudski hit, već dugometražnu kompilaciju video snimaka mačaka sa interneta.

Publika uzdiše, tepa i smeje se mešavini emitovanih smešnih inserata i onih malko produhovljenijih.

Slepa mačka pronalazi brižnu porodicu uprkos slabim šansama za tako nešto, jedna druga sama samcijata uspeva da otera grizlija... priznajem, i sama sam se rasplakala nekoliko puta.

Film je čedo Vila Brejdena, 39-godišnjeg filmadžije iz Sijetla, u saveznoj državi Vašington.

Tokom poslednjih nekoliko godina, on je postao kralj sveta video snimaka mačaka. Procenjuje da je samo prošle godine pogledao između 15.000 i 17.000 njih.

Može se slobodno reći da to nije pravac u kom je Vil mislio da će njegova karijera poći.

Njegova epopeja sa snimcima mačaka započela je 2006. godine dok je bio student Sijetlskog filmskog instituta.

„Trebalo je da uradim video profil nekoga i previše sam odugovlačio sa tim", priseća se on.

Na kraju je iz očaja pažnju posvetio porodičnom ljubimcu kog je čuvao.

„Pomislio sam da bi možda trebalo da uradim video profil te mačke i ako budem napravio parodiju na francuske filmove Novog talasa, a sve bude dovoljno smešno, možda profesori neće primetiti da se baš nisam držao zadatka", kaže Vil.

Henri, dugodlaki crno-beli mačor postao je Henri le Chat Noir - lik sa parodiranom pretencioznom francuskom personom.

U videu se pojavljuju stoički kadrovi mačke a naracija su egzistencijalistička razmišljanja i oštra kritika sveta ljudi oko njega.

Snimak je postavljen na Jutjub 2007. godine, u vreme dok je taj sajt još bio u povoju. Bilo je to takođe vreme kad su mačke tek postajale popularne na internetu.

Ali Vilu je bilo potrebno pet godina da snimi nastavak -Henri 2, Paw de Deux.

• Mačke koje su dobile novi dom
• Debela maca koju su vraćali četiri puta u sklonište pronašla dom

Odluku je doneo nakon što je Henriju otvorio nalog na Fejsbuku, a obožavatelji su ga zasuli molbama da pravi toga još.

„Snimio sam novi video i on je prilično brzo postao viralan - mislim da sam imao milion pregleda za četiri ili pet dana", kaže Vil.

Ta epizoda sada je pogledana više od 10 miliona puta.

Te 2012. godine održan je prvi Internet festival mačjih video snimaka u Vokerovom centru za umetnost u Mineapolisu. Henri je uvršćen nakon što su za njega glasali hiljade članova publike.

Vil je otišao na festival i, na njegovo veliko iznenađenje, na kraju poneo kući prestižnu nagradu Zlatna maca (to vam je kao da je dobio Oskara za najbolji film).

Osvajanje nagrade donelo mu je interesovanje medija koje je samo utemeljilo Henrijev status superzvezde. Javne ličnosti, uključujući Kristofera Vokena, deklarisale su se kao obožavatelji.

Henri je na kraju dobio ugovor za knjigu i sporazum o sponzorstvu sa proizvođačem mačje hrane.

Sada duboko u srednjim tinejdžerskim godinama, zvanično je svima rekao Au Revoir i prošle godine se povukao sa Jutjuba.

Video snimci mačaka ostali su značajan deo Vilovog života. Počeo je da organizuje festival 2014. godine, a potom u potpunosti preuzeo na sebe KetVideoFest 2016. godine, kad je centar za umetnost prestao da bude domaćin.

Od tada je jednočlani bend koji sve radi sam. Njegova svakodnevna zaduženja podrazumevaju da pročešlja najudaljenije kutke interneta, pregleda hiljade prijava, rezerviše sale i bavi se marketingom.

On je 2018. potpisao ugovor o distribuciji za čitavu zemlju - što je bio potez posle kog je prodaja karata za festival naprosto eksplodirala.

Do kraja 2019. godine film će se emitovati u više od 200 bioskopa širom zemlje. Dobar deo zarade od svakog emitovanja donira se lokalnom azilu za mačke u svakom gradu.

Na desetine hiljada dolara već je sakupljeno samo u prvih nekoliko meseci ove godine.

Endrju Karlin, iz distributerske kuće Osciloskop, kaže da je film zaradio više od 37.000 dolara tokom samo pet prikazivanja u Detroitu, u državi Mičigen - nadmašivši čak i novog Kapetana Marvela u obližnjem ogromnom sinepleksu.

„Jedno je kad rasprodaš projekcije u Čikagu ili Bruklinu, znate, na svim tim skoro hipsterskim mestima", kaže Vil. „Ali nešto je sasvim drugo moći reći: da, upravo smo ubacili tri nove projekcije u Labok, u Teksasu, i Eplton, u Viksonsinu.

Filmadžija se smeje kad priča o tome kako se porodica njegove žene muči da objasni njegov neobični poziv novim ljudima.

Više od decenije otkako su video snimci mačaka eksplodirali na internetu, ovaj trend ne pokazuje znakove posustajanja. Ali šta je to u vezi s njima zbog čega postajemo toliko opsednuti?

„Mi obožavamo mačke, ali volimo i da vidimo kad ih neko skine sa njihovog trona", smatra Vil.

Pokušao je on da snimi slične video snimke pasa, ali insistira da to uopšte nije isto.

„Zato što su mačke toliko graciozne i nehajne volimo da vidimo kad se sapletu i padnu, dok kad vidite psa kako padne sa stolice odmah ste u fazonu: Oh ne, je li mu dobro?"

On takođe misli da je uspeh festivala „nusproizvod" načina na koji danas maratonski gledamo medije.

„Ako pogledate četiri videa mačaka u nizu - pogodite šta će biti vaš sledeći predlog?", kaže on. „Filmski festival na neki način funkcioniše na sličnom principu, sedećete ovde a mi ćemo vam puštati ono što želite da vidite."

Atmosfera u Orijental teatru u Milvokiju bila je naelektrisana.

Događaju su prisustvovali ljudi svih uzrasta - neki su čak stavili mačje uši i obukli se tematski za tu priliku.

Ričard, jedan vlasnik karte, došao je obučen u jednodelni kostim sa leopardovim šarama.

On je rekao da je „veoma uzbuđen" što će gledati film, a kao vlasnik tri mačke spašene sa ulice, smatra da je podrška lokalnim azilima veoma važna.

Na nekim projekcijama lokalni azili su čak doneli životinje kojima je potreban novi dom. Posle jedne projekcije su tri mačke otišle kućama sa novom porodicom.

Vil smatra da mačke predstavljaju savršeno „skretanje pažnje" sa spoljnog sveta i nada se da će na kraju projekat postati međunarodni.

„Ne mogu vam opisati koliko puta su mi u poslednje dve godine prišli ljudi, ščepali me za ramena i samo rekli: to mi je trebalo - trebalo mi je 75 minuta isključivo mačaka", kaže on.