Zakon o nasilju na utakmicama: Na stadion samo uz sve lične podatke

Kada počne primena novih pravila Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, oni koji žele da prisustvuju utakmicama, moraće, po svemu sudeći, da prilože najvažnije lične podatke prodavcu na blagajni. Doduše, niko baš nije siguran da će to biti baš tako.

U petak su poslanici Skupštine Srbije većinom glasova usvojili više zakona iz oblasti unutrašnje kontrole, a među njima i izmene i dopune ovog zakona, poznatijeg kao „zakon protiv huliganizma“.

Cilj izmena je povećanje stepena bezbednosti na sportskim dešavanjima.

Prema važećim odredbama, prodavci karata za utakmice ne spadaju među one koji imaju pravo da prikupljaju podatke građana – u Zakonu je do sada pisalo da se karte mogu prodavati „isključivo licima koja poseduju identifikacioni dokument (lična karta, putna isprava itd.)

Međutim, novousvojena odredba po kojoj su organizatori dužni da MUP-u šalju podatke – ime, prezime i lični matični broj (JMBG) – svakog ko kupi kartu, zbunjuje, ali i zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka o ličnosti.

„Gomilanjem ogromne količine ličnih podataka na mestima koja nisu kontrolisana sigurno se povećava rizik od kompromitacije tih podataka i njihove zloupotrebe“, kaže za BBC na srpskom Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

O tome kako ovu zakonsku odredbu planiraju da sprovedu u delo kada zakon stupi na snagu nismo uspeli da saznamo u Fudbalskom savezu Srbije, i dva najveća fudbalska kluba u Srbiji, Crvenoj Zvezdi i Partizanu, čiji su međusobni susreti uvek „skupovi visokog rizika“.

Šta se menja u zakonu?

• Klubovi će ubuduće morati da policiji dostave ime, prezime i JMBG svakog navijača koji kupi ulaznicu. Isto važi i za vlasnike godišnjih ili drugih povlašćenih ulaznica.
• Jedan navijač će moći da kupi najviše četiri karte
• Organizator će morati ulaze da otvori najkasnije dva sata pred početak utakmice povećanog rizika, odnosno sat vremena kod ostalih utakmica.
• Pokušaj unošenja i unošenje ili isticanje obeležja kojima se vređaju nacionalna, verska ili druga osećanja ili izazivanje mržnje, netrpeljivosti ili izazivanje fizičkog sukoba smatraće se nasilnim i nedoličnim ponašanjem.
• Kazna od milion do dva miliona dinara (oko 8.500 do 17.000 evra) zaprećena je za sportski savez, društvo ili organizaciju koji ne osiguraju bezbednost tokom održavanja utakmice.
• Za one koji fizički napadnu učesnike utakmice, uništavaju imovinu, unose pirotehnička sredstva, alkohol ili predmete kojima mogu povrediti druge, skrivaju identitet šalovima i pale navijačke rekvizite propisana je kazna od 50.000 do 150.000 dinara (od oko 4.000 do 13.000 evra), odnosno zatvor od 30 do 60 dana.

Šta se menja u praksi?

„Večiti problem kod nas je to da li nam trebaju novi zakoni ili primena postojećih koji su dovoljno dobri“ kaže za BBC na srpskom sportski novinar Miloš Šaranović.

Kako objašnjava, samo na dva najveća fudbalska stadiona – Zvezde i Partizana – postoje brojači, ograde i „scene koje lične na onim u drugim zemljama“, ali da je na većini ostalih sportskih objekata to slabije organizovano.

„Na primer u Pioniru toga nema, plus postoji i ta večita misterija da u hali bude više ljudi nego što je kapaciteti. To se redovno dešava“, kaže on.

Ono što Šaranoviću posebno „upada u oči“ je odredba o slanju JMBG-a građana MUP-u.

„Trend je da se privatnost podataka građana štiti svuda u svetu i ne znam kako to može“, kaže Šaranović.

Šabić kaže da mu nije jasno kako je to zamišljeno i u koju svrhu.

„Slične odredbe smo imali i u ranije važećem zakonu i u nekoliko postupaka kontrole koje smo vodili po Srbiji videli smo da se taj zakon izuzetno retko primenjivao“, kaže on.

Ko je neovlašćeno iskoristio fotografiju iz lične karte

Noć koja je ušla u istoriju

Kako su do sada kažnjavani klubovi?

Sportski klubovi su u praksi mahom kažnjavani zbog nedoličnog ponašanja navijača, upaljenih baklji, slomljenih stolica i to novčanom kaznom ili zabranom igranja pred navijačima.

„Za klubove kazna od tri, četiri hiljade evra nije veliki trošak, posebno ako uporedimo da glupost na evropskoj utakmici, na primer, zakočen prolaz košta od 15 do 30 hiljada franaka.

„Ovde je za najveći mogući prekršaj propisano milion dinara (oko 8 hiljada evra)“, kaže Šaranović.

On dodaje da je činjenica da se red može uvesti ako se to želi, te da je UEFA uspela da natera velike klubove na to.

„Međutim, takvo stanje na tribinama je ovde postalo biznis model – odnos navijača i klubova nije ni nalik nijednom takvom odnosu u svetu. Ovde su te dve stvari neodvojive i nisam siguran ko je za koga odgovoran – uprava za navijače ili obrnuto“, ističe Šaranović.

Zato je, kaže, odredba da jedan čovek kupuje maksimalno jednu kartu besmislena – jer organizovane grupe kupuju ili dobijaju po 200 – 300 karata i problem se ne rešava.

„Kada se insistira na ovom zakonu, a ne uzmu se u obzir svi ostali zakoni i relevantne ravni, onda se dešava ono što se desilo i mnogo ozbiljnijim zemljama sa rigoroznijim zakonima – nasilje se sa stadiona preseli na druga mesta, šume i autoputeve“, zaključuje Šaranović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk