Jelena radi već dve godine u jednoj baš dobroj firmi u Beogradu. Ali – preko agencije.

Plata joj je za trećinu manja nego drugim kolegama koji su zaposleni direktno u firmi.

Na odmor joj dozvoljavaju da ide, ali joj time čine uslugu, pošto inače na to nema pravo. A ako dobije otkaz – nema otpremnine.

„Kada ljudi čuju gde radim, svi mi govore – al’ si ti dobro prošla.

„A ja se osećam kao da radim preko omladinske zadruge, nikakva prava nemam.“

Gotovo svi Jelenini problemi uskoro bi mogli da budu rešeni, ako se usvoji Zakon o agencijama za zapošljavanje, koji je tokom novembra na javnoj raspravi.

Zakon bi prvi put trebalo da uredi rad preko agencije, koji je do sada bio u sivoj zoni. Na ovaj način u Srbiji radi oko 100.000 ljudi.

„Srpski radnici, koji su radili bez skoro ikakvih prava, ovaj su zakon čekali 10 godina“, kaže za BBC Mario Reljanović, profesor radnog prava na Univerzitetu Union.

„Ne treba preterivati sa pričom ‘ovo je najbolji zakon u poslednjoj deceniji’. Još ima dosta rupa. Dovoljno je reći – ovo je dobar početak za radnike“, misli glavni urednik portala radnik.rs Miloš Vučković.

Šta je rad na lizing i da li će nestati

Ne, neće nestati, samo će ovo polje postati zakonski regulisano.

Rad na lizing, odnosno privremeno zapošljavanje preko agencija, uređeno je direktivama Evropske unije, pa sve zemlje EU imaju zakon o toj oblasti. Podrazumeva da radnik nije zaposlen direktno kod firme, već preko posredničke agecnije.

Ipak, za razliku od Austrije u kojoj, na primer, ovakav zakon postoji već 50 godina, a radnici na lizing imaju sva prava kao i ostali, u Srbiji zakona nije bilo.

Zapošljavanje na ovaj način je poslednjih deset godina postalo jako popularno, jer je omogućavalo poslodavcima da dobro zarade na malim platama radnika.

Jer, sa ovakvom „radnom knjižicom“, radnik dobija i „do tri puta manju platu nego da je radnik preduzeća“, objašnjava Reljanović.

„Agencije su posebno popularne među državnim firmama i javnim preduzećima, koje troše novac koji nije njihov.

„To su redom komunalna preduzeća – Vodovod, Gradska čistoća, NIS, Aerodrom…“

Ipak, preko agencija zapošljavaju i brojne privatne firme, jer im je jednostavno – jeftinije.

Šta će doneti zakon

Ukoliko se zaista usvoji zakon, koji je trenutno na javnoj raspravi u gradovima širom Srbije do 23. novembra 2018, radnici koji su zaposleni preko agencija trebalo bi da imaju ista prava kao i oni čiji je radni ugovor u firmi, kaže Vučković.

„Svi će dobiti ugovor o radu, koji do sada nisu imali. Sa njim idu i sva prava – na plaćeni odmor, platu koja ne može biti manja od minimalca.

„Iako zvuči neverovatno, sve to do sada nisu dobijali.“

• Rad na putu do kuće: Mejlovi „treba da se računaju kao posao“
• „Borovo“: Radni vek u jednoj fabrici – od proizvodnje do fotelje
• Zakon koji (ne)pomaže porodici: „Gubitnicama plata 7,5 evra

Ipak, zakon ima i nekoliko potencijalnih problema, a glavni je što nije obuhvatio omladinske zadruge, koje i dalje mogu da budu izvor jeftine radne snage.

„Osnovne nedoumice koje javna rasprava treba da reši jesu:

Da li plata mora da bude ista svima, bez obzira da li rade preko agencije ili ne?

Da li firma može da ima 10 ili 30 odsto zaposlenih preko agencije i da li će ostati odredba da o tome eksplicitno odlučuje ministar rada?“ kaže Vučković.

Dobra i loša rešenja u zakonu *

Pozitivno

• Radnici preko agencija će imati ugovor o radu (koji do sada nisu dobijali), a samim tim i ostala prava iz ugovora – godišnji odmor, plaćeno odsustvo, zagarantovan minimalac
• Zaposleni preko agencija neće smeti da budu diskriminisani u odnosu na druge radnike u firmi – osnovno je da neće smeti da imaju manje plate

Negativno

• Omladinske zadruge nisu obuhvaćene zakonom – tako da će one i dalje moći da zapošljavaju veliki broj ljudi uz mnogo lošije uslove. Ovo bi mogla biti glavna rupa u zakonu, po kojoj će kompanije nastaviti da manje plaćaju zaposlene
• U nekim odredbama zakona nije eksplicitno i dovoljno jasno navedeno da će radnici preko agencija morati da imaju identičnu platu kao i ostali zaposleni. To može da bude problem, ako poslodavci budu tumačili zakon drugačije
• Nejasno regulisana kolektivna prava u zakonu

* prema komentarima sagovornika

Ko su dobitnici, a ko gubitnici zakona

„Ovo je jedna od retkih kvalitetnih stvari koje su izašle iz Ministarstva rada i zapošljavanja poslednjih godina“, kaže profesor Reljanović.

Dobitnici su po njemu svakako – radnici, koji će konačno dobiti svoja prava.

Gubitnici mogu da budu agencije. Jer, ukoliko firma bude morala da plati radnika preko agencije isto kao i onog koga zapošljava direktno, neće joj se isplatiti, jer mora da plati i agenciju.

„Ne mora da znači da će agencije niti na gubitku, već će morati da počnu da rade u okviru zakona. Verovatno će zarađivati manje pa će morati da se spajaju međusobno.“

• Ako stojite – bolje ćete raditi, tvrde istraživači
• Zašto se ljudi vraćaju da ostare u Srbiji: Život srpski, penzije nemačke
• I dalje nedovoljno programera, društvenjaci u višku

Iako će manje profitirati od radnika, Reljanović je siguran da agencije neće nestati.

„Javna preduzeća imaju zabranu zapošljavanja.

„Ona zato moraju da angažuju radnike preko agencija, jer na taj način zaobilaze zabranu.

„Dok god je te odluke države, biće i agencija, a radnici će morati da misle šta dobijaju na kraju meseca.“ zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk