Zašto je pitanje članstva Kosova u Interpolu važno

U susret Generalnoj skupštini Interpola u novembru pitanje članstva Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji ponovo je akutelno.

Eventualno članstvo Kosova u Interpol je ili „opasnost bez presedana“ ili „doprinos borbi protiv međunarodnog kriminala“ – u zavisnosti od toga da li pitate Beograd ili Prištinu.

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova potvrdilo je da će na Generalnoj skupštini Interpola u Dubaiju pitanje članstva Kosova biti na dnevnom redu za glasanje.

Vlasti u Beogradu se tome oštro protive.

Trampim školu i vizu za Kosovo

Zašto se baš sada govori o podeli Kosova

Zašto je pitanje članstva u Interpolu važno za Kosovo

Na ovo pitanje je za BBC na srpskom odgovorio ministar spoljnih poslova Kosova Bedžet Pacoli. Naveo je četiri ključna razloga za ulazak Kosova u Interpol:

• Borba protiv terorizma i organizovanog kriminala
• Međunarodna saradnja u sigurnosnom sektoru
• Kosovo želi da preuzme odgovornost za potpunu saradnju sa faktorima bezbednosti
• Sigurnosna slagalica na Balkanu bez Kosova nije potpuno kompletna, a region nije stabilan.

Šta je Interpol

Interpol je najveća međunarodna policijska organizacija koja broji 192 države članice.

Rad Interpola usmeren je na borbu protiv organizovanog kriminala i ratne zločine.

Uloga Interpola je da državama članicama omogući međunarodnu saradnju, tehničku i materijalnu pomoć u borbi protiv kriminala u 21. veku.

Države članice suvereno odlučuju o tome koje informacije će deliti i po kojim nalozima Interpola će postupati.

Zašto je Srbiji važno da Kosovo ne postane članica Interpola

Visoki funkcioneri Ministarstva unutrašnjih poslova na čelu sa ministrom Stefanovićem proteklih dana su u diplomatsko-medijskom blickrigu izneli nekoliko glavnih argumenata zašto se Beograd protivi eventualnom članstvu Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji:

• Članstvo Kosova u Interpolu bilo bi suprotno međunarodnom pravu, Rezoluciji 1244 i dovelo do štetnih posledica po dijalog Beograda i Prištine
• Interpol je prošle godine usvojio Rezoluciju po kojoj zemlje koje traže prijem moraju biti članice UN ili imati status posmatrača
• Prištinske institucije nisu u stanju da osiguraju bezbednost na Kosovu
• Pristupanje Kosova Interpolu poslužilo bi za revanšizam prema pripadnicima policije i vojske Srbije koji su učestvovali u ratu 1999. godine tako što bi se hiljade njih našlo na poternicama

Kakav je odnos Kosova sa Interpolom

Kosovo do sada nije imalo direktnu vezu sa Interpolom.

Komunikaciju vodi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (Unmik) na osnovu Memoranduma o razumevanju između Interpola i Unmika iz 2002. godine, a u cilju razmene informacija, naloga, međunarodnih istraga i krivičnih slučajeva.

Kosovo je do sada tri puta podnosilo zahtev za članstvo – 2010, 2015. i 2017. godine. Zahtevi nikada nisu dospeli u fazu razmatranja, a prošle godine se od njega odustalo usled nedovoljne podrške za članstvo.

Šta znači podignuta borbena gotovost vojske

„Rekao sam Dačiću: Ja gradim – ti rušiš“

Ko gubi, a ko dobija

Ove godine se čini da Kosovo ima dovoljnu podršku, makar za stavljanje ovog pitanja na dnevni red za glasanje.

Punopravnim članstvom u Interpolu Kosovo bi postalo aktivni deo te organizacije, pristupilo sistemu za lakšu razmenu informacija, moglo da izdaje naloge za hapšenja i da izvršava naloge koje izdaje Interpol.

Marko Kmezić, predavač i istraživač u Centru za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, smatra da je ovo pitanje važno „zbog ostvarivanja međunarodne policijske saradnje“.

„S obzirom na to da je opažen visok stepen kriminaliteta u oba države i naročito njegov prekogranični karakter. Dok kriminalci ne poznaju granice, policije su ograničene nacionalnom jurisdikcijom i svaki oblik povezivanja, uključujući i ovaj kroz Interpol je koristan za sve građane regiona“, kaže Kmezić za BBC.

Kmezić navodi i da bi ukoliko Srbija o ovome zauzme stav koji bi se zasnivao na opstrukciji, to moglo da ima negativan uticaj na nastavak dijaloga Beograda i Prištine i udaljavanje od evropskih integracija.

„Prema osnovnim postulatima i ciljevima Interpola, ova organizacija u delovanju izbegava mešanje u političke, verske i etničke konflikte između država članica. Ovakvo pokazivanje mišića je više namenjeno domaćoj publici gde se svaka mala pobeda predstavlja kao uspeh srpske diplomatije“, kaže on.

Ono što srpske vlasti zabrinjava je mogućnost da neko od srpskih zvaničnika, policijskih ili vojnih generala bude na poternici Interpola koju bi raspisali sudovi na Kosovu.

Do sada je na Interpolovoj poternici zbog ratnih zločina bio Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojnobezbednosne agencije.

Na poternicama Interpola raspisanim po nalogu srpskih sudova nalazi se ukupno 18 Albanaca sa Kosova osumnjičenih za ratne zločine.

Među njima su i predsednik Hašim Tači i premijer Ramuš Haradinaj – ali poternice za njima su za sada „nevidljive“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk