Za Tajms je crtani „Maša i medved“ ruska propaganda – publika iznenađena

Članak objavljen u britanskom dnevnom listu Tajms o propagandnim elementima u animiranoj seriji „Maša i medved“ izazvao je zaprepašćenje u ruskim medijima i na društvenim mrežama.

U tekstu se citiraju zaključci iz finskih dnevnih novina Helsingin Sanomat, na osnovu intervjua s estonskim profesorom Pritom Hobemagijem sa Instituta za komunikacije na Univerzitetu u Talinu, koji kaže da medved predstavlja Rusiju, a glavni zadatak ovog lika je da deca steknu pozitivnu sliku o ovoj zemlji.

Animirana serija „Maša i medved“ je veoma popularna van granica Rusije. Engleski Jutjub kanal ima više od četiri miliona pretplatnika. Do sada je na internetu ovaj crtani pregledan više od 40 milijardi puta. Dostupan je i preko popularne platforme Netfliks.

Hobemagi veruje da je ovaj crtani film deo kampanje koja ugrožava nacionalnu bezbednost Estonije.

Specijalista za bezbednost na Univerzitetu Bakingem Entoni Gilis izjavio je za Tajms: da je „Maša je drska, pomalo i nesnosna, ali je veoma odlučna.“

„Pokušava da radi više stvari istovremeno. Nije preterivanje ako je poredimo s Putinom“.

Kira Najtli ćerkama zabranila „Malu sirenu“

Nostalgija na Marsu

Sedam Netfliksovih serija za ‘bindžovanje’

Ruski mediji tvrde da je u pitanju „patološka rusofobija“ zapadnih medija.

„Crtani film ‘Maša i medved’ ponovo je izazvao histeriju među zapadnim kritičarima,“ piše Rosiskaja gazeta. „Na zapadu tvrde da se Maša ‘ponaša kao kao Putin’, a meda utiče na svest dece“ stoji u tekstu u dnevnom listu Vesti.

Ambasada Rusije u Britaniji je reagovala. „Danas je Tajms pokrenuo veoma važno pitanje: kako spasiti Britaniju od Maše i medveda? Pokrenuti Centar protiv crtanih filmova negde na Baltiku? Staviti sve animatore i crtače na listu EU sankcija? Jasno je da je neophodan odlučan, ali i skup pristup ovom problemu“, ironičan je tvit diplomata.

Novinari, za koje se ne može tvrditi da su na listi miljenika Kremlja, ponudili su jednostavno objašnjenje za ovu situaciju.

„Naravno da će državni mediji likovati nad blesavim tekstom iz Tajmsa o tome kako su Maša i medved Putinova propaganda. To je sve veoma predvidljivo“, piše Aleksej Kovalev, osnivač projekta koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti.

„Tokom bavljenja novinarskim poslom, navikao sam se da poslanici u ruskoj dumi tvrde da su Hari Poter ili Teletabisi deo tajne zavere protiv ruske dece. Kad god je loša situacija, lansiraju se ovakve priče,“ zaključuje novinar Leonid Ragozin, koji je radio u ruskoj službi BBC i Njuzvik.

„Crtani film ‘Maša i medved’ neće osvojiti vašu zemlju. Današnji besmislen tekst u Tajmsu o tome kako je sve to deo ruskog hibridnog rata me je baš nasmejao“, izjavio je jedan od vodećih eksperata u Rusiji u Velikoj Britaniji, Mark Galeoti.

Šef studija Animakord, Dimitri Lovato rekao je u intervjuu za agenciju RIA Novosti da je moguće komentarisati ove vesti samo ironično.

„Nažalost mi nismo dobili nikakav državni novac. A nismo ga ni tražili, zato što je ovo čisto komercijalni projekat“, rekao je.

On kaže da ne postoje nikakve političke aluzije u ovom crtaću.

Zbog čega su popularni crtaći kritikovani?

• Crtani film „Tom i Džeri“ je optužen zbog rasnih i etničkih predrasuda, pošto je jedan od likova crna kućna pomoćnica. Takođe, nekima je smetalo što pojedini likovi u crtaću puše.
• Jedan gledalac u Americi podneo je prijavu protiv autora i emitera crtanog filma „Pčelica Maja“, pošto se u jednoj epizodi navodno vidi odraz penisa na kori drveta. Netfliks je povukao spornu epizodu sa svoje platforme.
• U jednoj sceni u crtaća „Saut park“, koji je poznat po grubim i ponekad vulgarnim šalama, bes je izazvalo pojavljivanje lika proroka Muhameda u kostimu medveda. Autori crtaća su dobili mnogo pretnji, a kanal Komedi central je isekao scenu koja je izazvala skandal, što su kritikovali mnogi borci za slobodu govora.
• Miki Maus je zabranjen u Nemačkoj 1936, pošto su nacisti smatrali da je Volt Dizni Jevrejin, samim tim „stvaralac degenerisane umetnosti“; a firera je dodatno razjarilo pojavljivanje Mikija u uniformi pruskog vojnika. Kasnije su vlasti Istočne Nemačke zabranile crtaće o Mikiju, jer su smatrali da je to deo „američkog imperijalizma“.
• Iako je bio veoma popularan, crtani film „Simpsonovi“ privukao je mnogo kritika. Pojedini predstavnici u ruskoj dumi smatrali su da je ovaj crtani film „agresivan i potencira sukobe između roditelja i dece“. Slično misle i američki konzervativci. Bivša Prva dama SAD, Barbara Buš kaže da su „Simpsonovi“ nešto najgluplje što je u životu videla.