Novak Đoković je peti put u karijeri osvojio Vimbldon, a kao jedan od izvora snage na putu ka novom trofeju naveo je moć maštanja.
„Uvek pokušavam da zamislim sebe kao pobednika", rekao je šampion Vimbldona i dodao da su psihička i emotivna snaga takođe važni faktori uspeha.
Naravno, snaga uma može da vas dovede samo do određene granice, u suprotnom bi svi bili pobednici na lotou ili imali rasprodate koncerte na Vembliju.
Sportski psiholozi tvrde da istraživanja pokazuju da tehnika maštanja, odnosno zamišljanja zaista donosi određene rezultate. I kao takva, može da pomogne ljudima u svakodnevnom životu.
„Upravo ovu veštinu mogu da koriste svi ljudi", kaže Dženifer Kaming sa univerziteta u Birmingemu.
Ona tvrdi da postoje brojna istraživanja koja to potvrđuju.
„Svi možemo ovo da iskoristimo. I što više upotrebljavamo ovu tehniku, više i napredujemo", dodaje ona.
- Finale „iza scene“: Kako je Novak utišao Vimbldon – znam, bio sam tamo
- Novak Đoković - čovek koji je ujedinio Balkan
U suštini, tehnika zamišljanja podrazumeva da čovek u sopstvenom umu stvori određeno iskustvo.
To je jedna od osnovnih tehnika u sportskoj psihologiji.
„Postoje dokazi koji potvrđuju da su uspešni sportisti češće koristili ovu tehniku kada su bili mlađi", navodi Kaming.
Osetite miris sveže košene trave
Sportska psihološkinja Džozefina Peri, koja koristi ovu tehniku, kaže da ponekad deluje „smešno", ali je korisno.
„Što je čovek realniji u tim razmišljanjima, tehnika je uspešnija. Svodi se na to da možete da podstaknete sebe da osetite mirise, da razbudite čula".
Peri navodi primer tenisera koji često gubi živce na terenu, pa baca reket.
„Naše je da radimo na tom trenutku pre nego što pritisne okidač u glavi. Zato pokušavamo da pišemo idealan scenario".
„Na primer: Obično me to i to iznervira, ali sada u ovim situacijama želim da duboko udahnem".
Peri zajedno sa sportistom ili sportistkinjom stvara scenario - često i u realnom vremenu - o tome kako da se ponašaju u pomenutim situacijama. Posle toga snimaju na telefon i preslušavaju taj razgovor.
„Želimo da budemo što realniji. Napišete šta vidite, čujete, osećate, mirišete. Ako ste na terenu za golf, možete da osetite miris sveže pokošene trave. A možete da vidite i zastavicu na kraju terena", objašnjava ona.
Navodi i da je ovu tehniku koristila sa maratoncima, kada se spremaju za onaj trenutak, obično na polovini trke, kada im padne energija.
„Tada im pustimo da gledaju snimke na Jutjubu. Gledamo mapu, obraćamo pažnju šta im se nalazi sa leve i desne strane".
„Sa leve strane vidim nekoliko toaleta, a sa desne punkt gde dele vodu. Moj prijatelj je stigao do 30. kilometra", opisuje ona kako bi otprilike to moglo da izgleda.
Jedna njena klijentkinja, gimnastičarka, zamislila je scenario u kojem je čak dodala i zvuk publike koja je bodri sa tribina.
Druga, koja je maratonka, plašila se trčanja nizbrdo, pa su zajedno radile na prevazilaženju tog straha.
Zamišljanje i maštanje je dobro jer u stvarnom životu jednostavno ne možete da vežbate i predvidite situacije u kojoj izgubite živce i snagu.
Istu tehniku ona je koristila i u radu sa studentima medicine u pripremi ispita.
„Sve su naučili. Ali nervoza na dan ispita ih sprečava da to pokažu i maltene ih tera da sve preispituju... U takvim situacijama je veoma dobro da maštate".
Studija koju su radili naučnici sa univerziteta u Plimutu pokazala je da tehnika pomaže i ljudima koji pokušavaju da smršaju.
„Nije da samo zamišljaju kako bi bilo dobro da se to desi već, na primer, maštaju o tome šta sve mogu da rade sa manje kilograma što trenutno nisu u stanju", kaže Linda Solbrig, vođa projekta.
„Kako bi to izgledalo, zvučalo ili mirisalo? To ohrabruje ljude da koriste sva čula".
Mozak
Kombinovanje ove tehnike i redovnih fizičkih vežbi donosi mnogo koristi, tvrdi Kaming.
I to nije slučaj samo kada sportisti pokušavaju da zabeleže bolje rezultate, već imaju i psihičku korist, poput poboljšane koncentracije i većeg samopouzdanja.
„Kada čovek zamisli neku sliku, u mozgu se aktiviraju slične oblasti i motoričke veštine koje su povezane sa njima".
„Ako ste zamislili kako šutirate loptu, delovi mozga koji su povezani sa pokretanjem stopala postaju aktivniji".
Na neki način mozak tako dobija priliku da vežba.
Mnogi već koriste ovu tehniku u slučajevima kada, recimo, izgube ključeve. Tada pokušavate da u glavi premotate šta ste radili.
„Ljudi najčešće to koriste kada se spremaju za neku situaciju u kojoj će biti pod pritiskom".
Da li je to kada treba od šefa da tražite povišicu ili se spremate za prezentaciju nekog projekta.
Dešava se i da se ljudi na ovaj način motivišu pre nego što idu u teretanu, pa pre toga zamisle sebe kako oblače opremu za vežbanje.
Kamings navodi da vrhunski sportisti, poput Đokovića, koriste tehniku na unapređen i strateški način.
„Najbolje je kada možete sebe da zamislite kao na televizijskom ekranu visoke rezolucije. Vrhunski sportisti tada osete kako im se aktiviraju mišići ili zamisle kako drže reket u rukama. Čuju srce kako jače lupa, uzbuđeni su i tako jačaju samopouzdanje".
U istraživanju o tehnici zamišljanja u sportu od pre dve godine, naučnici su došli do „nesumnjivih" dokaza o njenoj korisnosti.
Ipak, u zaključku se dodaje da još nisu poznate sve negativne posledice ove tehnike, a nagoveštava se čak da postoji i „tamna strana".
Navode se slučajevi negativnih efekata kod pojedinih igrača golfa.
30. 10. 2024.
Bravo za Nišlije!
Ljiljana Simić čitalac