Osam godina od potpisa na Briselskog sporazuma, jedna od njegovih ključnih odredbi nije ispunjena – i ne zna se da li će, i u kom obliku biti primenjena.

Nedoumice, nedorečene odredbe i nedefinisane nadležnosti karakterišu pojam Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu.

Zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, njeno osnivanje nije pokrenuto iako su se u Prištini promenila čak petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik.

I srpska i kosovska strana negoduju, a statut – koji predstavlja prvi korak ka uspostavljanju zajednice i koji je u rukama srpskih političara – i dalje nije na stolu.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je početkom juna da neće biti formiranja „jednonacionalne“ zajednice opština na Kosovu, prenosi N1.

„Neophodno je da se svi građani integrišu bez obzira na etničku pripadnost, a ne da se prave zgrade koje ih dele i razdvajaju“, kaže on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je da ukoliko Kurti „neće da razgovara o ZSO, ne mora ni da dolazi (u Brisel)“.

„Reakcija Srbije će biti veoma snažna i oštra po pitanju nepoštovanja međunarodno-pravnih ugovora“, navodi on, prenosi N1.

• „Zajednica srpskih opština“ koja već postoji
• Od grupe, preko Trojke i solo nastupa, do dueta posrednika u pregovorima u Kosovu
• Tri prepreke za Briselski sporazum

Ovu zajednicu činilo bi deset opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, odnosno oko 16 odsto teritorije Kosova, a delovala bi pod okriljem postojećeg kosovskog pravnog okvira.

Šta je ZSO i zašto je važna?

ZSO je proizvod Briselskog sporazuma potpisanog 2013. između Beograda i Prištine koji su tadašnji premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači potpisali pod okriljem Evropske unije (EU) uz prisustvo visoke predstavnice Ketrin Ešton.

Tada se garantovalo da će ZSO biti formirana nakon izbora zakazanih za novembar te godine.

Do uspostavljanja ZSO nije došlo, a Briselski sporazum je dopunjen 2015.

Iako je određene odredbe drugog sporazuma Ustavni sud Kosova proglasio neustavnim, diskusija o tome koje članove bi trebalo sprovesti se i dalje vodi na Kosovu.

Šta piše u Briselskim sporazumima

• Osnivanje ZSO, a početni korak jeste usvajanje Statuta;
• Struktura i Statut treba da budu po ugledu na postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština – neprofitne organizacije i pravnog lica koje zastupa opšte interese lokalnih organa Kosova;
• Treba da ima predsednika, potpredsednika, veće, statut, odbor, administraciju, odsek za žalbe i zvanične simbole;
• Može biti raspuštena jedino odlukom opština članica;
• Opštine članice kroz ZSO imaju pravo da sarađuju u „kolektivnom sprovođenju ovlašćenja“, odnosno imaju pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja;
• Ima reprezentativnu ulogu prema centralnoj vlasti i promoviše interese Srba;
• Štiti „srpske interese“ na nacionalnom nivou, uz mogućnost da blokira izvršenje oduka na svojoj teritoriji ukoliko smatra da je suprotna srpskom interesu;
• Ima pravo da predloži amandmane na zakone i regulative relevantne ciljevima;
• Imaće svoj budžet koji će se puniti prilozima članova, prihodima od pruženih usluga, donacijama, novčanom podrškom Republike Srbije i kosovskih vlasti;
• Neće imati izvršne nadležnosti, ali se o ovoj temi i dalje šalju različite poruke iz Beograda i Prištine.

Nedefinisane nadležnosti i ostale nedoumice

Ni osam godina kasnije nema odgovora na pitanje da li će ZSO imati izvršnu ili zakonodavnu vlast, ili samo mogućnost koordinacije.

To mora da se definiše, ali odlaganje osnivanja odgovara obema stranama, kaže za BBC na srpskom Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

„ZSO trenutno služi kao pitanje sporenja i jačanja sopstvenih pregovaračkih pozicija obema stranama pred svaki sastanak u Briselu u okviru dijaloga Beograda i Prištine, a posebno pred sopstvenim javnostima“, navodi on.

Podseća da trenutni premijer Kosova Aljbin Kurti nije prvi koji se protivi ovakvoj zajednici i da je to svojevremeno govorio i bivši predsednik i premijer Hašim Tači.

„Oni koriste dva argumenta, a to je da se predviđeni nivo vlasti ne može organizovati kako je predviđeno, kao i da su uvek ostavljali slobodna vrata da se formira nekakva nevladina organizacija.

„Kosovske vlasti se nikada nisu ozbiljno pozabavile pitanjem integracije srpske zajednice“, kaže on.

Ali ni Srbija ne radi dovoljno, dodaje.

„Vodeći političari koriste temu ZSO zato što znaju da ona neće uskoro biti na stolu – idealna je za davanje obećanja narodu“, navodi on.

Podseća da Srpska lista nijednom nije izašla na izbore, a da u kampanji nije obećala osnivanje ZSO.

Smatram, kaže Janjić, da će tema ZSO doći tek pred kraj dijaloga a da to političari znaju.

„Problem je u nejasnoj definiciji. ‘Zajednica’ ne može da bude teritorijalna organizacija.

„Jedno je stvar zaštite i razvoja nacionalnog identiteta i osobenosti što rade razne zajednice, a drugo je organizacija vlasti i njena teritorijalna organizacija – to se u ovom slučaju stopilo“, navodi on.

Dodaje da je potrebno pokrenuti i završiti temu ukupne zaštite srpske manjinske nacionalne zajednice, a zatim postaviti pitanje šta je ZSO.

„Međutim, i sama srpska vlast zna da ta zajednica ne bi dala rezultate koji su obećani građanima“, kaže Janjić.

Šta o ZSO kažu političari?

U Srbiji…

• Aleksandar Vučić, predsednik Srbije: „Srbija ne može da prihvati nezavisnost Kosova, pa da tek onda bude formirana ZSO. Priština se obavezala na formiranje zajednice bez uslova bilo kakvog priznanja“. (2020)
• Marko Đurić, bivši predsednik Kancelarije za Kosovo i Metohiju: „Neće biti konačnog sporazuma između Beograda i Prištine dok Priština ne ispuni dogovor o Zajednici srpskih opština“. (2020)

Na Kosovu…

• Aljbin Kurti, premijer Kosova: „Zajedica srpskih opština je projekat Beograda, a ne Srba na Kosovu“. (2017)
• Hašim Tači. bivši predsednik i premijer Kosova: „Ponovno otvaranje pitanja ZSO predstavlja udar na državnost Kosova“. (2020)

Međunarodni posrednici

• Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine: „Zajednica opština sa srpskom većinom biće formirana nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma Kosova i Srbije“. (2021)
• Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara: „Postoji obaveza sa obe strane da se implementira Zajednica srpskih opština i to mora da se desi“. (2021)

Šta je sve predviđeno Briselskim sporazumom

Briselski sporazum zvanično se zove Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Sporazum je napisan na dve kucane strane, ima petnaest članova, a na njihovom kraju se nalaze parafi tadašnjeg premijeri Srbije Ivice Dačića i Kosova Hašima Tačija.

Ključne odredbe Briselskog sporazuma:

• Osnivanje ZSO i principi na kojima će biti osnovana;
• Ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Srbije na teritoriji Kosova, odnosno njihovo stapanje u pravosudni sistem Kosova;
• Uspostavljanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova;
• Uspostavljanje komisije pri Apelacionim sudom u Prištini koja bi bila nadležna za sve opštine sa većinskim srpskim stanovništvom;
• Sprovođenje lokalnih izbora u severnim opštinama (2013) uz posredovanje Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS);
• Završetak razgovora o energiji i telekomunikacijama do 15. juna 2013. godine;
• Nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk