
„Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj, jedan platan će ostati zlatan“, pisao je kantautor Đorđe Balašević o Miholjskom letu i njegovom „prkosnom suncu pred zimu“.
Šta je u stvari Miholjsko leto i gde je ove godine?
„Miholjsko leto je period lepog vremena u oktobru koje se javi posle prvog jačeg zahlađenja, tako da nas nije zaobišlo, nije još ni došlo“, kaže za BBC meteorolog Marko Čubrilo.
Od vikenda sledi otopljenje, najavljuje.
„Potrajaće pet do sedam dana, u najboljem slučaju, između 20. i 27. oktobra.
„Tad neće biti 30 stepeni, već 22, 23 stepena, na suncu možda koji stepen više i to bi moglo biti neko Miholjsko leto“, navodi Čubrilo.
Iako se taj izraz nekad koristi za lepe i tople dane septembra – treba se setiti da je to astronomski većinom letnji mesec.
Jesen je ove godine stigla 22. septembra u 21 čas i 21 minut.
„Karakteristika za Miholjsko leto je da već lišće požuti.
„Mogu tad da budu i prvi mrazevi ujutro i noći hladne, ali kada je preko dana vedro i bez vetra sa temperaturama oko 25 stepeni, to je to“, dodaje Čubrilo.
Kako kaže, iako je često Miholjsko leto „nam nije garantovano“.
Priroda ga često podari na području severne zemljine polulopte, gde postoje četiri godišnja doba, ali ne mora uvek da se desi.
„Nije ni isto svake godine, nekad je duže, kraće, sve zavisi od godine.
„Ne mora biti ni u isto vreme, ali najčešće je u periodu posle polovine oktobra upravo taj period koji će doći kod nas“, dodaje meteorolog.
Zbog tog zakasnelog dolaska – negde se ovaj period naziva i Bablje leto.
Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) praznuje prepodobnog Kirijaka Otšelnika – Miholjdan.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu.
Kao mladić se zamonašio i veliki deo života proveo u samoći u pustinji, a u jednom periodu zavetovao se i na ćutanje, navodi se u njegovom životopisu na sajtu SPC.
„Sveti Kirijak u narodu poznat još i kao Mihovil i Miholj, bio je korintski pustinjak i živeo je oko petog veka naše ere.
„Poput svetog Nikole zaštitnik je moreplovaca“, kaže etnolog Aleksandar Repedžić za BBC.
Upravo zbog toga ovaj svetac se slavi na primorju – u Boki Kotorskoj, a u Valjevu i okolini se na taj dan održavaju crkveni sabori i vašari.
U mnogim selima se održavaju litije i praznuje se kao krsna slava.
Drugo tumačenje naziva leži u tome da se u pravoslavnom kalendaru na ovaj praznik pominje i osvećenje bazilike svetog Mihaila u okolini Rima, navodi se na sajtu RTS.
Katolička crkva dan svetog Mihovila ili Mihajla obeležava 29. septembra, 13 dana ranije koliko iznosi razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara.
Oni tada praznuju arhangela Mihajla koji je, prema biblijskoj tradiciji, zapovednik nebeske vojske u ratu protiv Luciferovih sila tokom Nebeskog rata.
U Hrvatskoj se zato on smatra zaštitnikom policajaca, vojnika, padobranaca i borbenih pilota, ali i radiologa, prenosi portal Dalmacija danas.
Šibenik, Trilj i Bjelovar tada slave i dan grada.
Prema narodnom verovanju, od Miholjdana nastupa prava jesen, objašnjava etnolog Aleksandar Repedžić.
„Ukoliko je lepo vreme tokom ovog dana, onda se ti dani nazivaju Miholjsko leto, a ponegde i Sirotinjsko leto“, kaže etnolog iz Muzeja Ponišavlja u Pirotu.
„Veruje se da ovog dana uginu svi poljski miševi koji nisu na vreme prikupili zrnevlje za zimu“, dodaje Aleksandar Repedžić.
Pogledajte video: U čemu je razlika između vremena i klime
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0