Zašto trećina građana Srbije ne pere ruke posle toaleta

Mnogi su odrasli uz pesmicu Branka Kockice: „Zašto da se ruke peru? Zašto da se trljaju, kada čak i vrapci znaju da se opet prljaju? Onoga ko ne zna što se ruke peru, svakog dana bakterije žderu!“, koja ih je učila važnosti higijene.

Ipak, istraživanje instituta „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazalo je da je mnogi nisu pažljivo slušali.

Podaci u poslednjem zdravstveno-statističkom godišnjaku oslanjaju se na istraživanje iz 2013. i govore da 35,3 odsto građana Srbije ne pere ruke nakon korišćenja toaleta, što znači da 64,7 odsto redovno pere.

„Situacija je takva, jer ne postoji navika od malih nogu“, kaže za BBC na srpskom infektolog Žarko Ranković.

Institut ovakva istraživanja radi na svakih šest godina, tako da bi moglo da se očekuje da uskoro bude ponovljeno.

• Matične ćelije: „Lek za ne daj Bože“, etičke dileme i pitanja bez jasnih odgovora
• Zbog čega je broj 6174 misteriozan za matematičare
• Zašto su građani Srbije u svađi sa zubarima

Žutica, salmonela, gliste i kolera

Prljave ruke prouzrokuju niz bolesti, koje bi redovnom higijenom mogle da budu izbegnute.

„Takozvane bolesti prljavih ruku su žutica tipa A, trbušni tifus, dizenterija, salmonela i gliste, rota virus“, kaže Ranković.

Kaže da kolere sada nema, ali da je „nekad bilo u Dimitrovgradu“.

Kolera je infekcija tankih creva, a uzrokuju je bakterije koje luče toksin. On izaziva povećanu sekreciju vode i elektrolita, pa dolazi do dehidratacije obolelog.

Dehidratacija može da bude toliko jaka da može da dovede do utonuća očiju, hladne kože, umanjene elastičnosti kože.

Kojim sredstvom je najbolje prati ruke

Za pranje ruku najbolje je koristiti „sapune bez sapuna“ – nealkalne – savetuje dermatolog Dimitrije Karabahčiev.

„Iako to možda čudno zvuči sapuni koji ne sadrže sapun su najbolji za našu kožu, jer je njihova PH vrednost slična onoj koju ima naša koža. Tradicionalni sapuni neće poremetiti PH vrednost, kao i uljane kupke koje čine dobro koži „, kaže Karabahčiev za BBC na srpskom.

Šta je PH vrednost?

PH vrednost meri alkalnost ili kiselost neke sredine. Ona se meri od jedan na više, pri čemu je jedan jako kisela, 14 jako alkalna, dok je PH od sedam neutralna sredina.

Optimalna PH vrednost kože iznosi 5,5.

Korišćenjem neadekvatnog sapuna za lice, zapravo se uklanja kiseli omotač, zbog čega koža ostaje veoma osetljiva na gljivične ili bakterijske infekcije.

Tradicinalni sapuni za lice napravljeni su od prirodnih i jestivih materija. Ne privlače na sebe otrove i smatraju se veoma efikasnim sredstvom za čišćenje lica, jer uklanjaju masnoću i prljavštinu.

Prosečne PH vrednosti

• 1,5 – 3,5 = želudačna kiselina
• 2 = sok od limuna
• 4,5 = pivo
• 5,0 = čaj i kafa
• 7,4 = ljudska krv
• 9 = soda bikarbona
• 9,0-10,0 = sapuni i deterdženti

Karabahčiev dodaje da ima ljudi koji idu u drugu krajnost, odnosno toliko su posvećeni higijeni da im je koža oštećena zbog korišćenja neadekvatnih proizvoda.

Institut za javno zdravlje Vojvodine objavio je i da su istraživanja pokazala da deca koja žive u domaćinstvima u kojima se promoviše pranje ruku sapunom upola manje oboljevaju od dijareje.

Sprovedena istraživanja su pokazala da ustaljena navika pranja ruku sapunom može da sačuva više života nego druge medicinske intervencije, odnosno da može za četvrtinu da prepolovi smrtnost od dijareje kod dece i smrtnost od akutnih respiratornih bolesti.

• Osam ključnih stvari za higijenu doma

Ranković dodaje da se bolestima prljavih ruku može stati na put „uz pomoć medija i njihovog izveštavanja o higijeni i stalne edukacije“.

„Moramo stalno da govorimo o higijeni ruku“, dodaje doktor i napominje da se te navike stiču od malih nogu i da tome treba posvetiti posebnu pažnju.

Šta kažu podaci?

U Srbiji je 2013. godine među stanovništvom zabeleženo unapređenje navika održavanja lične higijene, i to ukoliko posmatramo navike kupanja/tuširanja i održavanja higijene usta i zuba.

Procenat stanovnika koji su se redovno kupali ili tuširali porastao je sa 61,1% koliko je iznosio 2006. godine na 68,1%, dok je procenat stanovništva koji više od jednom dnevno pere zube porastao sa 47,1 na 51,7 odsto.

Ono što zabrinjava stručnjake je podatak da je u 2013. u odnosu na 2006. godinu za oko 10 procenata smanjen udeo stanovništva (sa 73,8 na 64,7) koji redovno pere ruke – nakon ulaska u kuću, pre jela i nakon upotrebe toaleta.

Najredovnije su ličnu higijenu održavali stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici višeg i visokog obrazovanja i boljeg materijalnog stanja.

Što češće i što duže

Ranković kaže da za pravilno pranje ruku ne postoji određeno vreme, ali da je minut do dva minuta dovoljno da se spere sapunica, pa samim tim i bakterije.

Napominje da je potrebno redovno menjati i peškir ili krpu kojom se brišu ruke, jer bakterije i paraziti žive na njima.

„Perite ih što češće i duže! Tako se nećete razboleti“, kaže doktor.

• Zašto svet postaje sve alergičniji

Kako da peremo ruke :

• Pokvasite ruke
• Uzmite tečni ili čvrsti sapun i trljajte ruke što duže možete
• Trljajte između prstiju
• Nasapunjajte kožu ispod noktiju, jer bakterije i tamo žive
• Isperite vodom
• Obrišite ruke čistim peškirom

Ruke pere ceo svet

Širom sveta 15. oktobar se obeležava Svetski dan pranja ruku.

Pranje ruku sapunom predstavlja najefikasniju i najjeftiniju meru za prevenciju dijarealnih bolesti i respiratornih infekcija koje svake godine odnesu milione života dece u nerazvijenim zemljama sveta.

Pranje ruku sapunom je globalna, univerzalna preventivna mera, pravi „penicilin“ koji sprečava infekcije i spasava živote.

Svake godine 3.5 miliona dece u svetu ne dožive svoj prvi rođendan zbog dijareje i pneumonije.

Ovogodišnji dan pod nazivom „Čiste ruke za sve“ podseća da svi moramo biti uključeni u rešavanju problema- da ljudi nemaju naviku da peru ruke ili nemaju novca za sapun.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk