Da li su krive kotlarnice, zapaljene njive, industrijsko zagađenje ili sve to zajedno - jasnog odgovora nema. Ali jedno je sigurno: smrdljiv, težak i, prema brojnim podacima, prljav vazduh koji udišemo glavna je tema skoro svih razgovora, bujice komentara i rasprava na društvenim mrežama.
Početak vikenda doneo je glavnom gradu Srbije neslavnu titulu vicešampiona na listi zagađenih gradova na aplikaciji IQAir.
Ako je suditi po fotografijama snimljenim na putevima ka unutrašnjosti Srbije, situacija nije ništa bolja.
Milan Pejić iz Bora kaže za BBC na srpskom da je u ovom rudarskom gradu u istočnoj Srbiji „stanje nepodnošljivo"već deset dana.
Ovaj 32-godišnjak veruje da je vazduh u Boru toliko zagađen da bi građani trebalo da nose gas maske.
Prema preliminarnim podacima Agenciji za zaštitu životne sredine, u Boru je u petak zabeleženo visoko prisustvo čestica prašine manja od 10 mikrometara koja predstavlja smešu dima, čađi i teških metala (PM10) .
- Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog
- London - eko taksa za automobile u centru
- Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
Nije magla, dim je...
— Milan Pejić (@Milanchelo) October 24, 2019
Bor i horor danas. pic.twitter.com/EttKtYoOcp
Ma daj, vec deseti dan za redom ne popustaju sa ARSENOM, ubise nas.
— Milan Pejić (@Milanchelo) October 24, 2019
Definitivno se selim iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi se deca truju.
Borani se već godinama muče sa zagađenim vazduhom. Nakon protesta 2015. godine, , stepen zagađenja je umanjen, ali se stanje poslednjih nedelja značajno pogoršalo.
Zbog toga su stanovnici ovog grada ponovo prethodnih dana organizovali proteste zahtevajući reakcije nadležnih. Lokalni mediji prenose upozorenja lekara zbog višestruko uvećane vrednosti sumpor-dioksida, ali i drugih opasnih materija.
Pejić kaže da usled zagađenosti trava nikako ne može da nikne na obalama Borske reke.
Lokalne vlasti upozoravaju da je situacija u vezi sa kvalitetom vazduha nedopustiva i da problem u Boru mora da bude rešen.
Gradonačelnik Aleksandar Milikić je zakazao razgovore oko utvrđivanja uzroka zagađenja sa upravom kineske kompanije Ziđing Majningu, strateškog partnera Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Zagađeni gradovi
O zagađenom vazduhu koji je Beograd doveo rame uz rame sa Pekingom, Delijem, Karačijem piše i agencija Rojters, navodeći da su neki od mogućih uzoraka i brojna pojedinačna kućna ložišta, ali i paljenje korova na poljoprivrednom zemljištu, koje se još uvek smatra karisnim za nađubrivanje njiva.
Grejna sezona još uvek nije počela zbog neočekivano visokih oktobarskih temperatura, ali u većini gradova Srbije, bar po fotografijama koje su nam poslali čitaoci, smog može da se „seče nožem".
Prema podacima Agencije evropske zajednice kvalitet vazduha u centru Beograda je ocenjen kao loš. Uz još nekoliko gradova, Beograd je 24. oktobra bio jedno od najzagađenijih mesta u Srbiji, pokazuje mapa Agencije za zaštitu životne sredine.
Marija Popović je na poznatom vidikovcu na Košutnjaku snimila panoramu grada nad kojim se nadvila „neka magla".
„U razgovoru s prijateljima sam, međutim, shvatila da nije magla u pitanju, već smog", kaže Marija za BBC na srpskom.
Maske i požari
Danijela Stefanović je poslednjih nekoliko dana snimala fotografije na putu između Pančeva i Crepaje u kojoj živi.
„Ne nosimo maske, ali noću ne smemo da otvorimo prozore", kaže za BBC na srpskom.
Na fotografijama se vidi kako gore žetveni ostaci, ali i neobran kukuruz.
Kaže da su vatrogasne jedinice i dobrovoljci već danima na terenu „i da vatru gase ljudi koji godinama rizikuju zdravlje i živote".
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je vazduh u Pančevu „jako zagađen".
Na petom, najgorem stupnju zagađenosti vazduha su i Beograd, Beočin, Novi Sad i Subotica.
— Daca (@dacasg) October 25, 2019
Banat je u plamenu danima. Dišemo na škrge ali to nikoga ne dotiče. pic.twitter.com/BUDCZ2w9qV
— Daca (@dacasg) October 24, 2019
Javno preduzeće Srbijašume upozorilo je na veliki rizik od pojave šumskih požara u celoj zemlji i apelovalo na građane da ne pale vatru napolju.
Srbijašume su pozvale građane da ne lože vatru blizu šume i u šumi, da ne pale korov, biljni i drugi materijal na poljoprivrednim parcelama, voćnjacima i površinama blizu šume, da ne bacaju opuške i lako zapaljiv materijal na mestima gde se može izazvati požar i da posle izleta u prirodi ne ostavljaju neugašenu vatru.
Građani treba da u slučaju požara obaveste najbližu šumsku upravu ili direkciju JP Srbijašume na telefon 011/71150-27, kao i vatrogasnu službu na telefona 193.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac