Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Novi zakon, stari problemi

Vlada Srbije usvojila je krajem septembra dugoočekivani Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i on se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Međutim, Poverenik i stručnjaci upozoravaju da je deo zakona suprotan Ustavu.

Sporan član zakona je član 40 koji je, kada se o zakonu javno raspravljalo krajem 2017. godine propisivao da se prava građana koja se odnose na uvid, brisanje, izmenu podataka mogu ograničiti zakonom i jedino u cilju zaštite nacionalne bezbednosti, odbrane, javne bezbednosti itd.

U usvojenom Nacrtu zakona ove odredbe više nema.

Član 40. istao je na istom mestu, ali izmenjen – u njemu više ne stoji formulacija koja kaže da se prava građana mogu ograničiti zakonom, već samo da mogu biti ograničena.

Šta znači ograničiti prava koja se odnose na lične podatke?

Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti rađen je po uzoru na Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti koja je u zemljama Evropske unije na snazi od maja ove godine.

Novi zakon bi građanima trebalo da obezbedi niz novih prava:

• Pravo na ispravku

• Dopunu

• Brisanje

• Ogranilenje obrade podataka

Ograničavanje ovih prava na bilo koji način osim na način propisan zakonom ostavlja prostora državnim organima i privatnim kompanijama da rukuju ličnim podacima građana bez zakonskog ograničenja.

„Ovako propisan član ovlašćuje policiju i službe da na osnovu slobodne procene odluče da ne reaguju na zahteve građana koji žele da znaju da li su prisluškivani, koji podaci su o njima prikupljani, u koje svrhe, ili da reaguju na zahteve koji se odnose na ispravku netačnih ili brisanje nepotrebnih podataka“, objašnjava Danilo Krivokapić iz Fondacije Šer.

Kako neko može da iskoristi moje podatke?

I Poverenik će, formalnim pismom, pozvati poslanike da koriguju bar taj očito neustavan i potencijalno nesagledivo štetan čl.40. I inače ozuzetno lošeg Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Ali imajući u vidu da su do sad ignorisani svi argumenti .. 🙁 https://t.co/4BXnFrQlMm

— Rodoljub Sabic (@RodoljubSabic) October 18, 2018

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Fondacija Šer pozvali su poslanike da amandmanima vrate prvobitnu formulaciju člana zakona koji je prošao do faze usvajanja.

Ukoliko se to ne bude desilo, građanima niko ne garantuje da će privatne i javne kompanije poštovati gore navedena prava.

„Zamislite da zahtevate od Poreske Uprave da izmeni pogrešne podatke o vašim primanjima i imovini na osnovu kojih vam je obračunat pogrešan porez, a oni takav zahtev odbiju pozivajući se na zaštitu važnih državnih i finansijkih interesa“, kaže Krivokapić.

Svako ko na bilo koji način prikuplja ili obrađuje lične podatke građana ima čitav niz obaveza da podatke adekvatno čuvaju i koriste što je propisano brojnim odredbama ovog Zakonam, objašnjava.

„Ipak, ukoliko bi privatne i državne kompanije dobile mogućnost da samostalno odlučuju da li će uopšte obavestiti građane koje podatke o njima poseduju i kako ih koriste, njihovo poslovanje bi se sve više odvijalo pod velom tajne, i građani ne bi mogli ni da saznaju da li su njihovi podaci zloupotrebljeni“.

Šta sve gubimo?

U Šer fondaciji smatraju da bi izmenjenom formulacijom člana 40. „najviše dobili“ pripadnici državnog i proivantog sektora koji pripkupljaju podatke, a koji bi, ukoliko se usvoji novi zakon, bili oslobođeni čitavog niza obaveza.

„Građani bi naravno najviše izgubili jer im ovaj Zakon garantuje čitav niz prava, a ali ostavlja svima onima koji koriste njihove podatke mogućnost da ova prava suspenduju“, kaže Krivopkapić.

Poštuju li se u Srbiji digitalna prava građana

Obrada ličnih podataka: nova pravila igre

On dodaje da bi ovakav član ovlastio i privatne kompanijama da samostalno odluče da li će biti transparentne prema svojim korisnicima i da li će im ostaviti mogućnost da kontrolišu svoje podatke.

„Zahtevate od društvene mreže koju svakodnevno koristite da vam objasni na koji način koristi vaše podatke a oni takava zahtev odbiju jer smatraju da to može ugoziti neko njihovo potraživanje u sudskom postupku“.

Šta kaže Ustav?

„Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe“, piše u Ustavu.

Slična situacija sa neustavnim delom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti obeležila je i trenutno važeći zakon.

Na predlog Poverenika, Ustavni sud je 2012. godine odlučio da deo Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nije bio ustavan jer je davao mogućnost ograničavanja prava građana na osnovu „drugog propisa“.

Ustavni sud je tada odlučio da je se prava građana mogu ograničiti jedino na način propisan zakonom, ne i drugim propisom.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk