Zašto je toliko teško stati na put kultu

Vođa seks kulta Kit Ranijer je osuđen pre nekoliko meseci u Njujorku za reketiranje, seks trafiking i dečju pornografiju.

Ranijer je 20 godina bio lider Neksijuma, kulta za koji je tvrdio da je grupa za samopomoć i da ima hiljade sledbenika.

Ali tokom njegovog suđenja, bivši članovi otkrili su pružili su uvid u to kako je život u kultu zaista izgledao.

• „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta“
• Dan kada sam nenamerno ubila jednog dečaka
• Uhapšena Kineskinja koja je usvojila 118 dece

Opisali su kako su bili prisiljavani da prekidaju prethodne veze i trpeli fizičko i seksualno zlostavljanje. Neki su bili prisiljavani na abortus. U kultu je postojao sistem „gospodara i robova“, a žene su primoravane da predaju „zalog“ – često ponižavajuće fotografije – kao dokaz vernosti.

Ova otkrića su šokirala mnoge, ali Neksijum otkriva kako zapravo kultovi funkcionišu.

Ovaj članak sadrži sliku koja bi za neke čitaoce mogla da bude uznemirujuća.

Kultovi su struktuirani kao slojevi luka, sa najprihvatljivijim elementima najbliže površini. Kako se regruti približavaju centru, tako dolaze do slojeva tajnovitosti i zlostavljanja.

U slučaju Neksijuma, spoljni sloj je pokazivao naizgled bezazlene programe samo-unapređenja korišćene za regrutovanje prijatelja, porodice i kolega članova. Ali u srži, Ranijer je ekstremno kontrolisao sledbenike, a neki su navodno preživeli i seksualno zlostavljanje, nasilje i žigosanje kako bi im u koži ostali njegovi inicijali.

Izvođenje lidera pred lice pravde

Vlasti su upozorene na aktivnosti Neksijuma još 2003. godine, objavljeno je u Forbsu . Njujork tajms je izvestio da zvaničnici nisu istražili žalbe rekavši da su žene davale dobrovoljni pristanak na aktivnosti ili da su tehnikalije sprečavale pravno delovanje.

Ovo ilustruje ključni problem u krivičnom gonjenju lidera kultova: članovi često tvrde da postupaju po vlastitoj slobodnoj volji.

Čak i ako sadašnji ili bivši članovi žele da podignu tužbu, mnogi se plaše mogućih odmazdi ili stigme koja prati bivše članove kulta.

U mnogim zemljama, zbog nedostatka čvrstih zakona protiv psihološke manipulacije ili konkretne pravne definicije kult, može da bude teško izneti ove slučajeve pred sud.

U Francuskoj, zakon Abaut-Pikar sprečava pojedince ili grupe da učestvuju u aktivnostima osmišljenim da izazovu fizičko ili psihološko potčinjavanje. Slični zakoni primenjuju se u Luksemburgu i Belgiji, ali te zemlje su gotovo izuzetak.

Velika Britanija je 2015. godine usvojila novi zakon o kontroli pod prinudom koji kriminalizuje psihološko zlostavljanje osobe radi koristi počinioca. Zakon važi čak i u odsustvu fizičkog nasilja, a postupak može da se pokrene čak i ako žrtva odbije da svedoči.

U ovom trenutku, zakon se odnosi jedino na intimne ili porodične odnose. Ali mnoge žrtve kažu da i u kultovima dolazi do izolacije, kontrole odnosa, nadgledanja ili ponižavanja.

Ista struktura, različiti oblici

Slučaj Neksijuma je privukao pažnju zbog njegovih slavnih članova – uključujući glumicu Alison Mek i naslednicu Kler Bronfman.

Kultovi obično funkcionišu na sličan način i postoje na svim nivoima društva.

• O čemu se radi u pesmi „Hotel California“?
• Retrogradni Merkur: Šta to stvarno znači i da li utiče na život

Neki su religiozni, politički ili kursevi „samo-pomoći“, ali javno mogu da budu predstavljeni kao grupe za borilačke veštine, jogu, poslovanje ili terapiju.

Moglo bi se reći i da mnoge terorističke i ekstremističke grupe koriste slične procese izolacije kako bi regrutovali i indoktrinirali članove.

Neki sledbenici se ne regrutuju, već su rođeni ili odgajani u okviru same grupe.

Mnogi od bivših članova sada su počeli javno da govore o zlostavljanju u grupama kao što su Božja deca, Fundamentalistička crkva savremenih svetaca, Dvanaest plemena i drugi.

Počinju da se izriču presude za zlostavljanje dece.

Odlike kultova

• Vodi ih harizmatični, autoritarni lider ili liderska grupa želeći da imaju ekstremne nivoe kontrole nad sledbenicima
• Koriste hijerarhijsku piramidalnu strukturu sa slojevima tajnovitosti koji okružuju lidera. Sledbenici se društveno, psihološki a ponekad i fizički izoluju
• Ponašanje lidera opravdava se totalitarističkim sistemom verovanja
• Sprovodi se proces ispiranja mozgova. Potpuno angažovanje u grupi ne ostavlja prostora niti vremena za samosvojne odnose ili aktivnosti
• Grupa varira naizgled brižni ili pažljivi pristup sa sve drastičnijim nivoima izazivanja stresa ili straha. To može da se primeni kroz uskraćivanje sna ili hrane, apokaliptična predviđanja, ili pretnje nasiljem ili seksualnim zlostavljanjem
• Proces kontrole pod prinudom stvara sledbenike koje kontroliše lider ili se kontrolišu u njegovo ime bez osvrtanja na vlastite potrebe

Podizanje uzbune

Uobičajena reakcija na vesti o suđenju Neksijumu mogla bi da bude: „Tako nešto meni nikad ne bi moglo da se desi.“

Ali regrutacija ne počinje zlostavljanjem ili žigosanjem.

Ona počinje nuđenjem nečega što može da vam bude zanimljivo: fizička, psihološka, politička, finansijska ili duhovna korist koju nudi neko koga smatrate prijateljem ili kolegom.

U većini slučajeva, čini se da su određene situacije te koje čine ljude podložnijim učlanjivanju u kult, a ne njihove karakterne crte.

• Japan pogubio kultiste zbog napada sarinom
• Poljski sveštenici spaljivali knjige o Hariju Poteru

Žrtve su možda nedavno prošle kroz neki burni period života, kao što je raskid veze ili preseljenje u novi kraj. To može da ih učini otvorenijim za stvaranje novog prijateljstva ili aktivnosti za koje će se na kraju ispostaviti da imaju veze sa kultom.

Nakon što procesi izolacije i potpunog predavanja kulminiraju gubitkom samosvesti osobe, njoj postaje izuzetno teško da razluči šta se stvarno dešava.

Veća svest o tome kako kontrola pod prinudom funkcioniše mogla bi da pomogne ljudima da prepoznaju, a samim tim i izbegnu, ovaj tip manipulacije.

Jedan od načina da se to uradi mogao bi da bude edukacija o prevenciji u školama i na univerzitetima, kako bi se ljudi zaštitili od ovakvih predatorskih grupa.

U Velikoj Britaniji, proširenje zakona o kontroli pod prinudom na oblast van porodičnih i intimnih odnosa omogućilo bi vlastima da adekvatno reaguje.

Ukoliko bi se ove stvari promenile, društvo bi verovatno moglo da preduzme nešto protiv lidera koji vode psihološki kontrolišuće zlostavljačke grupe.

O ovom članku

Ovu analizu BBC je naručio od eksperta koji radi za spoljnu organizaciju.

Doktorka Aleksandra Stajn je počasna naučna savetnica na londonskom Univerzitetu Saut Benk. Provela je deceniju kao članica političkog kulta i specijalizovala se za socijalnu psihologiju kultova i totalitarizam.

Priredila: Elenor Lauri

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk