Vruć talas, vremenska prognoza i Srbija: Nagla tropska vrelina za početak leta

Slamnati šeširi i kačketi, izuzetno lagana odeća i litre i litre znoja - do pre nekoliko dana je verovatno mnogima u Srbiji to delovalo daleko, ali su već sa kalendarskim početkom leta postali realnost.

Blizak i ni malo prijatan susret sa „vrućim talasom" koji je zapljusnuo Balkansko poluostrvo nije zaobišao ni studenta Vladimira Terzića.

On je promenu vremena i veliku vrućinu „podneo poprilično loše".

„Trudim se da ne izlazim napolje ako nemam obaveze, a kad izlazim mažem se kremom sa zaštitnim faktorom i svugde nosim flašicu s vodom", govori za BBC na srpskom dvadesetčetvorogodišnji student Filozofskog fakulteta.

Podaci glavnih meteoroloških stanica objavljenih na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda pokazuju da je u većini gradova u Srbiji temperatura prvog dana leta - 21. juna, prelazila 30 stepeni, dok je u glavnom gradu izmereno 32.

Prema njihovoj prognozi vremena, u četvrtak će temperatura u ovom toplotnom naletu dostići vrhunac - 40 stepeni.

„Prema trenutnoj prognozi time bi bio prevaziđen apsolutni maksimum do sada u Beogradu i ako bude tako visoka vrednost, onda će biti prevaziđen i apsolutni maksimum za mnoge merne stanice u Srbiji", govori za BBC na srpskom Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.

• Vrelo letnje vreme može da vam pomuti razum - evo kako
• Šta sve vrućina radi ljudskom telu
• Hoće li 2020. biti najtoplija godina u istoriji Srbije i sveta

Vrućina gradskog asfalta

Vrtoglavica, preznojavanje i osećaj da mu trne telo - tako beogradski student Terzić opisuje neke od reakcija koje mu izaziva trenutna vrućina.

Ističe da je često „ošamućen i odsutan", da mu je pažnja rasuta i da bez rezervne majice ili košulje ne izlazi na ulicu.

Situaciju dodatno otežava što nema klima uređaj i ventilator, stoga je primoran da zamrači stan držeći spuštene roletne.

„Ne sećam se da li je ranijih godina početak leta bio ovoliko nagao, ili je ipak bilo postepenog porasta temperature", dodaje.

Kaže da čeka septembar kako bi ponovo mogao da „diše normalno", ali je i pomalo skeptičan da li će i tada temperatura postati „prihvatljivija".

„Sada i na sopstvenoj koži možemo da osetimo koliki problem su klimatske promene i globalno zagrevanje", smatra on.

• Šta (ni)smo uradili da sačuvamo planetu
• Kako da se naspavate kad je vruće

Otkud tropsketemperature usred Balkana?

Srbiju i ostatak Balkanskog poluostrva zapravo je zapljusnuo „vrući talas".

„Oni kod nas tokom leta nastaju tako što se nad većim delom južne Evrope prostire anticiklon - područje visokog vazdušnog pritiska.

„Pri takvim uslovima kod nas na Balkanskom poluostrvu i većem delu jugoistočne Evrope dolazi do takozvane advekcije - nadiranja, prodora toplog vazduha sa jugozapada, kakva je i trenutna situacija", objašnjava Ducić.

Navodi da se taj topli vazduh dodatno „fenski zagreva" prelazeći preko Dinarskih planina, pa na ovo podneblje dolazi „topliji nego što je bio kada je došao do Jadranskog mora".

Tako nastaju visoke temperature leti.

„To je najčešća i aktuelna sinoptička situacija i tada temperature mogu dostići i do 40 stepeni."

Sinoptička situacija je važan faktor u praćenju aktuelnog stanja vremenskih prilika i za izradu vremenske prognoze i predstavljaju je rasporedi baričkih sistema, kao što su cikloni i anticikloni, te frontovi.

Profesor naglašava da je sinoptičku situaciju teško predvideti za duže od nedelju dana jer se „relativno brzo menja".

Gotovo nagla promena vremena, odnosno niže temperature prethodnih meseci rezultat su „čestih prodora hladnog vazduha", čime se stekao utisak „veoma hladnog proleća".

„Deo naučnika je povezao te niže temperature u Evropi i većem delu severne hemisfere sa pojavimo fenomena La Ninja u tropskom Pacifiku", ističe profesor.

La Ninja je okeanski i atmosferski fenomen koji predstavlja hladni pandan toplijem El Ninju koji takođe nastaje u Tihom okeanu.

„To je jedan od faktora koji je putem ,mostova' ili telekonekcija u atmosferi prenet i vantropske širine severne hemisfere (zemljine polulopte)."

Telekonekcija je veza koja postoji između vremenskih promena u međusobno udaljenim predelima na Zemlji.

Niže temperature u odnosu na protekle godine pokazala su i satelitska merenja temperature vazduha na Zemlji, tvrdi profesor.

„Temperatura vazduha u prvih osam kilometara atmosfere na celoj planeti je bila niža za poslednjih nekoliko meseci u odnosu na prethodnih nekoliko godina", ističe Ducić.

Posle četvrtka, kada se očekuje vrhunac ovog „ekstremno toplog talasa", prema trenutnoj sinoptičkoj situaciji koja se može menjati, temperatura bi trebalo da počne da opada.

„Kada je centralno područje najvišeg pritiska nad našim krajevima, onda je otprilike maksimum temperature, kada se povuče, onda se snižava i temperatura", kaže Ducić.

To je generalna zakonitost, tako da će to „verovatno i sada da se dogodi", dodaje on.

• Da li su nam klimatske promene već donele smrtonosne vrućine
• Više od tri milijarde ljudi će do 2070. živeti u ekstremno toplim mestima

Šta kažu lekari?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) između 2000. i 2016. godine, broj ljudi izloženih jakim toplotnim talasima povećao se za oko 125 miliona.

U Evropi je 2003. godine od posledica vrućine stradalo 70.000, dok je 2010. u Rusiji preminulo 56.000 ljudi usled toplog talasa koji je trajao 44 dana.

Vrućinu teško podnose stariji, bebe i deca, trudnice, fizički i radnici koji rade na otvorenom, a posebno osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja.

„Da biste se prilagodili visokim temperaturama, krvni sudovi se na periferiji šire, pritisak pada i ako nije dobro regulisan može da dođe do kolapsa i drugih posledica", kaže za BBC na srpskom doktorka Ivana Stepanović, lekar Hitne pomoći u Beogradu.

Ako ljudi vode računa o faktorima rizika, a promene vremenskih prilika to nisu, pojašnjava ona, onda to bude samo neprijatnost.

„Međutim, ako ne vodite računa o njima onda to može da ugrozi vaše zdravlje", ističe specijalistkinja urgentne medicine.

Faktori rizika su između ostalih nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilno korišćenje zdravstvene službe i drugi.

Njena preporuka je da se, ukoliko je moguće, najtopliji deo dana provede u „hladovini" ili u „rashlađenim prostorijama".

Međutim, zbog temperaturne razlike nije preporučljivo da kardiovaskularni bolesnici naglo izađu napolje iz hladne prostorije.

„Organizam se teško prilagodi da proširi i skupi krvne sudove, ukoliko ide brzo, može da dođe do naglog skoka pritiska ili naglog pada u zavisnosti da li idete iz toplog u hladno ili iz hladnog u toplo", dodaje.

Konstantno unošenje tečnosti, nošenje šešira i izbegavanje dugog stajanja i čekanja u redovima se takođe preporučuju.

„Ali nije samo to dovoljno u letnjim mesecima, nego se znojenjem gubi i so, oslobađamo se viška toplote, pa je dobro da ljudi koji imaju nizak pritisak jedu nešto što je zdravo a slano - slani kikiriki, badem, lešnik", ističe Stepanović.

Doktorka kaže da treba izbegavati i nošenje teškog tereta, posebno uzbrdo tokom najtoplijeg dela dana jer „srce troši energiju da reguliše krvni pritisak".

„Uzbrdice su veliki napor za osobe koje boluju od kardiovaskularnih oboljenja pogotovu kad je napolju toplo i sparno.

„Ako hoćete da obavite kupovinu učinite to u jutarnjim ili večernjim časovima kad temperatura padne", naglašava.

Visoke temperature i korona virus

Veoma vreli periodi nisu neuobičajeni u Evropi, ali je danas dodatna nedoumica u jednačini prisustvo virusa korona koji je svetu doneo nove uslove života.

Postoje neki dokazi da se slučajevi korona virusa više grupišu u hladnijim i suvim sredinama. Jedno istraživanje je pokazalo da je u zemljama koje su više pogođene virusom do 10. marta 2020. zabeležene niže prosečne temperature nego u zemljama sa manjim brojem slučajeva.

Drugo istraživanje koje je obuhvatilo 100 kineskih gradova u kojima je bilo više od 40 slučajeva obolelih od Kovida-19 pokazuje da više temperature i pojačana vlaga čine da se virus sporije prenosi.

I druga, još uvek nedovršena studija, sugeriše da su, iako se slučajevi obolelih i zaraženih pojavljuju širom sveta, epidemije posebno „bujale" u „relativno hladnim i suvim predelima"- bar je tako bilo do 23. marta.

Grupa istraživača iz Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu ističe da se virus nesmetano širi u svim klimatskim zonama, bilo da su hladni, suvi, topli ili vlažni regioni u pitanju.

Pogledajte video o tome šta su mini šume

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]